Evropa menja svakodnevicu zbog vrućina: Da li isti scenario čeka i Srbiju?

Leto u Evropi više ne liči na ono od pre deset ili dvadeset godina. Temperature iznad 40 stepeni, višenedeljni toplotni talasi i sve veći broj dana sa ekstremnim vrućinama postali su nova realnost. Zbog toga mnoge evropske zemlje više ne razmišljaju samo o tome kako da rashlade građane, već menjaju čitav način funkcionisanja društva.

Od ograničavanja rada na otvorenom i otvaranja rashladnih centara, do prilagođavanja radnog vremena i novih pravila u školama, klimatske promene polako menjaju svakodnevni život miliona ljudi.

Postavlja se pitanje da li će i Srbija uskoro morati da uvede slične mere?

Vrućina više nije neprijatnost, već ozbiljan rizik

Lekari i klimatolozi upozoravaju da ekstremne temperature više nisu samo pitanje komfora. Dugotrajna izloženost velikim vrućinama povećava rizik od dehidratacije, toplotne iscrpljenosti, toplotnog udara, ali i pogoršanja hroničnih bolesti, posebno kod starijih osoba, dece i srčanih bolesnika.

Poslednjih godina Evropa beleži sve više dana sa rekordnim temperaturama, a naučne projekcije pokazuju da će toplotni talasi biti češći, duži i intenzivniji.

Zbog toga pojedine zemlje više ne čekaju da problem postane još veći.

Kako se Evropa prilagođava novoj klimi?

Gradovi širom kontinenta već uvode mere koje su do pre nekoliko godina bile nezamislive.

U pojedinim državama rad na otvorenom tokom najtoplijeg dela dana privremeno se obustavlja ili ograničava kada temperatura pređe određeni prag.

Otvaraju se rashladni centri u bibliotekama, sportskim halama i javnim ustanovama gde građani mogu da provedu nekoliko sati na prijatnoj temperaturi.

Pojedini gradovi sade hiljade novih stabala, uređuju zelene koridore, postavljaju javne česme i rashladne fontane, dok se nove zgrade projektuju tako da bolje podnose ekstremne vrućine.

Sve češće se govori i o promeni radnog vremena, kako bi zaposleni najveći deo obaveza završavali rano ujutru ili kasnije uveče.

Hoće li Srbija morati da uvede "letnja pravila"?

Iako se u Srbiji već godinama govori o radu na visokim temperaturama, sistemska rešenja još nisu široko primenjena.

Međutim, stručnjaci smatraju da će se pitanje prilagođavanja klimatskim promenama sve češće postavljati.

To bi u budućnosti moglo da znači:

• drugačiju organizaciju rada na građevinama;

• fleksibilnije radno vreme tokom toplotnih talasa;

• više zelenih površina u gradovima;

• dodatne rashladne punktove za građane;

• prilagođavanje školskih aktivnosti tokom ekstremnih vrućina;

• nove preporuke za sportske manifestacije i javna okupljanja.

Poslodavci će imati sve veću odgovornost

Najveći izazov predstavljaju zanimanja koja podrazumevaju rad na otvorenom.

Građevinski radnici, dostavljači, poljoprivrednici, komunalne službe i brojni drugi zaposleni svakodnevno provode sate na visokim temperaturama.

Sve je više stručnjaka koji smatraju da će poslodavci morati dodatno da prilagođavaju organizaciju rada kako bi zaštitili zaposlene, češćim pauzama, obezbeđivanjem dovoljne količine vode, hlada i pomeranjem najtežih poslova u jutarnje sate.

Menjaju se i gradovi

Borba protiv vrućina više nije samo zdravstveno pitanje, već i pitanje urbanizma.

Gradovi širom Evrope ulažu u parkove, drvorede, zelene krovove i materijale koji manje zadržavaju toplotu.

Sve više pažnje posvećuje se tome kako ulice, trgovi i zgrade mogu da budu prijatniji za život tokom leta.

Stručnjaci upozoravaju da beton i asfalt dodatno pojačavaju efekat visokih temperatura, zbog čega ozelenjavanje gradova postaje jedna od najvažnijih mera prilagođavanja klimatskim promenama.

Da li ćemo promeniti i navike?

U mediteranskim zemljama odavno nije neobično da se najtopliji deo dana provodi u zatvorenom prostoru.

Slične navike polako usvajaju i zemlje koje do skoro nisu imale tako izražene letnje vrućine.

U Srbiji se još uvek najveći deo poslovnih aktivnosti odvija bez većih promena, ali klimatske projekcije pokazuju da bi upravo leto moglo postati godišnje doba koje će najviše promeniti način na koji živimo i radimo.

Budućnost se možda već događa

Ono što je nekada bilo karakteristično samo za jug Evrope danas postaje svakodnevica gotovo na celom kontinentu.

Sve više stručnjaka smatra da pitanje više nije da li ćemo morati da se prilagodimo klimatskim promenama, već koliko brzo ćemo to učiniti.

Ako se trend ekstremnih temperatura nastavi, "letnja pravila" rada, školovanja i svakodnevnog života mogla bi uskoro postati deo stvarnosti i u Srbiji.