"Video sam stvari zbog kojih se gubi glava": Privatni detektiv Nikola Novak za DIREKTNO (INTERVJU - PRVI DEO)

Privatni detektiv Nikola Novak, koji iza sebe ima više od 2.000 detektivskih slučajeva i oko 6.400 poligrafskih testiranja širom sveta, u intervjuu za DIREKTNO govorio je o opasnim akcijama, korupciji, praćenjima, ali i psihološkoj strani posla zbog koje je, kako kaže, danas mnogo oprezniji prema ljudima.

"Po jednom detalju znam da neko laže", kaže detektiv koji je bio deo operacija zbog kojih je mogao da završi u zatvoru narednih 20 godina, ali i situacija u kojima je strahovao da bi mogao da bude uklonjen kao svedok.

Kako se postaje privatni detektiv?

- U Republici Srbiji 2018. godine je donesen zakon o detektivskoj delatnosti kojim je regulisano na koji način se postaje privatni detektiv u Srbiji. Detektivska delatnost je postavljena pod kontrolu MUP-a koji vrši obuku, licenciranje, nadgleda i kontroliše rad agencija i detektiva. Regulativa je sledeća - da bi se neko uzeo u obzir za proces postajanja privatnog detektiva mora da ima 18 godina, da je državljanin Republike Srbije, da ima više obrazovanje, da prođe bezbednosnu proveru, da je prošao obuku za privatnog detektiva koju organizuje MUP i da je položio ispit pred stručnom komisijom MUP-a Srbije. To je zakon I to je tako uređeno. Ali, prava obuka i pravo znanje počinje da se uči i stiče tek onda kada počnete da radite taj posao u nekoj agenciji i stičete pravo znanje iz prve ruke. Tek onda vidite da je ona teorija koju ste učili na obuci jedno, a praksa totalno druga stvar.

Pravo učenje počinje tek kada izađete na ulicu I počnete da radite. I taj proces traje godinama, gde je najvažnija stvar kakvog mentora imate, od koga upijate znanje. Potrebne su godine da razvijete svoj instinkt za posao ali i neophodno iskustvo koje je veoma važno. Neko ko ima prirodni talenat za posao, taj će brže da uči, dok će neko sporije, ali većina stvari ipak dolazi vremenom. Tu se odmah vidi, na terenu, ili ste za taj posao ili niste, nema sredine. Radi se o izuzetno specifičnom poslu koji morate da volite da radite. I kada volite da ga radite može da bude iscrpljujuć ali kroz tu ljubav izdržite, ako ga baš ne volite onda može da vam padne jako teško. Dakle, pravi detektiv se postaje na terenu pod pravim mentorom, to je suština.

Šta su loše strane Vašeg posla?

- Loše strane posla bih rekao da su to što nemate radno vreme, radite danju, noću, vikendima, praznicima, za rođendan, za Novu godinu, na terenu ste I na +40 I na -10, nekada ne znate ni do koliko sati radite, nemate ni radno mesto, nekada je to Beograd, nekada neki grad u Srbiji, nekada druga država. Loše strane su što je zahtevan posao, traži da mu se celi predate, ume da bude stresan, ume da bude opasan, klijenti su ljudi koji su svi u nekom problemu, na dnevnoj bazi ste u interakciji sa ljudima koji su negativni, okruženi ste negativnom energijom, problemima, tenzijom. Loša strane je što nekada možete za klijenta da imate nekoga ko vam dodatno pravi problem.

Nije za džabe što policija ima beneficirani radni staž, a mi radimo to isto, nekada i napornije poslove, a onda na sav taj stres dodajte I stres vođenja privatnog biznisa - agencije i onda je jasno koja je to količina opterećenja. Ima dosta hitnih situacija, na primer - imate radni plan za celu nedelju, i zove vas uveče klijent hitno - desio se veliki problem, morate hitno sutra ujutru da budete u, na primer, Italiji. I sad, odjednom, pakujete se, tražite avionske karte, smeštaj, ceo radni raspored pada u vodu, morate da se prilagođavate novonastalim situacijama i da menjate planove u hodu, što sve može jako da iscrpi čoveka.

Nije ovaj posao za svakoga. Nagledate se veoma opasnih stvari, pa nisu nam bez razloga dozvolili da imamo pravo da nosimo pištolj kao detektivi, baš iz tog razloga da bi mogli da se zaštitimo jer možemo da se nađemo u veoma ozbiljnim i nepredvidljivim situacijama. Pa dovoljno je samo što u praćenju u saobraćaju šanse za sudar rastu desetostruko. Ali isto tako, sa druge strane, nekada, kada čekamo nekoga ispred zgrade da krene, a on ne ide nigde i vi ceo dan provedete ispred zgrade u autu, kafiću, parku, zna da bude jako dosadno.

Šta su dobre strane?

- Što se tiče dobrih strana posla, kada je akcija u toku, ne postoji bolji osećaj i zanimljiviji posao, kao da ste u filmu u kom ste vi glavni akcioni heroj, osećaj kada rešite neki težak, zahtevan i kompleksan slučaj koji je bio izazov i na kom ste radili i uspešno ga rešite - taj osećaj je fenomenalan. Takođe, zahvalnost ljudi koji su imali ogromne životne probleme, a kojima ste baš VI pomogli da reše te problem je nešto prelepo, kada ljudi počnu da plaču od sreće pred vama od emocije što su skinuli ogroman teret sa leđa ili mrlju sa ugleda, pretnju po život i tako dalje.

Lepe strane su to što je posao dinamičan, zanimljiv, nije monoton i jednoličan, upoznajete mnogo zanimljivih ljudi, čujete mnogo zanimljivih životnih priča, naučite dosta o ljudskoj prirodi i životu. Takođe putuje se mnogo, vidite svet, a najlepše od svega je kada imate slučaj na nekom tropskom ostrvu, pa odete na odmor u tropski raj, završite posao za par sati, i onda uživate i to vam sve neko plati i još zaradite novac od toga, pa ja mislim da takav posao niko drugi na svetu nema.

Još neke lepe strane su što imate slobodu u smislu da sami odaberete koji ćete slučaj da prihvatite, a koji nećete, što je mnogo lepo jer sami birate šta ćete da radite. Dobra strana je što možete da imate klijente sa kojima je milina raditi, od kojih i vi nešto naučite, i povežete se, pa u budućnosti sarađujete kroz život. Dobra strana posle je, takođe, što Vas ljudi cene, što, ukoliko želite, možete da organizujete vreme onako kako to želite, možete da uzmete odmor kad god želite, koliko želite, posao je jako raznovrstan, i intelektualno stimulativan, i stalno učite nešto novo.

I naravno, kao ekskluzivna usluga, može dobro da se naplati i dobro da se zaradi.

Čega ste privatno morali da se odreknete i na koji način posao utiče na Vaše lične odnose?

- Ukoliko želite da budete najbolji, kao što sam ja to želeo, odričete se slobodnog vremena, privatnog života, druženja, vremena koje bi proveli sa devojkom, na primer, mnogo svadbi, rođendana, rođenja, okupljanja, izlazaka, druženja, nekih globalnih događaja, kojima nisam mogao da prisustvujem i uživam jer sam morao da radim. Mogao sam, da sam hteo, ali onda ne bih bio najbolji, bio bih prosečan. To je razlika između proseka i vrha. Koliko si spreman da žrtvuješ? Ali tako je u svemu, da bi ste dobili nešto, morate da žrtvujete nešto. To je pravilo života. Posao može da utiče na međuljudske odnose, malo se udaljite od prijatelja jer se ne viđate tako često, emotivni život isto trpi često odsustvo, nije lako biti u emotivnoj vezi sa nekim ko živi ovakav život, definitivno privatni život trpi, kao i međuljudski odnosi zbog prirode posla.

Šta ste naučili o ljudima, koje ste stavove promenili?

- O ljudskoj prirodi sam naučio mnogo toga, samo o tome bih mogao da napišem knjigu, jer u ovom poslu vidite i ono najbolje ali I ono najgore u ljudima, na šta su sve spremni, i dokle su sve spremni da idu zarad svojih nekih pobuda, kakvi sve ljudi postoje, to je široka tema. Što se tiče stavova koje sam promenio, ne bih znao već, ja se ovim poslom bavim 18 godine, iskreno, ne mogu ni da se setim koje sam stavove imao pre ovog posla koji su se promenili, odavno je to bilo, ja sam bio klinac koji je studirao kada sam počeo da radim ovaj posao.

Naučio sam malo više da se pazim kome dajem sebe i svoje vreme u životu, i malo sam postao oprezniji u odnosima sa ljudima koji su tek ušli u moj život, malo manje verujem ljudima i treba mi više vremena da počnem da verujem nekome, to je prokletstvo ovog posla, što sam toliko iskusan da vidim kad neko izmišlja nešto ili ne govori istinu. To je i blagoslov i prokletstvo, nekada bih voleo da ne primetim sve svaki put, svaki detalj, jer bukvalno, po jednom detalju znam da li neko nešto laže. Nekad bih voleo da ne primetim sve. Bilo bi možda lakše. Ovako, jako je teško da verujete ljudima, kada vidim koliko često lažu i koje su to laži. Jako je teško praviti se da ne vidiš to, a i ne treba lagati samog sebe. Eto to je na primer možda stav koji sam promenio. Postao sam oprezniji u odnosu sa ljudima koje upoznam.

Za šta ljudi najčešće traže pomoć detektiva?

- Ljudi angažuju detektivske agencije iz raznih razloga, uglavnom su to potrebe za onim što je danas najvredniji resurs, a to je pravovremena i proverena informacija. Ko prvo poseduje informaciju taj ima prednost. A informacije koje klijenti traže od nas su raznolike. Mi pružamo preko 60 usluga, pa je samim tim i opseg našeg delovanja izuzetno širok.

Klijenti traže informacije tipa da li se bračni partner upustio u preljubu, potraga za licima koja su klijentu nanela štetu, pribavljanje informacije koje su ljudima potrebne za sudske sporove, potraga za biološkim roditeljima, istraga prošlosti potencijalnog bračnog partnera, bezbednosne provere određenog lica, kreiranja psihološkog profila određene osobe, procene tog lica, potraga za licima koja se kriju od sudskih sporova, slučajeva prevara osiguranja, gde nas angažuju osiguravajuće kuće radi pribavljanja dokaze da neko glumi invaliditet ili preuveličava povrede ili posledice povrede - kako bi tražio novčanu odštetu. Takođe radimo I potrage za dužnicima, pretrage imovine, mobilnu i računarsku forenziku, kao i klasična forenziku.

Takođe, jedina smo agencija u Srbiji koja pruža jedinstvenu uslugu "Medena zamka", koja je operativna taktika koju smo preuzeli od obaveštajnih službi, prilagodili je privatnom sektoru i usavršili je. Angažuju nas kompanije za provere lažnih bolovanja od strane sumnjivih radnika koji zloupotrebljavaju sistem. Zatim imamo I klijente kojima su potrebne informacije poslovnog tipa koje spadaju u domen industrijske špijunaže, tu spadaju provera potencijalnog poslovnog partnera, u smislu provera njegove poslovne prošlosti, kredibiliteta tog subjekta u poslovnom smislu, tu imamo i pribavljanje informacija o lojalnosti zaposlenih u kompaniji, pribavljanje informacija o poslovnim partnerima - da li oni potencijalno tajno rade na štetu klijenta, pribavljanje informacija o poslovnoj konkurenciji, ugrožavanja intelektualne svojine i tako dalje.

Čak radimo I kao proces server za sudove iz zemalja koje imaju anglosaksonsko pravo. Ima klijenata koji nam se javljaju jer misle da ih neko progoni, ljudi koji sumnjaju da im je neko ubacio neku prislušnu opremu u telefon, auto, stan, kancelariju, pa mi uradimo kontra prislušni pregleda prostorija.

Ali usluga koju ubedljivo najčešće i najviše pružamo jeste poligrafsko testiranje, što za potrebe fizičkih lica, tako i za potrebe kompanija, kako u Srbiji i zemljama Evrope, tako i na drugim kontinentima. Daću Vam primer, od 1. januara 2026. godine do 1. aprila 2026. godine, 35 puta sam putovao avionom, prešao sam više od 70.000 kilometara (skoro dva kruga oko planete), sve noseći poligraf sa sobom i testirajući lica na poligrafu. Više sam bio izvan Srbije nego što sam bio tu. Bukvalno idem iz jedne u drugu državu, lakše mi je nego da se stalno vraćam, pa idem dalje. I to je samo ove godine. Još jedan primer - za 18 godina koliko radim ovaj posao imao sam malo više od 2.000 detektivskih slučajeva. Poligrafskih testova sam imao oko 6.400. Tako da ako ćemo o tome šta je najviše traženo, imate odgovor.

Da li Vam se dogodila neka 'filmska' situacija?

- Broj filmskih situacija koje su mi se desile je toliki da sam već počeo da pišem autobiografsku knjigu u kojoj ću ispričati mnogo toga, ali ću je objaviti tek kada prestanem da se bavim ovim poslom. Verujem da će za većinu priča ljudi misliti da izmišljam i lažem. Iskreno, i ja bih isto pomislio da sam na njihovom mestu jer neke stvari zaista zvuče neverovatno. Dešavalo mi se toliko puta da stanem i pomislim "Da li je moguće da se meni ovo zaista dešava?" "Da li sam ja u nekom filmu?" To su bukvalno scenariji o kojima sam maštao kada sam bio klinac ili gledao na filmovima na televiziji, stvari o kojima nisam mogao ni da sanjam da ću biti deo njih. Tako da je sa te strane moj život zaista bio neverovatan. I na to sam ponosan. Za ovih 18 godina proživeo sam ono što normalni ljudi ne prožive za tri života.

Od fascinantnih klijenata, neverovatnih slučajeva i zahteva, nezaboravnih akcija, situacija koje su se dešavale u toku rada na poslu, pa sve do oduševljavanja kada shvatite da ste deo neke priče na svetskom nivou kojoj bi pozavideli i ozbiljni visoko pozicionirani operativci najvećih svetskih tajnih službi. Od oduševljenja do ponosa na stvari koje sam postigao o kojima nisam mogao ni da sanjam, pa do razočarenja, žaljenja, svega onoga što čini život, sve moguće emocije koje postoje u toj priči koja će biti jedan fenomenalan roman, a ta priča I dalje traje.

Samo, vremenom, kako smo agencija i ja napredovali ka gore tako su i priče kojih smo deo sve više fascinantnije. U svakom slučaju ponosan sam na sve što sam postigao i da sutra prestanem da radim biću srećan i zadovoljan do kraja života jer sam ja svoje snove, svoju viziju i svoje ciljeve ostvario, čak i više od toga. Mislim da bi onaj momak od 24 godine kada je počinjao da radi ovaj posao, da su mu ponudili unapred da potpiše da postigne pola od ovoga što smo postigli, mislim da bi potpisao unapred, bez razmišljanja.

Tako da, ja sam srećan i ispunjen čovek. Jedino što mi je krivo je to što o najboljim I najzanimljivijim slučajevima ne smem da pričam i to će tako biti još mnogo vremena, ali, doći će vreme kada ću moći da pričam i onda će i ostali moći da uživaju u mojim avanturama.

Koja je najopasnija situacija u kojoj ste bili?

- Bilo je situacija kada mi je život bio ugrožen, više puta u jurnjavi kolima u praćenju, od prolazaka kroz crveno svetlo, vožnji preko trotoara, pa čak i vožnji na auto-putu u suprotnom smeru, kada smo jurili lice koje smo čekali 17 dana i da nisam to uradio izgubili bi ga i slučaj bi propao. To što sam u trenutku odlučio da se vratim nazad u suprotnom smeru na auto-putu nam je omogućilo da ga stignemo, lociramo i njega i lice od interesa sa kojim se sastajao i da rešimo slučaj tog dana. Klijent je toliko bio zadovoljan da nas je častio solidnu sumu novca. Sada, nakon ovoliko godina, mogu da kažem da je u pitanju bilo jedno lice koje je bilo visoko pozicionirano u tadašnjoj Vladi Srbije, da je isti bio enormno upleten u korupciju i direktno krao novac od države Srbije i naših građana i trošio ga na lična iživljavanja. Taj slučaj je nakon par meseci izašao i u novinama i bio je veliki skandal i afera, nakon čega je to lice smenjeno sa javne funkcije.

Što se tiče opasnih situacija, bilo ih je mnogo, nije za džabe zakonom dozvoljeno da nosimo pištolje, jer naši životi zaista mogu da budu ugroženi, a moramo da imamo čime da se branimo. Dešavalo se, na primer, da budem svedok nekih situacija koje su toliko opasne da sam razmišljao da li, ako me je neko video, postoji realna mogućnost da me nađu i likvidiraju, jer sam video nešto za šta se lako gubi glava. Tada sam bio klinac, pre nego što sam imao agenciju.

Takođe, bio sam deo određenih aktivnosti koje su rezultirale ubistvima, o kojima sam ja imao neposredna saznanja, pa onda ne znate da li će neko da proba da vas ukloni kao svedoka. Bilo je situacija kada sam, bio sam, u nepoznatoj teritoriji, sa nogom u zavoju, dakle, nesposoban ni da se krećem kako treba, a kamoli da se branim, a 20 ljudi hoće da me linčuje, jedva sam živu glavu izvukao.

Bilo je situacija kada ne znate sa kim imate posla, pa se ispostavi da je u pitanju psihički bolesnik koji želi da se fizički obračuna sa Vama, pa Vam pravi problem.

Generalno, kad god da radite bilo kakvu vrstu operative ili tajnog praćenja, prikupljanja podataka u stranoj državi, vi ste u veoma opasnoj situaciji. Vi ste strani državljanin koji špijunira u stranoj državi. To je krivično delo za koje se ide u zatvor - u celom svetu. Zato su to ekstremno skupe, osetljive, delikatne, sofisticirane i opasne misije. Ja sam jednom imao sreće, pa sam se vratio kući, a veoma tanka linija me je delila od toga da se ne vratim najmanje 20 godina, a veliko je pitanje da li bih se ikada vratio, živ ili mrtav. Sam bog me je spasao.

Takođe, kroz karijeru je bilo izuzetno mnogo pretnji, uznemiravanja, ucenjivanja, sve od strane nelojalne konkurencije koja je bila ljubomorna na naš uspeh, pa su želeli da nas na taj način uplaše i izbace iz posla, kada smo bili u usponu i došli na vrh prvi put. Naš narod uspeh ne može da Vam oprosti. A mi smo imali daleko najviše uspeha od svih drugih agencija.

Naravno, sve te izazove smo rešili i opstali, i danas, nakon 10 godina smo i dalje broj 1, a velika većina (ne sve) tih agencija koje su se bavile pretnjama i ucenama više ne postoje. I dan danas se to dešava, da se šire laži i izmišljotine o nama, da nam ostavljaju lažne ocene "klijenata" koji ne postoje samo da bi naškodili našem imidžu, strašno niske stvari. Kada su videli da ne mogu da nas pobede u poslu, u kvalitetu usluga, onda su prešli na to da probaju da nam unište imidž, ali opet uzalud. Takođe, služe se krađom sadržaja, ideja, poslovnih poteza, cena, dizajna, teksta, poslovnog modela, bukvalno svega. Imate agencije čija je cela poslovna filozofija da kopiraju sve što mi radimo. Ali neka, znate kako, imitacija je najviša forma komplimenta, a kopija nikad ne može da bude bolja od originala.