Naučnici poručuju: Klima uređaj ne bi trebalo da bude prvo rešenje za vrućine, postoji efikasniji način da rashladite dom

Kako leto postaje sve toplije, rashlađivanje životnog prostora više nije pitanje komfora, već zdravlja i kvaliteta života. Ipak, naučnici upozoravaju da sve veća zavisnost od klima uređaja nije dugoročno održivo rešenje.

Prema njihovim ocenama, svet se i ranije često opredeljivao za praktična rešenja koja su kasnije ostavljala ozbiljne posledice po životnu sredinu. Kao primer navode masovnu upotrebu uglja i razvoj automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, iako su električna vozila postojala mnogo ranije.

Klima uređaji troše ogromne količine energije

Podaci Međunarodne agencije za energiju (IEA) pokazuju da klima uređaji i električni ventilatori već danas troše oko 10 odsto ukupne svetske električne energije, a očekuje se da će potrošnja dodatno rasti zbog sve učestalijih toplotnih talasa.

Istovremeno, prosečna globalna temperatura premašuje granicu od 1,5 stepeni Celzijusa, koju Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) smatra ključnom za izbegavanje najtežih posledica globalnog zagrevanja.

Naučnici: Klima treba da bude poslednja opcija

Novo istraživanje objavljeno u stručnom časopisu Nature Reviews Clean Technology zaključuje da klima uređaji ne bi trebalo da budu prvi izbor za rashlađivanje prostora.

Istraživači Matijos Santamuris sa Univerziteta Novi Južni Vels i Konstantina Vasilakopulu sa Univerziteta RMIT u Melburnu analizirali su tehnologije koje omogućavaju održavanje prijatnije temperature uz znatno manju potrošnju energije.

Prema njihovim zaključcima, ovakva rešenja mogu značajno da smanje potrebu za korišćenjem klima uređaja, naročito tokom najtoplijih dana kada je elektroenergetska mreža najviše opterećena.

Kako rashladiti dom bez velike potrošnje struje?

Autori studije izdvajaju nekoliko rešenja koja mogu pomoći da temperatura u domu ostane niža:

• sistemi radijacionog hlađenja,

• evaporativno hlađenje,

• zeleni krovovi,

• materijali koji odbijaju Sunčevu toplotu,

• napredni sistemi ventilacije.

Pored letnjeg efekta, neka od ovih rešenja doprinose i boljoj toplotnoj izolaciji tokom zime.

Santamuris ističe da je najefikasnije sprečiti da toplota uopšte uđe u objekat.

– Najefikasniji način rashlađivanja jeste sprečiti da toplota uopšte uđe u zgradu. Senčenje, reflektujući materijali, pametnija ventilacija i novi materijali za hlađenje mogu značajno da snize temperaturu u zatvorenom prostoru pre nego što klima uređaj uopšte bude morao da se uključi – objasnio je on.

Potrošnja klime mogla bi da se smanji i do 80 odsto

Prema procenama istraživača, kombinovanom primenom ovih tehnologija potreba za korišćenjem klima uređaja mogla bi da bude manja i do 80 odsto.

Osim toga, temperatura u urbanim sredinama mogla bi da bude niža za više od četiri stepena Celzijusa, iako konačni rezultati zavise od lokalne klime i geografskog područja.

Zbog toga autori studije smatraju da ovakva rešenja više ne bi trebalo posmatrati kao inovacije, već kao standard savremene gradnje.

Ljudi su se rashlađivali mnogo pre izuma klima uređaja

Naučnici podsećaju da su klima uređaji u širokoj upotrebi tek nešto više od jednog veka. Primera radi, 1960. godine samo oko 12 odsto domaćinstava u Sjedinjenim Američkim Državama posedovalo je klima uređaj.

Mnogo ranije, još u vreme drevnih Sumerana, kuće su građene tako da omogućavaju prirodno strujanje vazduha, dok su posebni građevinski materijali pomagali da unutrašnjost ostane hladnija čak i tokom najvećih vrućina.

Na kraju, istraživači poručuju da rashlađivanje ne bi smelo da bude privilegija onih koji mogu da plate visoke račune za struju, već da kvalitetnije projektovane zgrade mogu istovremeno da smanje troškove, povećaju udobnost i bolje zaštite ljude tokom ekstremnih vrućina.