Nije sramota biti "paradajz turista": Hranu na letovanje nose i Nemci, Česi i Holanđani, ne samo Srbi

Čim počne sezona godišnjih odmora, ponovo se povede ista rasprava. Da li je sramota poneti paštetu, sendviče, paradajz, sokove ili čak kuvanu hranu na more?

Izraz "paradajz turista" odavno se koristi kao pogrdan naziv za ljude koji na letovanje nose sopstvenu hranu kako bi uštedeli novac. Najčešće se vezuje za turiste iz Srbije i drugih zemalja bivše Jugoslavije, ali istina je da ova navika odavno nije rezervisana samo za Balkan.

Nisu samo Srbi – hranu nose i Nemci, Česi, Holanđani...

Brojni evropski turisti putuju sa rashladnim torbama, konzervama, suhomesnatim proizvodima i domaćom hranom.

Česi

Možda i najpoznatiji primer su Česi, koji decenijama važe za goste koji na letovanje, posebno u Hrvatsku, dolaze sa gepekom punim hrane. Toliko je ova praksa postala poznata da je svojevremeno izazvala i raspravu kada se govorilo o mogućem ograničavanju unošenja hrane preko granice.

Nemci

I među Nemcima je sasvim uobičajeno da porodice koje kampuju ili borave u apartmanima kupuju namirnice u supermarketima ili ih ponesu od kuće, umesto da svakodnevno jedu u restoranima. Posebno je to izraženo kod kampovanja, koje je u Nemačkoj veoma popularan način letovanja.

Holanđani

Holanđani su poznati kao veoma racionalni potrošači. Na kampovanja i duža putovanja često nose deo hrane, koriste prenosive frižidere i sami pripremaju obroke, što smatraju normalnim načinom odmora, a ne razlogom za podsmeh.

Austrijanci i Skandinavci

Slične navike imaju i mnogi Austrijanci, kao i turisti iz Danske, Švedske i Norveške, naročito kada putuju kamp-prikolicama ili kamperima. Samostalna priprema hrane deo je njihove kulture putovanja i način da odmor provedu u prirodi, a ne u restoranima.

Zašto ljudi nose hranu na odmor?

Razlozi nisu uvek isti.

Neko želi da uštedi, neko putuje sa decom pa mu je lakše da ima pripremljen obrok, dok pojedini zbog zdravstvenih razloga ili posebnog režima ishrane radije jedu hranu koju sami pripreme.

Poslednjih godina tome doprinosi i rast cena u turističkim destinacijama. Mnoge porodice radije će novac potrošiti na još nekoliko dana odmora ili izlete nego na svakodnevne obroke u restoranima.

"Paradajz turizam" nije nastao u Srbiji

Zanimljivo je da izraz "paradajz turizam" nije nastao kao opis srpskih turista na Jadranu.

Prema pisanju više medija koji su istraživali poreklo ovog izraza, prvi "paradajz turisti" bili su Jugosloveni koji su osamdesetih godina masovno odlazili na letovanje u Grčku i sa sobom nosili velike količine hrane. Tek kasnije izraz je počeo da se koristi kao pogrdan naziv za sve turiste koji malo troše u mestu u kojem odmaraju.

Da li je zaista sramota štedeti?

Sve više ljudi smatra da nije.

Sa rastom cena smeštaja, goriva i ugostiteljskih usluga, čak i porodice koje imaju dobra primanja sve češće planiraju budžet za letovanje i deo hrane nose od kuće ili kupuju u supermarketima.

Na kraju, cilj odmora nije da se potroši što više novca, već da se ljudi odmore. A da li će neko na plaži jesti sendvič koji je poneo od kuće ili ručati u restoranu, to je pre svega pitanje ličnog izbora, a ne razlog za podsmeh.