Veštačka inteligencija neće svima uzeti posao, ali ove profesije prve dolaze na udar

Dok su nekada roboti bili simbol fabrika i proizvodnih traka, danas je revolucija stigla u kancelarije. Veštačka inteligencija sve više preuzima rutinske zadatke, ubrzava procese i menja način na koji kompanije posluju.

To ne znači da će milioni ljudi ostati bez posla preko noći, ali znači da će se od zaposlenih tražiti nove veštine i drugačiji način razmišljanja.

Administrativni poslovi prvi osećaju promene

Poslovi koji podrazumevaju unos podataka, obradu dokumenata, pisanje standardnih izveštaja ili zakazivanje sastanaka već danas se u velikoj meri automatizuju.

AI alati mogu za nekoliko sekundi da pregledaju hiljade dokumenata, organizuju informacije i pripreme nacrte izveštaja, čime zaposlenima ostaje više vremena za složenije zadatke.

Zbog toga se očekuje da će administrativni radnici u budućnosti više biti koordinatori i organizatori nego izvršioci rutinskih poslova.

Korisnička podrška više neće izgledati isto

Veliki broj kompanija već koristi čet-botove koji odgovaraju na najčešća pitanja kupaca.

Rezervacije, informacije o proizvodima, reklamacije i osnovna tehnička podrška sve češće se rešavaju bez razgovora sa čovekom.

Ipak, kada su u pitanju složeniji problemi ili situacije koje zahtevaju empatiju i procenu, ljudski faktor ostaje nezamenljiv.

Marketing i mediji ulaze u novu eru

Pisanje kraćih tekstova, osmišljavanje objava za društvene mreže, prevođenje, analiza tržišta i obrada fotografija danas se mogu uraditi uz pomoć AI alata za svega nekoliko minuta.

To ne znači da novinari, dizajneri ili marketinški stručnjaci postaju višak.

Naprotiv, od njih će se sve više očekivati kreativnost, originalne ideje, razumevanje publike i sposobnost da proveravaju informacije koje veštačka inteligencija generiše.

Programeri neće nestati, ali će raditi drugačije

Jedna od najvećih zabluda jeste da će AI zameniti programere.

Veštačka inteligencija danas može da napiše deo koda ili pronađe grešku u programu, ali ne može samostalno da osmisli složene sisteme, razume potrebe klijenata niti donosi strateške odluke.

Programeri će sve više koristiti AI kao alat koji ubrzava posao, slično kao što arhitekta koristi računar umesto papira i olovke.

Finansije i računovodstvo prolaze kroz transformaciju

Računovodstveni softveri već danas automatski obrađuju fakture, pripremaju finansijske izveštaje i kontrolišu dokumentaciju.

Uloga računovođa sve više prelazi sa unosa podataka na savetovanje klijenata, poresko planiranje i finansijsku analizu.

Drugim rečima, manje će se baviti administracijom, a više donošenjem poslovnih odluka.

Medicina dobija asistenta, ne zamenu

Veštačka inteligencija već pomaže lekarima u analizi rendgenskih snimaka, magnetne rezonance, laboratorijskih nalaza i ranom otkrivanju pojedinih bolesti.

Međutim, razgovor sa pacijentom, procena zdravstvenog stanja, donošenje terapijskih odluka i odgovornost za lečenje ostaju posao lekara.

AI može da pomogne, ali ne može da zameni iskustvo i odgovornost zdravstvenih radnika.

Zanatlije ostaju među najbezbednijim profesijama

Dok će mnogi kancelarijski poslovi prolaziti kroz velike promene, zanimanja poput električara, vodoinstalatera, automehaničara, stolara ili keramičara još dugo će biti teško zameniti.

Takvi poslovi zahtevaju snalažljivost, rad u nepredvidivim uslovima i donošenje odluka na licu mesta, što je i dalje veliki izazov za veštačku inteligenciju.

Upravo zato mnogi stručnjaci smatraju da će zanatska zanimanja u narednim decenijama ostati među najtraženijima.

Poslodavci već traže nove veštine

Sve više oglasa za posao pored stručnog znanja navodi i sposobnost rada sa AI alatima.

Kompanije žele zaposlene koji umeju da koriste nove tehnologije, analiziraju informacije i prilagođavaju se promenama.

Drugim rečima, konkurentsku prednost neće imati oni koji ignorišu veštačku inteligenciju, već oni koji nauče kako da je iskoriste.

Marko Jovanović, konsultant za digitalnu transformaciju, kaže da veštačku inteligenciju ne treba posmatrati kao neprijatelja zaposlenih:

- Ona će najpre zameniti rutinske zadatke, a ne ljude. Oni koji nauče da koriste AI biće produktivniji i konkurentniji na tržištu rada. Najveći rizik nije sama tehnologija, već odbijanje da se prilagodimo promenama.

Najveća promena tek dolazi

Istorija pokazuje da svaka tehnološka revolucija ukida neka zanimanja, ali istovremeno stvara nova.

Pre nekoliko decenija gotovo niko nije mogao da zamisli profesije poput stručnjaka za sajber bezbednost, menadžera društvenih mreža ili analitičara podataka. Slično će biti i sa veštačkom inteligencijom.

Menjaće se poslovi, menjaće se veštine koje poslodavci traže, ali potreba za ljudima koji umeju da razmišljaju, stvaraju, rešavaju probleme i rade sa drugim ljudima neće nestati.

Veštačka inteligencija neće zameniti sve radnike. Mnogo je verovatnije da će zameniti način na koji danas radimo.