Kako je nastao kišobran? Nekada je bio simbol moći, a obični ljudi nisu smeli ni da ga nose

Prvi kišobrani nisu služili za kišu

Istoričari smatraju da su prvi kišobrani nastali pre više od 4.000 godina u drevnom Egiptu, Mesopotamiji i Kini, ali nisu bili namenjeni zaštiti od kiše.

Njihova osnovna svrha bila je da štite od jakog sunca, pa su zapravo predstavljali raskošne suncobrane koje su nosili faraoni, kraljevi i pripadnici najviše klase.

Što je kišobran bio veći i bogatije ukrašen, to je vlasnik imao viši društveni položaj.

U mnogim kulturama običnim ljudima čak nije bilo dozvoljeno da ih koriste.

Kinezi su prvi napravili vodootporni kišobran

Pravi preokret dogodio se u drevnoj Kini. Kineski majstori došli su na ideju da papirne suncobrane premažu voskom i prirodnim uljima kako bi postali otporni na vodu.

Tako je nastao prvi kišobran koji je mogao da zaštiti od kiše.

Ova ideja kasnije se proširila trgovačkim putevima prema Evropi, gde je vekovima bila rezervisana za bogate slojeve društva.

Evropljani su mu se dugo podsmevali

Iako su kišobrani u Evropu stigli pre mnogo vekova, dugo nisu bili deo svakodnevnog života.

Posebno zanimljiva bila je situacija u Engleskoj tokom 18. veka.

Muškarci su odbijali da nose kišobrane, jer su ih smatrali ženskim modnim dodatkom. Mnogi su radije kisli nego da izađu na ulicu sa kišobranom, plašeći se podsmeha okoline.

Čovek koji je promenio navike cele Evrope

Promenu je doneo engleski putnik i filantrop Jonas Hanway.Sredinom 18. veka svakodnevno je šetao ulicama Londona noseći kišobran, uprkos tome što su mu se prolaznici smejali i često ga ismevali, on je bio uporan.

Posle nekoliko godina ljudi su shvatili da je mnogo praktičnije ostati suv nego voditi računa o tuđem mišljenju.

Njegov primer ubrzo su sledili i drugi, a kišobran je postao deo svakodnevnog života.

Kako je nastao sklopivi kišobran?

Kišobrani kakve danas poznajemo pojavili su se tek u 20. veku.

Godine 1928. nemački pronalazač Hans Haupt patentirao je prvi moderni sklopivi kišobran.

Njegov izum omogućio je da kišobran stane u torbu ili aktovku, što je zauvek promenilo način na koji ga koristimo.

Kasnije su usledili lakši materijali, aluminijumske konstrukcije, teleskopske drške i modeli otporni na jak vetar.

Predmet koji svi imamo, a retko o njemu razmišljamo

Danas se širom sveta svake godine proizvedu stotine miliona kišobrana.

Postali su toliko uobičajen deo svakodnevice da gotovo niko ne razmišlja o tome koliko je dug put bio potreban da bi jedan jednostavan predmet postao dostupan svima.

Nekada su ga mogli nositi samo kraljevi

Danas ga kupujemo usput, za nekoliko minuta, često zaboravimo u autobusu ili ostavimo u uglu kancelarije i on spava u predmet koji se najčešće gubi i zaboravlja.

Možda upravo zato retko pomislimo da u rukama držimo izum star više od četiri milenijuma, predmet koji je od simbola moći postao jedan od najpraktičnijih saputnika u svakodnevnom životu.