Zašto se Svetski dan čokolade slavi baš 7. jula? Priča o omiljenoj poslastici počela je pre gotovo 5 vekova

Od napitka za bogove do omiljene poslastice sveta

Čokolada danas ima gotovo kultni status.

Teško je pronaći osobu koja joj može odoleti, bilo da je reč o tamnoj, mlečnoj ili beloj čokoladi, sa lešnicima, voćem ili karamelom.

Međutim, njen put do evropskih trpeza bio je dug skoro pet vekova.

Veruje se da je upravo 7. jula 1550. godine čokolada prvi put stigla u Evropu, zbog čega je ovaj datum kasnije izabran za obeležavanje Svetskog dana čokolade. Iako se praznik zvanično obeležava tek od 2009. godine, njegova simbolika vraća nas u vreme velikih geografskih otkrića i početka jedne prave gastronomske revolucije.

Maje i Asteci nisu jeli čokoladu – oni su je pili

Pre nego što je postala slatkiš kakav danas poznajemo, čokolada je bila gorak napitak.

Drevne civilizacije Maja i Asteka pripremale su ga od samlevenih zrna kakaoa, vode, čili paprike, vanile i različitih začina.

Napitak nije bio sladak, ali je imao posebno mesto u njihovoj kulturi. Smatran je pićem bogova, služio je u verskim obredima, a kakao je u pojedinim periodima bio toliko vredan da se koristio i kao sredstvo plaćanja.

Kako nastaje čokolada?

Iza svake table čokolade krije se dug i složen proces.

Sve počinje plodovima kakaovca, iz kojih se vade zrna kakaoa. Ona najpre prolaze fermentaciju, zatim se suše, prže i melju, čime nastaje gusta kakao masa.

Tek nakon dodavanja kakao butera, šećera, mleka i drugih sastojaka nastaje čokolada kakvu danas poznajemo.

Zanimljivo je da se čokolada topi na temperaturi nižoj od temperature ljudskog tela, zbog čega se tako lako topi u ustima i ostavlja prepoznatljiv kremasti osećaj.

Milijardu ljudi svakog dana posegne za čokoladom

Procene pokazuju da oko milijardu ljudi svakodnevno konzumira čokoladu, što je svrstava među najpopularnije prehrambene proizvode na svetu.

Naučnici su poslednjih godina posebno istraživali tamnu čokoladu, koja zbog većeg udela kakaoa sadrži antioksidanse i može imati pozitivan uticaj na zdravlje kada se konzumira u umerenim količinama.

Naravno, stručnjaci upozoravaju da preterivanje sa slatkišima, bez obzira na njihove sastojke, nije preporučljivo.

Prva srpska čokolada nosila je ime "Olga"

Malo ko zna da Srbija ima bogatu istoriju proizvodnje čokolade.

Prvu domaću čokoladu proizvela je porodica Šonda početkom 20. veka u fabrici na Dorćolu.

Nosila je ime "Olga", a ubrzo je stekla reputaciju jedne od najkvalitetnijih čokolada u ovom delu Evrope.

Porodica Šonda svoje proizvode predstavljala je na međunarodnim izložbama u Parizu, Londonu, Rimu i drugim evropskim gradovima, a kvalitet njihovih poslastica donosio im je brojna priznanja.

Osim uspešnog biznisa, ostali su upamćeni i po humanitarnom radu i pomoći najsiromašnijima.

Slatkiš koji nikada nije izašao iz mode

Od drevnih civilizacija Centralne Amerike, preko evropskih kraljevskih dvorova, pa sve do savremenih poslastičarnica, čokolada je uspela da sačuva svoju posebnu čar.

Možda upravo zato ima svoj dan.

Jer malo koja namirnica uspeva da bude istovremeno simbol luksuza, detinjstva, ljubavi i utehe.

A svake godine, 7. jula, svet se na trenutak podseti da jedna mala kockica čokolade često može da popravi raspoloženje više nego mnoge velike stvari.