Običaji za Ivanjdan: Jednu stvar vernici nikako ne bi trebalo da rade

Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Ivanjdan, praznik posvećen rođenju Svetog Jovana Krstitelja, poznatog i kao Jovan Preteča.

Sveti Jovan je nazvan Preteča jer je najavljivao dolazak Isusa Hrista, dok je naziv Krstitelj dobio zato što je krstio Hrista u reci Jordan. U narodu je poznat i kao Biljober ili Travar, zbog predanja da je živeo skromno i hranio se biljem, skakavcima i medom divljih pčela.

Zbog veze sa prirodom, Ivanjdan se vekovima povezuje sa biljem, zdravljem i običajima koji simbolizuju zaštitu i obnovu.

Kupanje u zoru i odlazak u crkvu

Jedan od najstarijih običaja jeste kupanje u prirodnim vodama – rekama i izvorima. Verovalo se da voda na Ivanjdan ima posebnu moć i da donosi zdravlje i pročišćenje.

Zbog toga su ljudi odlazili na kupanje u ranim jutarnjim satima, verujući da će tako obezbediti snagu i blagostanje tokom cele godine.

Kao i tokom drugih velikih praznika, vernici na Ivanjdan odlaze u crkvu, pale sveće i mole se Svetom Jovanu Krstitelju.

Zašto se plete ivanjdanski venčić

Najpoznatiji simbol ovog praznika jeste ivanjdanski venac. Plete se od lekovitog i mirisnog bilja, među kojima su kantarion, bosiljak, ruzmarin, hajdučka trava, pelin i vratić.

Prema narodnom verovanju, venac štiti dom i ukućane od bolesti i nesreće, zbog čega se kači iznad ulaznih vrata i čuva tokom naredne godine. Stari venac se ne baca, već se spaljuje ili pušta niz reku.

Običaji za ljubav

Ivanjdan prate i brojna verovanja povezana sa ljubavlju. Jedno od njih kaže da devojka treba da isplete venac od cveća i kroz njega pogleda osobu koja joj se dopada.

U pojedinim krajevima Srbije devojke u venčiće dodaju i crvenu ružu, kao simbol ljubavi i želje za udajom.

Postoji i verovanje da devojka treba da ubere cveće pred praznik i da ga u noći između 6. i 7. jula stavi ispod jastuka. Ako cveće ujutru ostane sveže, verovalo se da će uskoro upoznati srodnu dušu.

Ovo se prema običaju ne radi na Ivanjdan

Jedno od starih narodnih verovanja odnosi se na vinograde. U pojedinim krajevima smatralo se da u vinograd ne treba ulaziti tri dana pre, kao ni tri dana posle Ivanjdana.

Verovalo se da je to period kada vinograd najviše napreduje i da ga čuva Sveti Jovan, pa se zbog toga izbegavaju radovi u vinogradu.

Ivanjdan je tako ostao praznik koji spaja veru, prirodu i tradiciju, a običaji koji se i danas čuvaju svedoče o njegovom značaju u srpskom narodu.