Kroz niz emotivnih i provokativnih rečenica ona dovodi u pitanje istinu, smisao i način na koji doživljava sebe i svet oko sebe:

"Da se još jednom rodim… Rekla bih sebi da jednom neću biti curica i otići ću od oca zauvek. Jednom neću biti curica i otići ću od mame zauvek. Čitala bih knjige i naučila da princ ne postoji. Tukla bih momke kad bi mi rekli da imam ružan nos i krakate noge.

Znala bih da sam lepa i da ću biti još lepša i da neću plesati u venčanici uz kretena zato što nije navukao kondom. Uradila bih test za trudnoću, a onda abortus. Nekoliko meseci kasnije bila bih srećna jer nisam otišla na abortus. Plesala bih na drugoj svadbi onako kako sam plesala na drugoj svadbi, vitka i uvučena u crno odelo.

- Voli li me iko? Ko sam ja?

Znala bih da je život kratak, ljudi zli, a ja slepa. Znala bih da je život kratak, ljudi dobri, a ja slepa. Satima bih gledala fotografije svoje dece i pitala se, ko je u pravu, oni ili ja? Šta znači biti u pravu? Šta je istina? Zašto je danas ljubav plavo srce, a ne dugi, čvrsti zagrljaj i bljesak u očima? Voli li me iko? Ko sam ja? Princeza na zrnu graška? Sluškinja u vreći smeća?" 

Ipak, Marina se nikada nije krila iza svoje dijagnoze. Prva pitanja o svojoj različitosti postavila je majci već sa šest godina, primećujući znatiželjne, a često i neprijatne poglede prolaznika. Odgovor porodice bio je presudan: „Nećeš porasti, ali mi ćemo učiniti sve da tebi bude dobro.“ Upravo ta bezuslovna podrška roditelja i sestre oblikovala je ženu kakva je danas, hrabru, stabilnu i ispunjenu ljubavlju prema životu.

Kao devojčica, na radoznale poglede odgovarala je prkosom.

- Znala sam da uzvratim ljudima tako da njima bude neprijatno, da ih pitam da li žele moju sliku - priseća se kroz osmeh Marina.

Danas, zrelija i svesnija svoje unutrašnje snage, jasno poručuje da fizički izgled nije merilo čoveka.

Kroz angažman u udruženju koje se bori za prava osoba niskog rasta, Marina je doprinela da društvo menja pogled na ljude poput nje. Umesto sažaljenja, danas sve češće dobija osmehe, podršku i iskreno divljenje.

Oni koji je poznaju kažu da je „čovek od kafane“ i veliki ljubitelj muzike. Kao devojčica maštala je da postane pevačica, zamišljajući scenu i reflektore. I danas veruje da svaki problem ima rešenje i nema razumevanja za one koji utočište traže u izgovorima, porocima ili razočaranju.

- Ponekad se i sama zapitam odakle mi ovolika snaga. Verovatno je to kombinacija ljubavi porodice, vere i činjenice da sam uvek zaljubljena. Ljubav nas drži u životu.

Marina ne mašta o nedostižnom. Njene želje su jednostavne, da putuje, upoznaje nova mesta i živi punim plućima. Iako joj je u svakodnevnim aktivnostima ponekad potrebna pomoć, njen duh je potpuno slobodan i samostalan.

Njena poruka je jasna: visina nije prepreka za sreću. Sve što je do sada poželela, ostvarila je, jer prava veličina čoveka ne meri se centimetrima, već srcem.

Ali gde su tu jaja?

Jaja su, s druge strane, oduvek bila univerzalni simbol novog života. U hrišćanstvu su dobila dodatno značenje – simbol Hristovog vaskrsenja i pobede života nad smrću. Tako su se, negde usput, spojila dva snažna simbola proleća: zec i jaje.

Legenda kaže da je „uskršnji zec“ nastao u Nemačkoj, gde su deci pričali da zec donosi šarena jaja, ali samo onima koji su bili dobri. Mališani su pravili gnezda od trave ili korpice u koje bi zec mogao da ostavi poklone. Odatle je običaj stigao u Ameriku, a zatim osvojio gotovo ceo svet. I da, i dalje nema mnogo logike u tome da zec nosi jaja – ali možda baš u tome i jeste njegova čar.

Jer Uskrs nije praznik logike, već simbolike. To je vreme kada verujemo u novo, u početke, u male radosti koje se pojavljuju niotkuda – baš kao taj zec koji, potpuno neočekivano, ostavlja šarena jaja iza sebe.

Danas je uskršnji zec svuda, na čokoladama, u izlozima, na čestitkama. Postao je deo tradicije, iako ne potiče iz iste priče kao sam praznik. Možda baš zato uspeva da spoji različite svetove – stare običaje, hrišćansku simboliku i dečju radost.

Sledeći put kada ugledate zeca sa korpom punom jaja, setite se da on nije tu da bi imao smisla. Tu je da nas podseti da je proleće stiglo i da je život, uprkos svemu, ponovo pobedio.

Ovaj proces manifestuje se kroz postepenu, ali razarajuću promenu, put od entuzijazma do ravnodušnosti. Sve počinje hroničnim osećajem fizičke i emocionalne iscrpljenosti, koji ni jaka kafa više ne može da popravi, a koji se vremenom pretvara u specifičnu vrstu cinizma. Osoba koja je nekada sa radošću pristupala zadacima počinje da se emocionalno distancira od kolega i klijenata, doživljavajući ih kao opterećenje ili puke brojeve. Ta faza predstavlja odbrambeni mehanizam psihe, koja više ne može da obradi pritisak, a prati je i snažan pad samopouzdanja.

Čovek tada počinje da sumnja u sopstvenu stručnost, verujući da, bez obzira na uloženi trud, rezultati nikada neće biti dovoljno dobri – što ga uvodi u začarani krug nemoći.

Decenijama se o sagorevanju govorilo kao o „problemu sa stresom“ ili nedostatku radne discipline, ali je prekretnica nastupila 2019. godine, kada je Svetska zdravstvena organizacija zvanično uvrstila burnout u Međunarodnu klasifikaciju bolesti. Iako se ne definiše kao klasična bolest, već kao „profesionalni fenomen“, ovim potezom jasno je stavljeno do znanja da odgovornost nije samo na pojedincu, već i na radnom okruženju. Zapadna Evropa, predvođena Nemačkom i nordijskim zemljama, već godinama ovaj sindrom tretira sa velikom ozbiljnošću, omogućavajući zaposlenima pravo na bolovanje i rehabilitaciju. U Belgiji i Francuskoj vode se ozbiljne debate o tome da se sagorevanje u potpunosti kategoriše kao profesionalno oboljenje, čime bi se poslodavci direktno obavezali na stvaranje zdravijih uslova rada.

Razumevanje da burnout nije znak slabosti, već prirodna reakcija organizma na neodrživ tempo života, prvi je korak ka oporavku. On nas primorava da preispitamo prioritete i naučimo jednu od najtežih lekcija, da postavimo granice. Izlaz iz ovog stanja retko je brz i često zahteva ozbiljne promene u životnom stilu, a neretko i stručnu pomoć kako bi se ponovo uspostavio balans.

Na kraju, važno je zapamtiti da je svaki radni zadatak zamenjiv, ali naše mentalno i fizičko zdravlje nije. Da bismo ostali kreativni i prisutni, moramo sebi dozvoliti pravo na predah, pre nego što poslednja iskra radosti u nama utihne.

Većina kupovnih sredstava za skidanje fleka puna je agresivnih hemikalija koje mogu oštetiti tkaninu ili iritirati kožu. S druge strane, stara mast nakon procesa saponifikacije postaje stabilan i neverovatno efikasan čistač koji čuva integritet vlakana.

Ovaj sapun je spas za osetljivu dečiju odeću jer uklanja nečistoće bez oštećenja tkanine, ostavljajući materijal mekanim i dugovečnim. Domaći sapun je potpuno prirodan, biorazgradiv i, što je najvažnije, skoro besplatan.

Da bi se pokrenuo hemijski proces koji mast pretvara u sapun, potrebna je kaustična soda (natrijum-hidroksid).

Mnogi se plaše rada sa sodom, ali uz oprez i precizne mere, proces je potpuno bezbedan.

Pored sode, potrebna je i obična voda, a po želji može se dodati i par kapi eteričnog ulja da neutrališete miris masti. Kada se stara mast pomeša sa rastvorom sode, dešava se transformacija koja stvara gustu, belu masu spremnu za izlivanje.

Recept za domaći sapun

Za osnovnu meru potrebno je 5 kilograma stare masti, 1 kilogram žive sode i oko 3 litra vode. Prvo, mast je potrebno procediti kroz gazu kako bi se uklonili ostaci hrane ili soli.

U velikom metalnom loncu postepeno sipati sodu u hladnu vodu (nikada obrnuto!) i mešati drvenom varjačom dok se ne rastopi.

Kada se rastvor sode malo prohladi, u njega lagano ulivati otopljenu, mlaku mast uz neprestano mešanje u jednom smeru.

Smesa će početi da se zgušnjava, a mešanje treba da traje oko 30 do 45 minuta, dok se ne dobije gustina slična pudingu.

Nakon što se dobije gusta smesa, izlijte je u drvene ili plastične kalupe obložene papirom za pečenje. Sapun treba da odstoji na suvom i promajnom mestu najmanje 24 do 48 sati pre nego što ga isečete na kocke.

Iako će izgledati kao da je spreman odmah, pravi efekat čišćenja postiže se tek nakon procesa sušenja koji traje od 4 do 6 nedelja.

Tokom ovog perioda, nivo pH vrednosti se stabilizuje, čineći sapun bezbednim za ruke, a nemilosrdnim prema flekama. Što duže ovaj sapun stoji, to postaje tvrđi i bolji za korišćenje.

Ako želite da sapun bude snežno beo i još jači, u smesu tokom mešanja dodajte dve kašike soli i šaku sode bikarbone. So će pomoći da sapun postane tvrđi i da se sporije troši, dok će soda bikarbona pojačati efekat izbeljivanja na belom vešu, piše B92.rs.

Kada dođe vreme za pranje, fleku na suvoj tkanini jednostavno navlažite toplom vodom i dobro utrljajte domaći sapun. Ovaj metod je idealan za one svečane stolnjake koji često stradaju od vina ili masne hrane. Domaći sapun izvlači prljavštinu direktno iz niti.

Telefon danas nije samo poziv ili poruka. On je ulaz u svet bez granica, bez filtera i bez pauze. U njemu su društvene mreže, igre, snimci, tuđi životi, tuđa pravila i očekivanja koja ni odraslima nisu uvek laka za razumevanje. A dete, koje tek uči ko je i gde pripada, odjednom se nalazi u prostoru u kojem sve dolazi prebrzo.

Zato pravo pitanje više nije kada kupiti prvi telefon, već šta taj trenutak zapravo znači. Za neko dete to je simbol odrastanja, za drugo potreba da ne bude „drugačije“ od vršnjaka. A za roditelje – stalni balans između poverenja i straha. Straha da će dete biti izloženo nečemu što ne razume, ali i da će biti isključeno ako telefon nema.

Poseban izazov je to što digitalni svet ne poznaje granice vremena. Nema zvona koje označava kraj dana, nema dvorišta iz kojeg se mora kući. Sve je stalno dostupno. I upravo tu dolazi do tihog sudara dva sveta, detinjstva koje traži igru, dosadu, maštu i stvarni kontakt, i tehnologije koja nudi trenutnu zabavu i neprekidnu stimulaciju.

Stručnjaci često upozoravaju da deci nije potreban samo uređaj, već i vođstvo. Ne zabrane koje stvaraju otpor, već prisustvo. Razgovori o tome šta gledaju, s kim komuniciraju i kako se osećaju. Jer problem nije u telefonu kao predmetu, već u tome što dete kroz njega ulazi u prostor za koji još nema dovoljno iskustva.

Možda je zato najvažnije da prvi telefon ne bude kraj jednog detinjstva, već početak nove vrste odnosa, između roditelja i deteta, ali i između deteta i sveta koji tek upoznaje. Jer tehnologija neće nestati, ali način na koji je uvodimo u život može napraviti ogromnu razliku.

Na kraju, nije stvar u tome da li dete ima telefon, već da li uz njega ima i nekoga ko će ga naučiti kako da ga koristi i još važnije, kada da ga ostavi.

Ivanka (44) je nekoliko puta tražila maramice dok je pričala o svojoj pokojnoj majci i baki u podkastu "Diary of a CEO".

"Majka me je mnogo naučila o tome kako da želim ono što radim", rekla je Ivanka, pokušavajući da zadrži suze.

"Trudim se da više ne plačem", rekla je dok joj je voditelj pokazivao fotografije nje kao deteta sa majkom.

"Živela je dobar život. Bila je veoma srećna", rekla je, brišući suze.

Ivanka je rekla da nije lako izgubiti roditelja.

"Osećam se drugačije, znate, posebno kada je neočekivano, posebno nakon kovida, koji nam je oduzeo toliko godina", dodala je Trampova ćerka.

Ivanka Tramp je sa podjednakim emocijama govorila o svojoj baki - majci Ivane Tramp, Mari Zelničkovoj - koja živi sa njima na Floridi.

"Moja baka je kuvala svaki obrok. Ona je neverovatno draga. Blagoslov je što je imamo u našem domu i što živi sa nama", rekla je Ivanka, dodajući da ceni priče koje "Bambi" (nadimak koji je dala svojoj baki) priča njenoj deci.

"Ona im priča priče o mojoj majci, koju nažalost nikada nisu upoznali", kaže Ivanka.

Govoreći o svom suprugu Džaredu Kušneru i njegovoj borbi sa rakom, ona je rekla da je izabrala psihoterapiju nakon "nekih izazova u vezi sa Džaredovim zdravljem".

"Tek što sam napustila Vašington, Džaredu je po drugi put dijagnostikovan rak štitne žlezde, a onda mi je umrla majka", priča Ivanka.

Podsetimo, Kušner je u svojim memoarima otkrio da se tajno borio sa rakom štitne žlezde i da je tokom službe kao viši savetnik Donalda Tramp u njegovom prvom mandatu bio podvrgnut operaciji uklanjanja tumora na vratu.

Godine 2022, nakon završetka rada u Beloj kući, Kušner je imao još jednu operaciju štitne žlezde.

"Gledala sam kako mi zamalo ubijaju oca"
Ivanka Tramp je takođe opisala kako je uživo gledala atentat na svog oca u Batleru, Pensilvanija, u julu 2023. godine.

Rekla je da je tog dana bila u golf klubu Tramp u Nju Džerziju, plivala u bazenu sa dvoje svoje dece. Televizori su bili uključeni, pa je na vestima videla pokušaj ubistva Trampa i šta je usledilo.
"Televizori su bili uključeni, pa sam to videla skoro odmah. Bila sam prestravljena i uplašena, i štitila sam svoju decu", rekla je, tvrdeći da je, dok je gledala kako joj otac ustaje i odlazi okružen timom Tajne službe, znala da je "on dobro".

"Samo sam znala da nije njegovo vreme", rekla je Ivanka.

Takođe je otkrila da je oprostila potencijalnom ubici Tomasu Kruksu za njegove postupke.

"Opraštanje je teška stvar u tom smislu, ali mislim da morate. To što je moj otac živ bio je blagoslov. Ne možete stvari u životu uzimati zdravo za gotovo, i to sam naučila na mnogo načina. Kada mi je majka prerano umrla, kada je moj muž imao rak... Jednostavno ne možete ništa uzimati zdravo za gotovo", zaključila je Ivanka Tramp.

Od crvenih usana do njenih prepoznatljivih platinastih lokni, Merilin Monro je bila svojevrsna i ikona lepote, a ovo su njene "tajne" pomoću kojih je uvek izgledala fantastično.

Izbegavala je sunce

- Ja se lično protivim preplanulosti jer volim kada sam bleda- objasnila je Merilin Monro kad su je upitali zašto se ne sunča.

Trik za punije usne

Da bi stvorila efekat punijih usana, Merilin Monro je koristilia četiri do pet različitih nijansi crvene boje i to tako što je spolja koristila tamnije, a iznutra svetlije nijanse.

Vazelin na kapcima

Nakon nanošenja senke za oči, ajlajnera i trepavica, Merilin bi dodala malo vazelina ili ulja na kapke kako bi im dala sjajan izgled.

Merilin je volela kako sjaj daje dodatnu dimenziju svakom izgledu ispod kamere. Za sličan izgled može se koristiti mala količina kokosovog ulja ili bilo kog sjaja koji je formulisan da bude bezbedan za oči.

Obožavala je da spava

Merilin Monro je uživala u snu, pa je tako spavala i do 10 sati dnevno.

- Nedelja je moj jedini dan potpunog odmora. Ponekad mi treba dva sata da se probudim, uživajući u svakom poslednjem trenutku pospanosti- rekla je u intervjuu za časopis Pageant.

Spavala je okupana parfemom

Merilin Monro je poznata po tome što nije nosila odeću u krevet, navodeći da su joj pidžame i "jezive spavaćice" ometale san.

Međutim, ono što je nosila bilo je pet kapi Šanel br. 5, parfema za koji se kaže da ga je dodavala i u svoje ledene kupke.

Ledene kupke

Iako su sportisti popularizovali ledene kupke i tuširanja, Merilin Monro je bila daleko ispred svih.

Smatra se da je uživala u ledenim kupkama kako bi joj koža bila čvrsta i zategnuta.

Nije bila zaluđenik za trening

- Ne brojim ritmički kao ljudi koji vežbaju na radiju; ne bih mogla da podnesem vežbanje ako bih morala da se osećam strogo i disciplinovano- rekla je Monro o svom pristupu vežbanju.

Umesto toga, uživala je u "jednostavnoj rutini za učvršćivanje grudi" koja je uključivala podizanje dva tega od po 2kg iznad glave 15 puta, pomerajući se iz "položaja raširenih ruku".

Volela je specifičnu boju plave

Ako ste se ikada zapitali koju nijansu kose je tražila kod frizera, verovatno ne biste pogodili da je u pitanju nijansa pod nazivom "bela jastučnica".

Prema autorki Pameli Keog, Merilin je izbeljivala kosu svake tri nedelje kod drugog frizera, uključujući Pearl Porterfild i Kenneth Battelle.

Da bi izbegla previše pranja (što može uticati na boju) umesto suvog šampona nanosila je bebi puder svaki drugi dan, piše Glossy.rs.

Reč je o željno iščekivanom nastavku filma iz 2006. godine, snimljenog po istoimenoj knjizi Loren Vejsberger. Nakon pauze od 20 godina, Meril Strip (76) ponovo će tumačiti ulogu Mirande Pristli, urednice fiktivnog modnog magazina "Pista".

Fotografija jasno ističe njen prepoznatljiv autoritet i snažnu ličnost, ali i simbolično pokazuje koliko je preokrenula narativ oko projekta koji je nekada imao potencijal da naruši njen imidž.

U videu se ispred lifta nalaze dve moćne dame, moderno i elegantno obučene, koje ne mogu da shvate sa kojeg prestižnog događaja se poznaju. Scenario za ovaj video pisala je mlada bosansko-kanadska umetnica Nina Ljeti, koja je i režirala video, ali i mnoge druge videe za "Vog" magazin. 

Sam intervju izgledao je kao susret dve Mirande – stvarne i filmske, a one su dale svoje mišljenje o porukama koju odelo šalje:

- Nije neophodno nositi 'moćno odelo' da biste izgledali moćno - poručila je Ana Vintur i dodala da žene koje inspirišu uvek ostaju dosledne.

Sa druge strane, Meril Strip je skrenula pažnju na jedan dublji problem:

- Žene su često u poziciji da 'umanjuju' sebe kako ne bi delovale preteće. Čak i kroz odeću, očekuje se da pokažu neku vrstu ranjivosti - rekla je glumica.

Kada je prvi film "Đavo nosi Pradu" izašao 2006. godine nije bilo izvesno da će njegova priča i prikaz sveta mode imati pozitivan efekat na "Vog" ili samu njenu glavnu urednicu Anu. Film, zasnovan na romanu njene bivše asistentkinje, prikazivao je kompleksnu, ali često surovu urednicu Mirandu Pristli - lik koji balansira između genijalnosti i hladne distanciranosti.

 Da podsetimo, Ana Vintur je u julu napustila funkciju u Vogu posle 37 godina, pa je na čelu modne Biblije stala Kloi Mal. Ostala je u izdavačkoj kući Condé Nast kao globalna direktorka sadržaja i globalna urednica kultnog časopisa.

Ana Vintur smatrala da je prvi deo filma "Đavo nosi Pradu" karikatura

Time što je pozirala uz Meril Strip dok traje promocija drugog dela čuvenog filma, Ana Vintur je podržala nastavak filmske priče koji je usmeren na ženu koja vedri i oblači svetskom modom - baš kao što je to ona činila od 1988. godine.

Međutim, dok se snimao prvi deo, ekipa filma pribojavala se reakcije čelične lejdi kako mnogi i dalje zovu Anu Vintur zbog stava koji je zastupala tokom čitave svoje karijere. Meril Strip je izjavila da se tada "cela industrija bojala čuvene urednice pa nisu mogli da pronađu odeću za film".

Srpska voditeljka i glumica je podelila delić atmosfere sa modnih nagrada, gde se vidi kako par pozira fotoreporterima, a komentari i lajkovi ne prestaju da pristižu.

"Divni", "Prelep par", "Moćna", samo su neki od komentara.

Nina je kosu stilizovala u strogo podignutu punđu dok su joj prednji pramenovi uokvirivali lice, a šminku je ostavila neutralnom samo blago naglasivši oči.

Nina Seničar i Džej Elis su uvek nastojali da im modna izdanja budu usklađena, a sinoć su to postigli na do sada najkreativniji način. Nisu igrali na sigurno, čime su jasno pokazali koliko zaista razumeju modu.

Inače, modne nagrade Annual Fashion Trust U.S. Awards predstavljaju prestižnu godišnju svečanost i program podrške koji prepoznaje, finansira i mentorise talente u modnoj industriji, sa akcentom na održivost, kreativnost i razvoj poslovanja u SAD.

Podsetimo, Nina Seničar i Džej Elis stali su na ludi kamen u julu 2022. godine na romantičnoj ceremoniji u Toskani, Italiji, nakon višegodišnje veze. Ćerku Noru Grejs dobili su 2019, a 2024. rodio se njihov sin Noa. 

Cveće je nezaobilazan deo svake prolećne dekoracije. Bilo da se odlučite za sveže tulipane, narcise ili grančice u cvatu, upravo oni mogu postati centralni motiv oko kojeg ćete graditi ostatak postavke. Uskladite salvete, tanjire i čaše sa bojama aranžmana i dobićete harmoničan i sofisticiran izgled bez mnogo truda.

Posebnu draž daju mali znakovi pažnje za goste. Personalizovana jaja, dekorisana prirodnim materijalima ili jednostavne slatke sitnice poput čokoladica, mogu biti lep način da svakome pokažete dobrodošlicu. Ovi detalji ne moraju biti raskošni,  dovoljno je da su pažljivo osmišljeni.

Prirodni materijali ove godine imaju posebno mesto u dekoraciji. Lanene salvete, drveni detalji i ručno ukrašena jaja unose toplinu i autentičnost. Velika staklena vaza ispunjena grančicama i obojenim jajima može poslužiti kao upečatljiv centralni ukras, koji će podjednako lepo izgledati i na stolu i u ostatku doma.

Naravno, nezaobilazni simboli praznika, poput dekorativnih zečeva, i dalje su omiljeni izbor. Diskretno postavljeni među tanjirima ili kao deo centralnog aranžmana, oni unose dozu razigranosti i podsećaju na radost koju Uskrs nosi, naročito najmlađima.

Na kraju, najvažnije je da vaš sto odražava toplinu doma i duh zajedništva. Jer, bez obzira na to koliko je dekoracija pažljivo osmišljena, prava lepota praznika ogleda se u osmesima, razgovorima i trenucima koje delimo sa onima koje volimo.

Tri ključne osobine žene koju muškarci ne napuštaju:

Ne gunđa zbog svake sitnice

Mentalno zdrava žena ne pretvara sitnice u probleme. Umesto stalnog prigovaranja, ona komunicira jasno i konstruktivno. Takva komunikacija olakšava rešavanje konflikata i omogućava da veza funkcioniše bez nepotrebnih napetosti.

Ne pristaje na kompromise u sopstvenom identitetu

Žena koju muškarci cene i ne ostavljaju živi život po svojim pravilima, bez da se stalno prilagođava drugima. Ona zna šta želi, postavlja granice i ne žrtvuje svoje vrednosti samo da bi zadovoljila partnera. Ovakav stav gradi poštovanje i međusobnu ravnotežu u vezi.

Voli sebe više nego što zavisi od ljubavi drugih

Ljubav prema sebi temelj je svake zdrave veze. Ako žena neguje sopstvenu sreću i brine o sebi, njen partner oseća sigurnost i stabilnost u vezi. Samoljublje ne znači egoizam, već sposobnost da pružite ljubav i sebi, ali i drugima, iz autentične snage.

Labkovski naglašava da zdrav odnos ne zavisi samo od partnerovih odluka, već i od mentalnog sklopa žene. Ona koja neguje ove tri osobine ne traži potvrdu spolja, ne kontroliše, ne manipuliše, i ne unosi sumnje u odnos. Takva žena gradi vezu u kojoj ljubav traje, jer je iskrena, stabilna i nezavisna.

Jednostavno rečeno, muškarci ne napuštaju žene koje znaju da cene sebe, komuniciraju bez prigovaranja i žive autentično. Razvijanje ovih osobina ne samo da čuva partnera, već stvara sreću i snagu koja zrači u svim aspektima života.

Kroz brendove poput Diesel, Replay i AG Jeans, Goldšmid je izgradio temelje savremene denim industrije. Njegov uticaj nije se ogledao samo u estetici, već i u tehnološkim inovacijama, eksperimentisao je sa obradom materijala, uvodio nove metode pranja i postavljao standarde koji su danas neizostavni deo proizvodnje.

Ipak, njegova vizija prevazilazila je granice dizajna. Bio je među prvima koji su otvoreno govorili o odgovornosti modne industrije prema životnoj sredini, zagovarajući održivost u vremenu kada ta tema još nije bila u fokusu javnosti. Njegov pristup bio je jednostavan, ali dubok – moda treba da donosi radost, ali ne po cenu budućnosti.

Posebno mesto u njegovom radu zauzimala je podrška mladim talentima. Kao mentor i pokretač, pomagao je novim generacijama da pronađu svoj glas, verujući da se prava snaga industrije ogleda u stalnoj razmeni ideja i svežih perspektiva.

Nasleđe koje Adriano Goldschmied ostavlja iza sebe ne meri se samo uspešnim brendovima, već i promenom načina razmišljanja o modi. Zahvaljujući njemu, džins je postao više od garderobe, postao je izraz identiteta, slobode i kreativnosti koji traje kroz generacije.

– Plašilo me je da ću biti baba mama, a psihijatrica mi je rekla o kakvim vi malograđanštinama pričate, pa je znate da meni dolaze devojke, mame od 27 godina koje nemaju energiju da se igraju sa svojom decom. Vi imate energiju.

Marija Kilibarda otkriva i da je veoma ponosna na uključenost svog partnera u roditeljstvo, te u granicama koje zajedno postavljaju.

– Mene svaki dan u roditeljstvu demantuje. Ja sam svaki dan, svakog ponedeljka, utorka, četvrtka, petka, neka nova mama. Imamo pravac, i tu smo za neke stvari baš dosledni. Nije poenta u gledanju crtaća, poenta je u dozvoli. Jer kada joj jednom daš na 2-3 minuta ima prava da traži i više. Ne treba joj ekran i šećeri industrijski – kaže Marija Kilibarda i dodaje da su veoma striktni, te da ne odstupaju pred dobronamernim savetima bake i deke.

– Koliko je sve lakše što se tata i mama usaglase i guraju svoju priču. Meni se mnogo sviđa što Bane i ja u našem odnosu ignorišemo sve babe, tetke, deke, i sve dobronamerne savete. Nas dvoje postavljamo granice i ako hoćete da budete sa našim detetom, morate da poštujete to, to i to. Hoću baš da istrajemo u toj stvari. Izabrali smo malo teži, ali zdraviji put.

Što se pomoći tiče, Marija je ima, ali joj je izuzetno bitno da veći deo Senjinog dana bude prisutna:

– Stvarno ne želim da od Marije, naše bebisiterke, čujem, šta je Senja tog dana savladala. Želim da budem tu i dobro parče dana sam tu.

Kada je reč o vrtiću otkrila je svoje stavove.

– Ne mora da ide u vrtić pre treće godine. Detetu su potrebni mama i tata, drugari iz parkića, bake, deke, ljubav, toplina, dobra rutina, nega i kraj. Ja sreća nemam fiksno radno vreme, kombinujemo se Bane i ja, siterka Marija, bake i deke ne volim da opterećujem, oni dolaze da se igraju, ne uvaljujemo dete na čuvanje. Ne mora da ide do treće godine i ne treba joj za socijalizaciju.

 O susretu sa Branislavom govorila je sa širokim osmehom na licu:

– Meni je život doneo Branislava jer je njegova želja za Senjom bila podjednako jaka kao moja. To je bila tačka spajanja. Mi smo se u 15 minuta upoznali, posvađali i dogovorili da imamo dete. Onda je počeo lockdown i mi smo počeli odmah da živimo zajedno i da čekamo Senju - rekla je u podkastu „Jednostavno roditelj“.

Put ka zdravlju podstaknut željom za majčinstvom

Vilson je ranije izjavila da je svesna da ju je njen izgled u Holivudu svrstao u kategoriju „debele smešne prijateljice“, zbog čega nikada nije dobijala glavne romantične uloge. Ipak, ključna motivacija za promenu životnog stila bio je savet lekara da smrša kako bi povećala šanse za začeće.

„Otišla sam lekaru za plodnost koji mi je rekao: ‘Vaše šanse za plodnost bile bi mnogo veće da ste zdraviji’“, ispričala je u podcastu Call Her Daddy. „To me je baš pogodilo jer sam i sa viškom kilograma živela fantastično.“

U svojoj najtežoj fazi, 46-godišnja glumica imala je oko 100 kilograma, ali je tokom procesa potpomognute oplodnje uspela da izgubi 36 kilograma.

„To me je podstaklo na razmišljanje: ‘U redu, moram biti nežnija prema sebi i sve raditi polako.’ Tako sam 2020. godine i smršala, ali vrlo, vrlo postepeno“, otkrila je.

„Ponekad bih pojačala treninge, ali većina posla te godine svodila se na hodanje po sat vremena.“

Godine 2022. Vilson je uz pomoć surogat majke dobila svoje prvo dete, ćerku Rojs Lilijan, sa sadašnjom suprugom Ramonom Agrumom. Priznala je da zbog obaveza oko majčinstva nije stizala redovno da ide u teretanu i da je vratila deo kilograma.

Tokom 2024. godine otkrila je da se ugojila 14 kilograma, pripisujući to stresu zbog intenzivne karijere.

„Zbog toga se osećam loše… ne bih trebalo… ali osećam se“, napisala je tada na Instagramu.

„GLP-1 lekovi su mi potrebni kao pomoć“

U najnovijoj objavi na Instagramu od 31. marta, glumica je podelila fotografiju u sportskom topu i kratkim pantalonama uz poruku:

„Mislim da nikada neću imati telo za bikini – to jednostavno nisam ja.“

„Ali moje telo me je nosilo kroz život i na tome sam mu veoma zahvalna!“

Vilson je otkrila da i dalje vodi računa o zdravlju.

„Pokušavam da napravim dnevni broj koraka, idem na pilates jednom do dva puta nedeljno, vežbam snagu kad stignem i hranim se što zdravije“, napisala je.

„Ali budimo iskreni, volim slatkiše pa mi ti GLP-1 lekovi s vremena na vreme trebaju kao mala pomoć.“

Glumica je i ranije, u intervjuu za Sunday Times 2024. godine, priznala da je kratko koristila Ozempic. Lekovi poput semaglutida (Ozempic, Wegovy) i tirzepatida (Mounjaro) prvobitno su razvijeni za lečenje dijabetesa. Deluju na proizvodnju insulina, ali i stvaraju osećaj sitosti, zbog čega su postali izuzetno popularni za regulaciju telesne težine, posebno u Holivudu.

Vilson, koja trenutno očekuje drugo dete putem surogat majke, zaključila je porukom podrške:

„Kao zaposlena mama jednostavno daješ sve od sebe! Pozdrav svima koji se trude da budu najzdravija verzija sebe dok se nose sa gomilom drugih stvari.“

Jedan od najčešćih znakova ovog problema je kada se kosa zamasti gotovo odmah nakon pranja. Takođe, može delovati slepljeno i bez pokreta, a često se javlja i osećaj svraba ili nelagodnosti na temenu. Još jedan jasan signal je kada maske, serumi ili ulja prestanu da imaju efekta.
Rešenje je takozvani detoks kose, odnosno dubinsko čišćenje koje uklanja sve nakupljene nečistoće. U tu svrhu koriste se posebni šamponi za dubinsko pranje koji temeljno čiste vlasi i teme, za razliku od klasičnih proizvoda.

Pored toga, može pomoći i piling temena koji uklanja mrtve ćelije i poboljšava cirkulaciju, što doprinosi zdravijem rastu kose. Ljubitelji prirodne nege često biraju razblaženo jabukovo sirće koje vraća pH ravnotežu i uklanja mineralne naslage, dok su maske od gline poznate po tome što izvlače nečistoće i ostavljaju osećaj svežine.

Učestalost detoksa zavisi od tipa kose. Masna kosa i česta upotreba stilizujućih proizvoda zahtevaju češće čišćenje, čak i jednom nedeljno. Normalnoj kosi dovoljno je na svake dve do četiri nedelje, dok suva i oštećena kosa traži ređi i pažljiviji pristup.

Važno je ne preskočiti negu nakon dubinskog pranja. Pošto se uklanjaju i prirodna ulja, kosa može ostati suva ako se ne nahrani. Zato je nakon detoksa preporučljivo naneti bogatu masku ili regenerator kako bi se vratila mekoća, sjaj i elastičnost.

Za ovu priliku, prva dama Amerike izabrala je haljinu koja je odala duh dvadesetih godina prošlog veka – midi-dužine sa nizovima resica koje su se elegantno ljuljale sa svakim njenim korakom.

Bela haljina, bez rukava i sa zatvorenim okovratnikom, nosi potpis luksuznog modnog brenda "Michael Kors", a savršeno ju je upotpunila sa belim salonkama francuskog modnog dizajnera Kristijana Lobutina. 

Zanimljivo je da ovo nije prvi put da Melanija nosi ovu kreaciju – ista haljina bila je njen izbor i na Samitu G20 u Hamburgu 2017. godine. Lepršavost i detalji resica daju haljini dinamiku, dok jednostavna paleta boja i kroj naglašavaju njenu nenadmašnu eleganciju, čineći da svi zvižduci u publici izgledaju gotovo neprimetno.

Važno je razumeti i zašto je potrebno reagovati. Deca koja odrastaju bez jasnih granica često imaju poteškoće u odnosima sa vršnjacima, jer im nedostaje empatija i sposobnost uvažavanja drugih. Roditelji koji žele da njihovo dete izraste u odgovornu i obzirnu osobu treba na vreme da postave jasna pravila.
Jedan od efikasnih načina da se spreči razmaženost jeste postepeno uvođenje dece u razumevanje vrednosti novca. Nije neophodno da dete rano barata finansijama, ali kroz svakodnevne situacije može da nauči da stvari imaju svoju cenu i da se ne dobijaju uvek bez truda. Kasnije se mogu uvoditi i jednostavni koncepti poput džeparca i planiranja troškova.

Takođe, korisno je pratiti ponašanje deteta kako bi se uočili obrasci. Deca često imaju određene periode dana kada su razdražljivija ili sklonija ispadima. Ako roditelj prepozna te trenutke, može unapred da reaguje i spreči konflikt. Jednako je važno da u trenucima besa ostane smiren, jer prevelika pažnja dodatno podstiče takvo ponašanje.

Ni kod starije dece nije kasno za promenu. Ključ je u postepenom pristupu i doslednosti. Umesto da se pokušava rešiti više problema odjednom, bolje je fokusirati se na jedno ponašanje i jasno staviti do znanja da ono više nije prihvatljivo. Uz strpljenje i dosledno sprovođenje pravila, promene su moguće, iako ne dolaze preko noći.

Na kraju, granice i doslednost su najvažniji saveznici svakog roditelja. Deca kroz njih uče kako da funkcionišu u svetu oko sebe, a upravo to je temelj zdravog razvoja i kvalitetnih odnosa u budućnosti.

"Pacijentkinja je smršala oko 15 kilograma, uz kontinuirane i nepodnošljive bolove u trbuhu i mučninu", istakla je doktorka Mikolašević, naglašavajući da je to potpuno narušilo njen kvalitet života.

Sama Vedrana je svoje tadašnje stanje opisala rečima koje teraju suze na oči. "Jezivi bolovi, gubitak daha, nikakva potreba ni za hranom ni za pićem. U krevetu sam provodila 24 sata. Htela sam umreti sad i odmah", ispričala je književnica, dodajući da je noćima plakala u snu, potpuno očajna što više ne može ni da stane na noge.

Kada ju je suprug jedne nedelje uveče dovezao na onkologiju, dežurna doktorka Ivana grozničavo je tražila rešenje i došla na spasonosnu ideju – da isprobaju metodu hiperbarične oksigenoterapije (HBOT) u barokomori. Iako su postojala istraživanja o primeni barokomore za posledice klasičnog zračenja, podaci o efikasnosti ove metode za komplikacije nakon SBRT zračenja abdomena u svetskoj literaturi naprosto ne postoje. Zbog toga je ovaj zahvat riječkih lekara pravi svetski presedan.

"Doktor mi je objasnio 'metodu', ni jednu reč nisam razumela. Čula sam davno da barokomorom leče spoljne rane, meni će pokušati pomoći oko lečenja unutrašnje rane", prisetila se Rudan, koja je pred ulazak u komoru izgledala, kako sama kaže, "poput drvene lešine na strogoj dijeti".

"Uživam u životu, udebljala sam se 10 kila!"

Ono što se desilo nakon toga ravno je pravom čudu. Već posle prva tri dana tretmana u komori, Vedrana se osetila znatno bolje, stravični bolovi su prestali, i počela je konačno da jede.

"Iznenada sam osetila glad. Osećam je i sad. U dve sedmice udebljala sam se deset kila. Da mi je ikad iko rekao da ću se veseliti tako perverznom podatku", napisala je presrećna književnica u svom prepoznatljivom, britkom stilu.

Nakon ciklusa terapija, kontrolni nalazi su pokazali ogromno poboljšanje i povlačenje rana na crevima.

"Odradila sam komoru, trenutno sam kod kuće, uživam u životu koga jedva da sam se sećala. Hodam, jedem, pijem, dišem. Jedini mi je problem što ne znam je li ovo san ili java. Možda ipak nije san? Unuk mi je rekao, nona, nekako si se ubucila", emotivno zaključuje Vedrana Rudan, kojoj doktori s pravom govore da je "prvakinja sveta", jer niko pre nje nije uspešno izlečen na ovakav način, prenosi index.hr.

Vedrana ističe: "Evo mene u svetskoj medicini"

- Prva sam u svetu na kojoj su moji riječki doktori primenili lečenje posledica lečenja raka uz pomoć barokomore. Pitam se, gde je tim ljudima kraj. A gde i meni? Mislila sam, nadala sam se da ću biti upisana u svetsku književnost, kad, evo mene u svetskoj medicini. Nešto mi u ovoj priči nije jasno. Ko su tu glavni likovi? Ja veštica? Doktori čarobnjaci i svetski prvaci? Ili ipak samo ekipa kojoj je medicina život. Rijeko, grade! Imaš veliku sreću - napisala je ona na Fejsbuku.