Zašto su semafori baš crveni, žuti i zeleni? Razlog nema veze sa slučajnošću, već sa ljudskim mozgom

Sve je počelo na železnici

Pre nego što su se pojavili automobili, železnica je već koristila svetlosne signale kako bi regulisala saobraćaj vozova. Upravo odatle potiče ideja koja će kasnije promeniti čitav svet.

Prvi semafor postavljen je 1868. godine u Londonu, ispred zgrade britanskog parlamenta. Nije radio na struju, već na gas, a njime je ručno upravljao policajac. Tokom dana koristili su se pokretni signalni kraci, dok su noću svetlele crvena i zelena gasna svetla.

Međutim, ovaj eksperiment nije dugo trajao. Samo nekoliko nedelja kasnije došlo je do curenja gasa i eksplozije u kojoj je policajac teško povređen. Zbog toga je ideja o semaforima privremeno napuštena.

Tek početkom 20. veka pojavili su se električni semafori, a 1920. godine uveden je sistem sa tri svetla koji se, uz manje izmene, koristi i danas.

Zašto je baš crvena znak za zaustavljanje?

Crvena nije izabrana slučajno.

Ona ima najdužu talasnu dužinu među bojama vidljive svetlosti, zbog čega se može uočiti sa velike udaljenosti, čak i po magli, kiši ili snegu.

Osim toga, ljudski mozak crvenu prirodno povezuje sa opasnošću, vatrom i upozorenjem. Upravo zato na nju reagujemo najbrže, što je u saobraćaju od presudnog značaja.

Kako je zelena postala znak da je put slobodan?

Malo ko zna da zelena nije oduvek označavala prolaz.

Prvi železnički signali koristili su belu boju kao znak da je put slobodan. Međutim, ubrzo se pokazalo da je to veoma opasno, jer su mašinovođe belu svetlost lako mogli da pomešaju sa uličnim lampama ili zvezdama.

Zbog toga je zelena preuzela ulogu signala za slobodan prolaz. Lako se razlikuje od crvene, prijatna je za ljudsko oko i ne izaziva osećaj opasnosti.

Čemu služi žuto svetlo?

Između naredbe da stanemo i dozvole da krenemo mora postojati upozorenje.

Tu ulogu dobila je žuta boja.

Ona privlači pažnju, ali nije toliko alarmantna kao crvena. Mozak je prepoznaje kao signal da se nešto uskoro menja, pa vozač ima nekoliko dragocenih sekundi da odluči da li će bezbedno stati ili nastaviti vožnju.

Zašto su semafori isti gotovo svuda u svetu?

Bez obzira na to da li ste u Srbiji, Japanu, Australiji ili Brazilu, značenje boja na semaforu gotovo je identično.

Međunarodni standardi uvedeni su kako bi vozači mogli bez razmišljanja da razumeju signal u bilo kojoj zemlji. To je jedan od razloga zbog kojih se danas saobraćaj odvija mnogo bezbednije nego pre jednog veka.

Zanimljivosti o semaforima koje malo ko zna

Iako danas deluju kao sasvim običan deo svakodnevice, semafori kriju brojne zanimljive priče.

Prvi semafor eksplodirao je svega nekoliko nedelja nakon postavljanja. Bio je na gas, a curenje goriva izazvalo je eksploziju u kojoj je teško povređen policajac koji je njime upravljao.

Prvi električni semafor imao je samo dve boje. Crvena i zelena bile su dovoljne za regulaciju saobraćaja, dok je žuto svetlo uvedeno nekoliko godina kasnije kako bi vozači imali vremena da se pripreme za promenu signala.

Crveno svetlo gotovo je uvek na vrhu. Razlog nije samo tradicija. Takav raspored pomaže i osobama koje imaju poteškoće u razlikovanju boja, jer signal mogu da prepoznaju po njegovom položaju.

U Japanu se zeleno svetlo dugo nazivalo plavim. U japanskom jeziku vekovima se ista reč koristila i za plavu i za zelenu boju, pa se i danas često može čuti da je na semaforu "plavo" svetlo, iako ono izgleda zeleno.

Pametni semafori danas razmišljaju umesto ljudi. U mnogim gradovima sveta opremljeni su kamerama, senzorima i sistemima koji prate gustinu saobraćaja, pa sami produžavaju ili skraćuju trajanje zelenog svetla kako bi smanjili gužve.

Tri boje koje svakodnevno spasavaju živote

Semafori su postali toliko uobičajen deo života da retko razmišljamo o tome koliko su pažljivo osmišljeni. Iza tri jednostavne boje kriju se decenije razvoja, naučnih istraživanja i iskustava stečenih kroz saobraćaj širom sveta.

Zato sledeći put kada budete čekali zeleno svetlo, setite se da nijedna od te tri boje nije izabrana slučajno. Upravo zahvaljujući njima, milioni ljudi svakog dana bezbedno stižu na svoje odredište.