Nije Santorini ni Kapri: Ovih 10 evropskih ostrva proglašena su najboljim za letovanje 2026. godine, 4 se nalaze u Hrvatskoj

Ako još niste odlučili gde ćete na letovanje, novo istraživanje turističke kompanije Saga Holidays moglo bi da vam olakša izbor. Analizirano je 80 evropskih ostrva, a rang-lista je napravljena na osnovu tri ključna kriterijuma – vremenskih prilika, prirodnog okruženja i gastronomske ponude.

Na prvom mestu našlo se Tenerife, najveće ostrvo Kanarskog arhipelaga u Španiji. Stručnjaci navode da je pobedilo zahvaljujući spoju izuzetno sunčanog vremena, impresivnih vulkanskih pejzaža, bogate gastronomske scene i raznovrsnih prirodnih lepota. Ostvarilo je ukupno 95 od mogućih 100 poena.

Drugo mesto zauzela je La Palma, takođe deo Kanarskih ostrva, poznata kao "La Isla Bonita" ("Lepo ostrvo"), koja je ujedno i rezervat biosfere pod zaštitom UNESCO-a. Na trećem mestu našla se portugalska Madeira, čuvena po drevnoj šumi Laurisilva, koja se nalazi na Listi svetske baštine UNESCO-a.

Veliki uspeh ostvarila je i Hrvatska, koja u prvih deset ima čak četiri ostrva. Korčula je zauzela četvrto mesto, dok je Mljet peti zahvaljujući netaknutoj prirodi i bogatim zelenim površinama. Na listi su se našli i Lošinj i Brač.

Top 10 evropskih ostrva za odmor u 2026. :

1. Tenerife (Španija)
2. La Palma (Španija)
3. Madeira (Portugal)
4. Korčula (Hrvatska)
5. Mljet (Hrvatska)
6. Majorka (Španija)
7. Lošinj (Hrvatska)
8. Brač (Hrvatska)
9. Gran Kanarija (Španija)
10. La Gomera (Španija)

Gde je najviše sunca, a gde najbolja hrana?

Kada je reč o vremenskim uslovima, Kanarska ostrva potpuno dominiraju. Tenerife je ponovo prvi, a slede La Gomera i Gran Kanarija.

S druge strane, ljubitelji dobre hrane trebalo bi da razmotre italijanska ostrva. Kapri je proglašen najboljom gastronomskom destinacijom među evropskim ostrvima, ispred Sardinije, dok je treće mesto pripalo grčkom Santoriniju.

Kada je u pitanju priroda i zelenilo, prvo mesto osvojio je hrvatski Mljet, ispred Madeire i Korčule. Upravo je velika zastupljenost zelenih površina imala najveći uticaj na konačan plasman u istraživanju – činila je čak 45 odsto ukupne ocene. Vremenske prilike vrednovane su sa 35 odsto, a gastronomska ponuda sa 20 odsto.

* Naslovna fotografija: Shutterstock / Tatiana Diuvbanova