Empatija ili zavisnost? Postavite granice

Kada ste empatični, zdravo se oslanjate na druge u ličnom životu, na poslu i generalno u društvu. Jedni drugima pružate podršku, poštovanje i obavljate zajedno određene zadatke kao što su saradnja na projektu, vaspitanje dece i učestvovanje u timskim sportovima.

Suprotno tome, suzavisnost je nezdrav oblik zavisnosti od drugih. To se dešava kada ste više usredsređeni na život i probleme drugih nego na svoje. Nerado ukazujete na svoje potrebe ili postavljate jasne granice zbog straha od posledica.

Postoji šala da kada suzavisan čovek umre, vaš život bljesne ispred njihovih očiju.

Suzavisni pojedinci osećaju odgovornost da se brinu o vašoj vezi i vama. Ako ste suzavisni, teško vam je da povučete i pustiti druge da žive sami.

Želećete previše da pomognete ili popravite ljude, verujući da će se, ako ne intervenišete, dogoditi nešto strašno - navika koju ste možda naučili iz života sa alkoholičarom ili zavisnim roditeljem.

Empati mogu da imaju tendencije suzavisnosti, ali nisu svi suzavisnici zavisni.

Razlika je u tome što empati apsorbuju stres, emocije i fizičke simptome drugih, nešto što ne rade svi suzavisnici.

Kao izuzetno empatična osoba, vežbajte tehnike zaštite kao što je meditacija da biste se pozabavili pitanjem apsorpcije energije.

Međutim, i za empate i za suzavisnike je bitno da postave granica i da prestanu da doživljavaju druge kao produžetak sebe.

Još uvek možete biti prisutni, možete biti odličan slušalac i odan prijatelj, a da ne preuzimate nečije probleme na sebe.

Počnite da vodite dnevnik o vašim vezama.

Navedite nekoliko konstruktivnih koraka koji će vam pomoći da uravnotežite odnose.

Na primer, proveravajte šta neko radi ali ređe, postavite jasne granice i učite na sopstvenim greškama. Zatim, jedano po jedano prijateljstvo počnite da oblikujete u međuzavisno.