Svi su mu govorili da manje jede, a niko nije pitao zašto jede: Aleksina ispovest dirnula je hiljade ljudi

Iza viška kilograma često se krije priča koju niko ne vidi

Višak kilograma mnogi i dalje doživljavaju kao posledicu loših navika ili nedostatka volje. Međutim, stručnjaci godinama upozoravaju da gojaznost često ima mnogo dublje uzroke.

Kod pojedinih ljudi hrana nije odgovor na glad, već na tugu, usamljenost, stres ili osećaj praznine.

Upravo tako svoju životnu priču opisuje Aleksa Marković, koji je odlučio da javno progovori o borbi koju je godinama vodio daleko od očiju drugih.

"Hrana mi nije bila zadovoljstvo, već beg"

Kada danas pogleda stare fotografije, kaže da ne vidi samo čoveka sa trideset kilograma više.

Vidi osobu koja je pokušavala da preživi sopstvene emocije.

Svaki težak dan završavao se na isti način.

Otvarao je frižider. Ne zato što je bio gladan. Već zato što je, makar na nekoliko minuta, želeo da prestane da razmišlja.

- Hrana mi nije bila zadovoljstvo. Bila je beg. Dok jedem, ne razmišljam. Čim završim, bol se vrati još jači.

Svi su gledali tanjir, niko nije pogledao čoveka

Usledile su dijete. Nutricionisti. Spiskovi dozvoljenih i zabranjenih namirnica, kalorije, vaga, ali jedno pitanje niko nije postavio.

Zašto jedeš?

- Niko me nije pitao zašto jedem. Svi su gledali tanjir, a niko ono što nosim u sebi. Svi pretpostavljaju da kada imate višak kilograma to znači da samo mnogo jedete.

Kilogrami bi nakratko nestali.

A onda bi se vraćali zajedno sa osećajem krivice.

Prava promena počela je kada je prestao da beži od bola

Aleksa kaže da prelomni trenutak nije bila nova dijeta.

Bio je to trenutak kada je odlučio da više ne potiskuje ono što oseća.

Umesto da bol zatrpava hranom, počeo je da ga zapisuje.

Tako je nastala njegova knjiga "Postoje tišine koje bole".

- Pisao sam o svemu što me bolelo. O strahovima, razočaranjima, ali i o smrti moje majke, koja je ostavila najveći trag u mom životu. Prvi put nisam pokušavao da nahranim bol. Pokušavao sam da ga razumem.

Najveća pobeda nije broj na vagi

Danas je 30 kilograma lakši.

Ali kaže da njegova najveća pobeda nema veze sa izgledom.

- Najveća pobeda nije što sam smršao. Najveća pobeda je što danas, kada me nešto zaboli, više ne tražim odgovor u frižideru.

Hrana više nije uteha., nije kazna. Postala je ono što bi oduvek trebalo da bude, samo hrana.

Priča u kojoj su se mnogi prepoznali

Aleksa danas otvoreno govori o emotivnom prejedanju upravo zato što zna koliko ljudi prolazi kroz isto, a o tome ćuti.

Njegova poruka nije da postoji čarobna dijeta.

Naprotiv.

Veruje da svaka trajna promena počinje tek onda kada čovek pronađe uzrok zbog kojeg pati, jer kilogrami su, kako kaže, često samo posledica mnogo dubljih rana.

Važno je potražiti pomoć

Emotivno prejedanje je stvaran problem koji može biti povezan sa stresom, anksioznošću, tugom ili drugim psihološkim teškoćama. Ako prepoznajete ovakve obrasce kod sebe, razgovor sa psihologom ili drugim stručnjakom za mentalno zdravlje može biti važan korak ka oporavku. Pored rada na ishrani, podrška koja se bavi uzrokom problema često doprinosi dugoročnijim promenama.