„To je bio najjači bol koji sam ikada osetila“: Paris Džekson progovorila o terapijama elektrošokovima

Paris Džekson godinama bez ulepšavanja govori o svojim iskustvima sa mentalnim zdravljem. U razgovoru sa Džejem Šetijem prisetila se jednog od najtežih perioda svog života i detaljno opisala kako je izgledalo njeno iskustvo sa elektrokonvulzivnom terapijom.

Kako je objasnila, ECT je usledio nakon što joj brojni drugi pristupi nisu pružili trajno olakšanje. Tokom tri nedelje prošla je kroz ukupno devet tretmana.

„Nije više tako varvarski kao nekada“

Paris je posebno želela da objasni da se ECT danas sprovodi drugačije nego što mnogi zamišljaju.

Pre početka terapije, lekar joj je objasnio da se postupak obavlja pod opštom anestezijom, odnosno da pacijent tokom samog tretmana nije svestan.

- Nije to više tako varvarski kao nekada. Koristi se opšta anestezija. Onesvešćena si kada ti daju elektrošok, rekla je Paris, prenosi Page Six.

Opisala je i kako je izgledala priprema za tretman. Zbog brojnih pirsinga morala je da ukloni metalne delove i zameni ih plastičnim nakitom. Nakon toga dobijala je bolničku spavaćicu, anesteziju i štitnik za zube.

- Odeš tamo, dobiješ bolničku spavaćicu, uspavaju te, vežu, stave ti štitnik za zube u usta i daju ti elektrošok, ispričala je.

„Najprodorniji bol koji sam ikada doživela“

Iako se sam tretman obavlja pod anestezijom, Paris kaže da joj je buđenje nakon ECT-a bilo izuzetno teško.

- Kada sam se prvi put probudila, osećala sam najjači, najprodorniji bol koji sam ikada doživela u glavi. To je bol i osetljivost od elektrošoka, rekla je.

Pored fizičke nelagode, suočila se i sa periodima u kojima nije bila potpuno prisebna.

- Definitivno sam imala dane kada uopšte nisam bila pri sebi, dodala je.

Imala je problema i sa pamćenjem

Jedan od aspekata terapije koji joj je posebno teško padao bili su problemi sa sećanjem.

Paris je ispričala da se dešavalo da joj prijatelji dođu u posetu, ali da se kasnije uopšte ne seća njihovog dolaska niti razgovora koji su vodili.

- Prijatelji su me posećivali, a ja se uopšte ne sećam da sam ih videla, iako imam dokaze da jesu bili tamo. Ne sećam se razgovora, navela je.

Problemi sa pamćenjem poznati su kao moguća neželjena posledica ECT-a, zbog čega se terapija sprovodi uz medicinski nadzor i procenu zdravstvenog stanja pacijenta.

Isprobala brojne metode

ECT nije bio prvi oblik pomoći kojem se Paris okrenula. Pre toga je, prema sopstvenim rečima, probala različite vrste psihoterapije, lekove, boravak u specijalizovanim ustanovama i druge pristupe.

Među njima su bile i injekcije lidokaina u nerve na vratu, koje su joj, kako tvrdi, pružale olakšanje oko nedelju dana. Drugi tretman joj je navodno omogućavao da se oseća bolje nekoliko meseci.

Probala je i transkranijalnu magnetnu stimulaciju, za koju kaže da joj je donekle pomogla kod opsesivno-kompulzivnog poremećaja, ali ne i kod depresije.

Kada je reč o ECT-u, Paris smatra da joj je upravo taj tretman doneo određeno poboljšanje.

- To pomaže neuroplastičnosti mozga. Ako se ne varam, to je i dalje najefikasniji oblik lečenja depresije, rekla je.

Važna joj je dugoročna promena

Ipak, Paris ne smatra da jedan tretman može da bude trajno rešenje. Za nju je važan proces u kojem ono što nauči kroz različite terapije pokušava da primeni i u svakodnevnom životu.

- Ako ne integrišem stvari koje naučim na tim mestima i kroz ta iskustva, vratiću se na ono kako sam se osećala ranije. Bez integracije, samo mi je bilo sve gore i gore, objasnila je.

O svom mentalnom zdravlju Paris je javno govorila i ranije. Tokom adolescencije prolazila je kroz veoma težak period, a otvoreno je pričala i o pokušajima samoubistva.

Danas, kako kaže, nastoji da pronađe način da dugoročno održi stabilnost, uz različite oblike podrške i rad sa stručnjacima.

Naslovna fotografija: Instagram printscreen/parisjackson