Naše bake nisu sadile čuvarkuću bez razloga: Evo za šta se sve koristi

Čuvarkuća svoje ime nije dobila slučajno. Još u antičko doba sadila se na krovovima kuća, a kasnije je širom Evrope i Balkana postala simbol zaštite doma. Mnogi su verovali da štiti ukućane od groma, požara, nesreće i zlih sila, zbog čega je gotovo svako domaćinstvo imalo bar jednu saksiju ili busen ove biljke.

Verovalo se da čuva kuću od groma

Jedno od najraširenijih narodnih verovanja kaže da čuvarkuća štiti kuću od udara groma. U srednjem veku često se sadila na krovovima, jer se smatralo da donosi sigurnost i štiti dom od požara.

U pojedinim krajevima Srbije postojalo je i verovanje da će kuća u kojoj raste čuvarkuća biti pošteđena velikih nesreća, pa se biljka često poklanjala mladencima prilikom useljenja u novi dom.

Simbol sreće, zdravlja i blagostanja

Osim zaštite doma, čuvarkuća je u narodu smatrana simbolom dugovečnosti, porodične sloge i dobrog zdravlja. Verovalo se da donosi mir među ukućanima i da "čuva kuću" u svakom smislu, što objašnjava i njen naziv.

Najpoznatija primena bila je kod bola u uhu

U narodnoj medicini sok iz svežeg lista čuvarkuće najčešće se koristio kod bola u uhu. Nekoliko kapi isceđenog soka stavljalo se u uho ili na vaticu koja se prislanjala na ušni kanal.

Savremena istraživanja pokazala su da čuvarkuća sadrži jedinjenja sa antibakterijskim i antioksidativnim svojstvima, ali nema dovoljno dokaza da može da zameni medicinsko lečenje upale uha.

Koristila se za rane, opekotine i ujede insekata

Narodna medicina preporučivala je sok ili zgnječene listove čuvarkuće za manje posekotine, ogrebotine, opekotine, ujede komaraca, pčela i drugih insekata.

Zbog visokog sadržaja vode listovi prijaju koži i pružaju osećaj hlađenja, ali kod ozbiljnijih povreda ili infekcija ne treba odlagati pregled lekara.

Lek za ženske tegobe

Jedan od najpoznatijih narodnih recepata na Balkanu jeste kombinacija čuvarkuće i meda. Ova mešavina se generacijama koristila za jačanje organizma, a prema narodnim verovanjima i kod različitih ženskih tegoba, uključujući miome materice.

Recept se najčešće priprema od 300 grama svežih listova čuvarkuće i 500 grama kvalitetnog meda. Listovi se usitne ili samelju, pomešaju sa medom i čuvaju u frižideru. U narodnoj praksi uzimala se po jedna kašika ujutru na prazan stomak.

Neki su je koristili i protiv bradavica i kurjih očiju

U pojedinim krajevima list čuvarkuće stavljao se direktno na bradavice, kurje oči i zadebljalu kožu. Verovalo se da će redovna primena omekšati promene na koži, iako za ovu upotrebu ne postoje naučni dokazi.

Biljka koja gotovo da ne traži negu

Osim brojnih narodnih verovanja, čuvarkuća je cenjena i zbog svoje izdržljivosti. Kao sukulent skladišti vodu u mesnatim listovima, pa bez problema podnosi sušu, velike vrućine i retko zalivanje.

Može da raste u saksiji, kamenjaru ili dvorištu, a lako se razmnožava mladim rozetama, zbog čega se često prenosi sa kolena na koleno zajedno sa pričama i verovanjima koja je prate.

Iako je čuvarkuća neizostavan deo narodne medicine i tradicije na ovim prostorima, važno je imati na umu da većina njenih lekovitih svojstava nije potvrđena istraživanjima. Zbog toga se ne može smatrati zamenom za terapiju ili savet lekara, već pre svega biljkom bogate tradicije koja i danas zauzima posebno mesto u mnogim domovima.

* Naslovna fotografija: Shutterstock / oksanatukane