Stalno birate isti tip partnera i na kraju budete povređeni? Psihologija ima objašnjenje

Nekada se menjaju ime, izgled i okolnosti, ali problemi ostaju gotovo isti. Emocionalna nedostupnost, ljubomora, nepoštovanje, laži ili strah od vezivanja ponavljaju se iz veze u vezu.

Prema objašnjenju koje prenosi Psychology Today, razlog ne mora da bude samo loš izbor partnera. Način na koji se povezujemo sa drugima može biti povezan sa obrascima koje smo usvojili mnogo ranije.

Poznato nam može delovati privlačno, čak i kada nije dobro

Jedno od objašnjenja jeste da nas privlači ono što nam je poznato. To ne znači nužno ono što je za nas dobro.

Ako je neko odrastao posmatrajući problematičan odnos roditelja ili su njegove prve emotivne veze bile pune kritika, laži ili zanemarivanja, postoji mogućnost da mu slična dinamika kasnije deluje poznato. Mozak takvu situaciju već "prepoznaje", čak i kada ona donosi bol i nezadovoljstvo. 

Zbog toga osoba može iskreno želeti potpuno drugačiju vezu, a ipak je iznova privlačiti sličan tip partnera.

Važan je i stil privrženosti

Na izbor partnera može da utiče i stil privrženosti, odnosno način na koji doživljavamo bliskost, sigurnost i poverenje u odnosima.

Posebno zanimljiva može biti kombinacija anksioznog i izbegavajućeg stila. Dok jedna osoba neprestano traži više bliskosti, potvrde i sigurnosti, druga se povlači čim odnos postane previše intenzivan.

Tako nastaje začarani krug: što se jedan partner više približava, drugi se više udaljava. Upravo ta dinamika može da se ponavlja i u narednim vezama ukoliko osoba ne prepozna sopstveni obrazac. 

Kako prekinuti začarani krug?

Prvi korak može biti da se, umesto pitanja "Zašto uvek naletim na ovakve ljude?", zapitamo šta je zajedničko našim prethodnim vezama. 

Da li nas privlače emocionalno nedostupne osobe? Da li ignorišemo iste znakove upozorenja na početku veze? Da li osećamo posebno snažnu "hemiju" upravo sa ljudima uz koje kasnije postajemo nesigurni?

Prepoznavanje obrasca ne znači da će svaka sledeća veza biti bez problema. Međutim, može da pomogne da ranije uočimo ponašanja koja smo nekada prihvatali kao normalna i da drugačije biramo. U tome, naročito kada su obrasci duboko ukorenjeni, može pomoći i individualna ili partnerska terapija.

Jer ponekad ono što nazivamo svojim "tipom" nije samo pitanje ukusa – već obrazac koji smo toliko puta ponovili da nam je postao poznat.

* Naslovna fotografija: Shutterstock / Tatiana Maksimova