Da li smo jedini koji zatvaraju prozore čim "vuče": Plaši li se još neki narod na svetu promaje osim Srba?

Gotovo svako u Srbiji bar jednom je čuo rečenicu: "Zatvori prozor, ubiće te promaja!"

Bez obzira na to da li je napolju 40 stepeni ili zimski minus, dovoljan je otvoren prozor s jedne i vrata s druge strane da neko u prostoriji odmah ustane i prekine "opasnost".

Mnogi stranci koji dođu na Balkan ostanu potpuno zbunjeni ovim strahom. Na društvenim mrežama često dele iskustva kako su ih domaćini upozoravali da nikako ne sede između dva otvorena prozora ili ispod klima-uređaja.

Nismo jedini – slična verovanja postoje širom Evrope

Iako se često misli da je strah od promaje tipično srpski, slična uverenja postoje i u brojnim drugim zemljama.

U Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji gotovo da važe ista pravila kao u Srbiji.

Sličan odnos prema promaji imaju i mnogi stanovnici Rumunije, Bugarske, Mađarske, Poljske, Češke, Slovačke i Rusije, gde se veruje da hladan vazduh može izazvati ukočen vrat, upalu sinusa, bolove u leđima ili čak ozbiljnije zdravstvene tegobe.

Italijani se čuvaju "colpo d'aria"

Ni Italijanima ovaj strah nije stran.

Postoji izraz colpo d'aria, što doslovno znači "udar vazduha". Mnogi veruju da nagla izloženost hladnom vazduhu može dovesti do ukočenosti vrata, bola u mišićima ili upale.

Zbog toga ćete i u Italiji često videti ljude koji nose maramu oko vrata čak i tokom toplijih dana.

A šta rade Nemci i Skandinavci?

U zemljama poput Nemačke, Švedske, Norveške ili Danske situacija je potpuno drugačija.

Tamo je redovno provetravanje prostorija deo svakodnevice i smatra se važnim za zdravlje. Prozori se otvaraju nekoliko puta dnevno bez obzira na godišnje doba, a svež vazduh vidi se kao saveznik, a ne neprijatelj.

Naravno, ni tamo ljudi ne vole da sede direktno na hladnom vetru satima, ali promaja sama po sebi ne izaziva strah kakav postoji na Balkanu.

Šta kaže medicina?

Lekari godinama objašnjavaju da sama promaja ne izaziva bolesti poput prehlade ili gripa. Njih uzrokuju virusi, a ne strujanje vazduha.

Međutim, dugotrajno izlaganje hladnom vazduhu može kod nekih ljudi izazvati ukočenost mišića, bol u vratu ili ramenima, naročito ako su već napeti ili osetljivi. Zato mnogi nakon sedenja na jakom strujanju vazduha zaista mogu da osete nelagodnost, ali to nije isto što i "razboleti se od promaje".

Zašto je ovo verovanje toliko uporno?

Antropolozi smatraju da su ovakva uverenja nastala mnogo pre nego što je medicina objasnila kako nastaju virusne infekcije. Ljudi su povezivali tegobe koje bi osetili nakon boravka na hladnom vazduhu sa samom promajom, pa se to znanje prenosilo s kolena na koleno.

Zanimljivo je da se upravo u zemljama Balkana i istočne Evrope ovo verovanje zadržalo mnogo duže nego u većem delu zapadne Evrope.

Navika koja je postala deo identiteta

Bilo da verujete da je promaja opasna ili mislite da je reč samo o mitu, jedno je sigurno, malo koja tema može tako brzo da podeli porodicu ili društvo kao pitanje da li prozor treba da ostane otvoren.

Možda upravo zato promaja nije samo meteorološka pojava, već i deo svakodnevice i kulture u kojoj su mnogi odrasli.