"Dete se ne voli čim se ugleda": Mame razbijaju najveći mit o roditeljstvu

Postoji malo trenutaka u životu oko kojih postoji toliko očekivanja kao što je prvi susret sa sopstvenim detetom. Filmovi, reklame i objave na društvenim mrežama često prikazuju isti scenario – majka ugleda bebu i istog trenutka je preplavi bezuslovna ljubav.

Međutim, stvarnost je često mnogo drugačija.

Mnoge žene posle porođaja priznaju da nisu odmah osetile ono što su očekivale. Neke su bile iscrpljene, zbunjene ili u šoku zbog svega što su upravo prošle. Druge su osećale odgovornost i potrebu da zaštite bebu, ali ne i trenutni nalet emocija o kojem su toliko slušale.

Psiholozi ističu da to ne znači da će biti loše majke niti da sa njima nešto nije u redu.

Ljubav nije trenutak, već odnos

Stručnjaci sa američke klinike Cleveland Clinic objašnjavaju da se vezivanje za bebu kod mnogih roditelja razvija postepeno. Dok neki roditelji odmah osećaju snažnu povezanost, drugi je grade kroz svakodnevnu brigu – hranjenje, uspavljivanje, nošenje i zajedničko upoznavanje.

Drugim rečima, ljubav nije uvek "ljubav na prvi pogled". Kod mnogih porodica ona raste iz dana u dan.

Slično navodi i Američko psihološko udruženje (APA), koje ističe da ne postoji univerzalan način na koji izgleda emocionalno povezivanje roditelja i deteta. Na njega mogu uticati fizička iscrpljenost, težak porođaj, hormonske promene, prethodna iskustva, ali i sam temperament roditelja.

Isto važi i za usvojitelje

Ovo nije iskustvo koje se odnosi samo na biološke roditelje.

Stručnjaci koji se bave usvajanjem godinama naglašavaju da ni kod usvojitelja ljubav ne mora da se pojavi u prvom trenutku. Kao i u svakoj važnoj ljudskoj vezi, poverenje, bliskost i osećaj pripadanja grade se kroz zajednički život.

Brojne organizacije koje pružaju podršku usvojiteljskim porodicama naglašavaju da je sasvim normalno ako prvi susret ne izgleda kao scena iz filma. Nekada se prvo razvije osećaj odgovornosti, zatim privrženost, a tek onda duboka ljubav.

Zašto neke žene osećaju krivicu?

Problem nastaje kada roditelji svoje iskustvo porede sa idealizovanom slikom koju vide u javnosti.

Ako su očekivale da će ih odmah preplaviti emocije, mnoge žene se uplaše kada toga nema. Neke počnu da se pitaju da li nešto nije u redu sa njima ili da li će ikada zavoleti svoje dete onako kako "treba".

Stručnjaci upozoravaju da upravo takva očekivanja mogu dodatno da pojačaju osećaj krivice i anksioznosti u periodu koji je već sam po sebi veoma zahtevan.

Svako iskustvo je drugačije

Ne postoji "pravi" način da zavolite svoje dete.

Neke majke i očevi će odmah osetiti snažnu emocionalnu povezanost. Drugi će tek posle nekoliko nedelja ili meseci shvatiti da se ona neprimetno razvila kroz hiljade svakodnevnih trenutaka – prvi osmeh, uspavljivanje, kupanje, zagrljaj ili zajedničko buđenje.

Nijedno od tih iskustava nije manje vredno.

Važno je naglasiti i da početna emocionalna neutralnost nije isto što i odbacivanje deteta. Kod mnogih roditelja to je prolazna faza tokom koje se prilagođavaju potpuno novoj životnoj ulozi.

Kada ipak treba potražiti pomoć?

Iako je normalno da se ljubav razvija postepeno, postoje situacije kada je važno razgovarati sa lekarom ili psihologom.

Ako osećaj praznine, potpune emocionalne udaljenosti, beznadežnosti ili intenzivne tuge traje nedeljama, pogoršava se ili otežava svakodnevno funkcionisanje i brigu o bebi, to može biti znak postporođajne depresije ili drugog poremećaja raspoloženja. Takva stanja su česta, izlečiva i nisu znak da je neko loš roditelj.

Najvažnije je znati da roditeljstvo nije takmičenje niti postoji jedinstven scenario kroz koji svi prolaze.

Prvi susret sa detetom može biti ispunjen suzama radosnicama, ali može biti i tih, zbunjujući ili sasvim neutralan. Ono što stručnjaci iznova potvrđuju jeste da se najvažnija ljubav često ne rodi u jednom trenutku – već se gradi iz dana u dan, kroz odnos koji raste zajedno sa detetom.

 * Naslovna fotografija: Shutterstock / Lenar Nigmatullin