Da li znate ko je izmislio sladoled? Omiljena letnja poslastica krije priču staru više od 2.000 godina

Iako danas sladoled povezujemo sa mlekom, čokoladom i raznim kremovima, prvi oblici ove poslastice izgledali su potpuno drugačije.

Istoričari smatraju da su još pre više od 2.000 godina stanovnici drevne Kine mešali sneg ili led sa voćem i medom kako bi napravili osvežavajući desert tokom vrelih letnjih dana. Led se donosio iz planina i čuvao u posebnim podzemnim prostorijama kako se ne bi otopio.

Slične poslastice pravile su se i u Persiji, gde su bogati plemići uživali u rashlađenim napicima i desertima od snega, voćnih sirupa i ružine vodice.

Aleksandar Veliki i rimski carevi obožavali su ledene deserte

Postoje istorijski zapisi da je Aleksandar Veliki voleo da jede sneg pomešan sa medom i voćem, dok se za rimskog cara Nerona navodi da je slao svoje vojnike u planine kako bi donosili sneg koji se potom služio sa voćnim sokovima.

Naravno, to još nije bio sladoled kakav danas poznajemo, ali upravo su ti recepti predstavljali prve korake ka njegovom nastanku.

Da li je Marko Polo doneo recept iz Kine?

Jedna od najpoznatijih priča kaže da je venecijanski moreplovac Marko Polo u 13. veku iz Kine doneo recept za ledene deserte u Evropu.

Međutim, istoričari ističu da za ovu tvrdnju ne postoje čvrsti dokazi. Ipak, činjenica je da su se upravo u Italiji narednih vekova pojavili recepti koji veoma podsećaju na današnji sladoled.

Italijani su napravili prvi moderni sladoled

Prava revolucija dogodila se u 16. veku.

Na dvoru moćne porodice Mediči u Firenci poslastičari su počeli da eksperimentišu sa mlekom, pavlakom, šećerom i jajima, stvarajući kremaste ledene poslastice koje su bile znatno sličnije današnjem sladoledu.

Mnogi upravo Italiju smatraju rodnim mestom modernog sladoleda.

Posebno se istakao kuvar Bernardo Buontalenti, koji je usavršio recept za kremasti desert i zbog toga ga mnogi nazivaju ocem italijanskog sladoleda.

Kada je sladoled postao dostupan običnim ljudima?

Dugo vremena sladoled je bio luksuz koji su mogli da priušte samo kraljevi, plemići i bogate porodice.

Situacija se menja tokom 19. veka, kada razvoj industrije i proizvodnja leda omogućavaju masovniju proizvodnju.

Veliku prekretnicu predstavlja pronalazak mašina za pravljenje sladoleda, zahvaljujući kojima je njegova proizvodnja postala mnogo jednostavnija i jeftinija.

Od tada sladoled polako osvaja svet.

Kako je nastao kornet?

Jedna od najpoznatijih priča vezana je za Svetsku izložbu u američkom gradu Sent Luisu 1904. godine.

Prema legendi, jednom prodavcu sladoleda ponestalo je činijica, pa mu je u pomoć pritekao prodavac tankih vafla. Savio ih je u oblik levka i tako je nastao prvi kornet.

Iako postoje različite verzije ove priče, upravo se taj događaj najčešće navodi kao trenutak kada je kornet postao popularan širom sveta.

Sladoled na štapiću nastao je sasvim slučajno

Još jedna zanimljiva priča govori o nastanku sladoleda na štapiću.

Amerikanac Frenk Eperson imao je samo 11 godina kada je slučajno ostavio čašu sa zaslađenim sokom i drvenim štapićem napolju tokom hladne noći. Kada se ujutru probudio, piće je bilo potpuno zamrznuto.

Godinama kasnije patentirao je svoj izum, koji danas poznajemo kao sladoled na štapiću.

Zašto volimo sladoled?

Osim što nas rashlađuje tokom letnjih dana, sladoled podstiče lučenje hormona zadovoljstva, zbog čega se nakon nekoliko zalogaja mnogi osećaju bolje i opuštenije.

Stručnjaci ističu da se najviše prodaje upravo tokom leta, ali njegova popularnost ne opada ni tokom ostalih godišnjih doba.

Danas postoji na hiljade ukusa, od klasične vanile, čokolade i jagode do neobičnih kombinacija poput lavande, bosiljka, wasabija ili čak crnog belog luka.

• Prvi oblici sladoleda nastali su pre više od 2.000 godina.

• Moderni kremasti sladoled razvijen je u Italiji tokom renesanse.

• Kornet je postao popularan početkom 20. veka.

• Sladoled na štapiću nastao je sasvim slučajno.

• Italija se i danas smatra jednom od svetskih prestonica zanatskog sladoleda.

Od snega koji su carevi donosili sa planina do savremenih poslastičarnica sa stotinama ukusa, sladoled je prošao dug put. Iako se istoričari i dalje ne slažu ko ga je prvi izmislio, jedno je sigurno – ova ledena poslastica već više od dva milenijuma uspeva da rashladi ljude širom sveta i ostane jedan od nezaobilaznih simbola leta.