Ovu grešku skoro svi roditelji prave tokom vrućina: Pedijatri upozoravaju da može biti opasna

Kada sunce postane jako, roditelji instinktivno pokušavaju da naprave hladovinu u dečjim kolicima. Preko otvora prebacuju pamučnu pelenu, tanko ćebence ili drugi komad tkanine, verujući da su tako zaštitili bebu od direktnih sunčevih zraka.

Problem je u tome što pokrivena kolica mogu da se pretvore u mali zatvoreni prostor u kojem vazduh slabo cirkuliše, a toplota se zadržava. Istovremeno, tkanina zaklanja dete, pa roditelj teže može da primeti da mu je postalo previše vruće ili da otežano diše.

Britanska zdravstvena služba NHS izričito savetuje da se kolica ne prekrivaju ćebetom zbog opasnosti od pregrevanja. Umesto toga, preporučuje se korišćenje odgovarajućeg suncobrana ili tende koji prave hlad, ali omogućavaju nesmetano strujanje vazduha.

Tanka pelena nije bezopasna samo zato što je lagana

Mnogi roditelji smatraju da lagana i prozračna tkanina ne može da napravi problem. Međutim, nije važna samo debljina materijala, već i činjenica da on može da zatvori otvor kolica i ograniči razmenu vazduha.

Organizacija The Lullaby Trust upozorava da se preko kolica ne stavljaju ćebad, pelene niti bilo kakvi prekrivači koji ometaju cirkulaciju. Osim što povećavaju mogućnost da bebi postane previše toplo, takvi prekrivači sprečavaju roditelja da je jasno vidi i redovno prati njeno stanje.

Bebe su posebno osetljive na visoke temperature jer njihov organizam još nema potpuno razvijenu sposobnost regulisanja telesne temperature. Zbog toga mogu da se pregreju mnogo brže nego odrasle osobe.

Kako pravilno napraviti hlad u kolicima?

Najbezbednije rešenje je suncobran ili tenda namenjena konkretnom modelu kolica, postavljena tako da ne zatvara prostor oko deteta. Položaj suncobrana treba menjati tokom šetnje, u zavisnosti od pravca iz kojeg sunce dolazi.

Kolica treba držati u hladu kad god je to moguće, a izlaske planirati u jutarnjim ili kasnijim popodnevnim satima. NHS savetuje da se bebe, posebno one mlađe od šest meseci, ne izlažu direktnom suncu. Najtopliji period dana, uglavnom između 11 i 15 časova, trebalo bi izbegavati.

Čak i kada su kolica u hladu, dete je potrebno često proveravati. Hladovina štiti od direktnog sunčevog zračenja, ali ne uklanja opasnost koju stvaraju visoka temperatura i vlažnost vazduha.

Kako proveriti da li je bebi vruće?

Temperaturu bebe ne treba procenjivati dodirivanjem šaka i stopala, jer oni mogu biti hladniji i kada je ostatak tela zagrejan. Pouzdanije je dodirnuti njene grudi ili zadnji deo vrata.

Na moguće pregrevanje mogu da ukažu:

• vruće ili oznojeno telo

• zajapurena koža

• ubrzano disanje

• neuobičajena razdražljivost

• izražena pospanost ili mlitavost

• otežano buđenje

• slabije hranjenje

• manje mokrih pelena nego obično

Ukoliko je beba topla i oznojena, treba je odmah skloniti u rashlađen prostor, ukloniti nepotrebne slojeve odeće i započeti postepeno rashlađivanje.

Ni previše odeće nije dobra zaštita

Još jedna česta greška jeste oblačenje bebe u nekoliko slojeva čak i tokom veoma toplih dana. Lagana, široka i prozračna odeća od pamuka obično je bolji izbor od debelih materijala i previše slojeva.

Američka akademija za pedijatriju upozorava da pregrevanje bebe treba izbegavati i tokom spavanja. Znaci da joj je previše toplo mogu biti znojenje, vruće grudi i zajapurena koža.

Kada roditelj sa detetom uđe u automobil, autobus ili rashlađenu prostoriju, odeću treba prilagoditi temperaturi okruženja. Bebu ne treba ostavljati sa kapom i nepotrebnim slojevima samo zato što spava.

Šta je sa tečnošću tokom vrelih dana?

Bebe koje se isključivo doje obično ne treba dodatno pojiti vodom pre uvođenja čvrste hrane, ali tokom vrućina mogu tražiti češće podoje. Kod beba koje se hrane formulom preporuke mogu zavisiti od uzrasta i okolnosti, pa se roditelji mogu posavetovati sa pedijatrom.

Od približno šestog meseca, odnosno nakon početka uvođenja čvrste hrane, detetu se može nuditi voda u manjim količinama. Broj mokrih pelena važan je pokazatelj hidratacije – primetno ređe mokrenje, suva usta, izostanak suza prilikom plača ili uvučena fontanela mogu ukazivati na dehidrataciju.

Kada odmah potražiti pomoć?

Ukoliko je dete izrazito pospano, teško se budi, deluje zbunjeno, ubrzano diše, ima veoma visoku temperaturu, grčeve ili izgubi svest, potrebno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć. Toplotni udar je urgentno stanje i zahteva brzo lečenje.

Dok pomoć ne stigne, dete treba skloniti sa vrućine, ukloniti višak odeće i rashlađivati ga, ali bez naglog potapanja u ledenu vodu.

Prekrivanje kolica pelenom deluje kao mali i bezazlen roditeljski potez, ali upravo su takve navike najlakše za prevideti. Bebi je tokom vrućina potreban hlad, ali i dovoljno vazduha, lagana odeća i roditelj koji u svakom trenutku može da je vidi i proveri.