Dan mladosti i čuvena Štafeta: Kako je 25. maj postao simbol jedne države i jednog vremena

Iako je 25. maj zvanično proglašen Danom mladosti 1957. godine, centralni događaj praznika bila je upravo Štafeta mladosti — simbolična manifestacija koju je pratila cela Jugoslavija. Štafeta je mesecima putovala kroz republike i pokrajine, da bi na kraju, na Dan mladosti, bila predata Titu, a ritual se nastavio i nakon njegove smrti - sve do 1987. godine.

Iako su odavno nestali i Tito i država i same manifestacije, Dan mladosti i danas izaziva pažnju javnosti i nostalgiju kod mnogih koji pamte vreme kada je 25. maj bio jedan od najvažnijih datuma u bivšoj Jugoslaviji, a danas se klinci često pitaju: "Šta je ovo, JBT?!"

Mladi, sportisti, vojnici i studenti nosili su štafetu stotinama, pa i hiljadama kilometara — od Triglava do Vardara — u pažljivo organizovanoj ceremoniji koja je imala i političku ali i jaku emotivnu dimenziju, gotovo opštu euforiju. Vrhunac proslave bio je slet na stadionu JNA u Beogradu, masovna koreografisana manifestacija u kojoj su učestvovali pioniri, omladinci, studenti i pripadnici Jugoslovenske narodne armije.

U završnom trenutku, štafeta bi bila uručena Titu, uz poruke mladih iz svih krajeva zemlje.

Štafeta mladosti svake godine polazila je iz drugog mesta i druge republike, ali je u svim gradovima nekadašnje Jugoslavije dočekivana uz veliku pažnju građana. Po pravilu, štafetu su Titu, uz čestitke za dug život i dobro zdravlje, predavali najbolji omladinci i omladinke.

Prva i poslednja štafeta

Sve je počelo u Kragujevcu. Na inicijativu omladinaca, Nada Kotnik je 1945. godine ponela prvu "štafetu" — Plavu knjigu sa porukama Kragujevčana za Beograd. Pošto je Tito tog dana bio u Zagrebu, knjiga je uručena njegovim saradnicima.

U početku je nošeno više štafetnih palica — takozvanih Titovih štafeta — dok je od 1957. do 1987. postojala samo jedna zvanična Štafeta mladosti.

Prvu "pravu" Štafetu mladosti 1957. godine Titu je predao Mika Tripalo, tadašnji predsednik CK Narodne omladine Jugoslavije i kasniji visoki funkcioner Saveza komunista Jugoslavije.

Posle Titove smrti, na završnoj proslavi Dana mladosti 1987. godine, Rejmonda Brošaj iz Gnjilana poslednju štafetu uručila je Hašimu Redžepiju, tadašnjem predsedniku SSOJ-a. 

Nošenje štafete ukinuto je 26. januara 1988. godine, dok je poslednji slet na stadionu JNA održan 25. maja naredne godine.

Savezna konferencija SSO Jugoslavije usvojila je 24. marta 1989. novu festivalsku koncepciju obeležavanja Dana mladosti, čime je ukinut i tradicionalni slet.