Kome je Aleksa Šantić zaista posvetio pesmu "Ostajte ovde"? Istina je drugačija nego što mnogi misle

Pesnik koji je voleo svoj narod, ali nije mrzeo tuđi

Kada se danas govori o Aleksi Šantiću, često se ističe da je bio veliki srpski pesnik i rodoljub. To jeste tačno, ali je samo deo njegove životne priče.

Rođen 27. maja 1868. godine u Mostaru, Šantić je odrastao u sredini u kojoj su vekovima zajedno živeli pravoslavci, muslimani, katolici i Jevreji. Upravo takvo okruženje oblikovalo je njegov pogled na svet. Voleo je svoj narod i nije krio nacionalna osećanja, ali je istovremeno duboko poštovao ljude druge vere i kulture.

Njegova prijateljstva sa pesnicima poput Osmana Đikića i brojna dela u kojima opeva Mostar kao grad različitosti svedoče da za njega ljubav prema svom nije značila mržnju prema drugome.

Kome je zapravo bila namenjena pesma "Ostajte ovde"

Jedna od najpoznatijih zabluda vezana je upravo za pesmu "Ostajte ovde".

Šantić je nije napisao kao ljubavnu pesmu niti je bila posvećena jednoj osobi. Nastala je početkom 20. veka, u vreme kada su, posle austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine, mnogi muslimani napuštali svoje domove i odlazili u Tursku.

Pesnik ih je molio da ostanu.

Njegova poruka nije bila politička u današnjem smislu te reči, već duboko ljudska. Smatrao je da nijedna tuđa zemlja ne može zameniti rodni kraj, jezik, uspomene i grobove predaka.

Zato su stihovi: "Ostajte ovde!... Sunce tuđeg neba neće vas grejati kô što ovo greje..." postali mnogo više od književnosti. Pretvorili su se u univerzalnu poruku svim ljudima koji napuštaju dom u potrazi za boljim životom.

Bio je trn u oku vlastima

Zbog svojih stavova Aleksa Šantić nije imao lak život.

Austrougarske vlasti posmatrale su ga kao jednog od najistaknutijih srpskih intelektualaca u Hercegovini. Tokom Prvog svetskog rata bio je hapšen i proganjan, a njegov rad pažljivo praćen.

Ipak, ni tada nije odustao od svojih uverenja niti od književnosti.

Njegove pesme nisu pozivale na mržnju. Naprotiv, govorile su o slobodi, dostojanstvu i pravu čoveka da voli svoj zavičaj.

Možda je upravo zbog toga bio neprihvatljiv onima koji su želeli podele.

Sahrana kakvu Mostar nije video

Kada je Aleksa Šantić preminuo 2. februara 1924. godine, Mostar je na nekoliko sati zaboravio sve razlike.

Na njegovu sahranu došli su pravoslavci, muslimani, katolici i Jevreji. Brojne delegacije stigle su iz raznih krajeva tadašnje države, a ostalo je zabeleženo da su pojedini ljudi pešačili i po četrdeset kilometara kako bi ispratili pesnika na večni počinak.

To možda najbolje govori o tome kako su ga doživljavali njegovi savremenici.

Dok su ga vlasti često gledale sa nepoverenjem, obični ljudi u njemu su videli čoveka koji je voleo svoj grad i sve njegove stanovnike.

Zašto je Šantić i danas aktuelan

Više od jednog veka nakon nastanka pesme "Ostajte ovde", Balkan se ponovo suočava sa velikim odlascima mladih ljudi.

Razlozi su drugačiji nego početkom prošlog veka, ali dilema ostaje ista, ostati ili otići.

Zato Šantićevi stihovi i danas izazivaju emocije. Ne zato što nude jednostavne odgovore, već zato što podsećaju da nijedna odluka o odlasku nije laka.

Aleksa Šantić nije bio pesnik prošlosti. Bio je pesnik ljudi, zavičaja i pripadanja. Upravo zato njegove reči i danas zvuče jednako snažno kao i onda kada ih je prvi put zapisao u Mostaru.