Međunarodnu prodaju projekta preuzeće kompanija Indie Sales, dok se završetak filma očekuje na proleće 2027. godine.

Radnja filma "Quo Vadis, Aida?" smeštena je u period neposredno nakon pada Srebrenice 1995. godine, navodi Variety.

Aida (Jasna Đuričić), nakon informacije da su njeni sinovi, koje su odveli pripadnici Vojske Republike Srpske, možda živi i da se nalaze u logoru, pokreće potragu kroz izbeglički centar u kojem se nalazi na hiljade raseljenih žena.

Ubrzo postaje jasno da pomoć iz sistema izostaje, zbog čega se žene, predvođene Aidom, suočavaju sa nepravdom i manipulacijama političkog sistema zasnovanog na tajnim dogovorima sa ratnim zločincima.

U regionalnoj glumačkoj ekipi pojavljuje se i britanski glumac Simon McBurney, poznat po filmu "Mission: Impossible – Rogue Nation", koji je prošle godine bio i gost Sarajevo Film Festivala, prenosi Klix.ba.

Ranije je najavljeno da će u glumačkoj ekipi biti i irski glumac Liam Cunningham, poznat po seriji "Game of Thrones", kao i belgijski glumac Arieh Worthalter i nemački glumac Dmitrij Schaad.

U regionalnoj postavi, pored Jasne Đuričić, angažovane su i Jasna Žalica i Jelena Kordić Kuret.

Turneje su već obuhvatile brojne gradove poput Bolonje, Trsta, Basano del Grapa, Gorice, Sarajeva i Banjaluke, a internacionalni nastupi se nastavljaju.
Po prvi put, Balet Srpskog narodnog pozorišta nastupiće u Budimpešti na prestižnom Budimpeštanskom festivalu igre, koji se održava u novoj zgradi Nacionalnog teatra igre. Festival će biti otvoren 26. aprila predstavom „Dobre vibracije“, autorskim delom Jakopa Godanija i Maše Kolar. Manifestacija traje do 10. maja i okuplja istaknute učesnike, među kojima su francuska trupa Ervea Kubija i London City Ballet.

Veliko interesovanje publike za ovu nagrađivanu produkciju već je dovelo do skoro rasprodate glavne sale. Gostovanje je realizovano uz podršku Ministarstva kulture Srbije i Grada Budimpešte.
U maju sledi još jedan značajan iskorak i prvo gostovanje u Grčkoj, ostvareno kroz saradnju Autonomne pokrajine Vojvodine i Regiona Makedonije i Trakije. Ansambl će izvesti balet „Don Kihot“, u koreografiji Đule Harangoza, u nekoliko gradova: Veriji (24. maj), Solunu (25. maj), Volosu (27. maj) i Komotiniju (29. maj).

Predstave u Veriji, Solunu i Komotiniju biće održane u prestižnim Megaronima muzike, dok će publika u Volosu imati priliku da ih vidi u Gradskom teatru. Interesovanje za ove nastupe već je primetno, a promocija je uveliko u toku širom Grčke.

Prema dostupnim informacijama, produkcija nove sezone trebalo bi da počne u maju 2026. godine, a gledaoce očekuju vizuelno raskošni prizori mediteranskih pejzaža.

Ove lokacije označavaju nastavak trenda širenja radnje izvan Pariza, nakon što je prethodna sezona delom bila smeštena u Italiji.

Radnja će se, kako se nagađa, nadovezati na događaje iz pete sezone, posebno na odnos između glavnih likova Emili i Gabrijela. U završnici prethodne sezone Gabrijel poziva Emili da mu se pridruži u Grčkoj, što otvara prostor za razvoj njihove priče upravo na toj lokaciji.

Osim Grčke, važan deo nove sezone odvijaće se i u Monaku, poznatom po luksuzu i glamuru, čime serija nastavlja negovati prepoznatljivu estetiku bogatih evropskih destinacija.

Glavna glumačka postava, uključujući Lili Kolins u ulozi Emili Kuper, trebalo bi da se vrati i u šestoj sezoni, dok detalji zapleta još uvek nisu u potpunosti otkriveni.

Serija, koja je od premijere 2020. godine stekla veliku globalnu popularnost, i dalje ostaje jedan od najgledanijih sadržaja na Netfliksu, iako su gledaoci poslednju sezonu opisali kao razočaranje.

Na sceni će prvi put pred domaćom publikom nastupiti svetski priznati violinista Alessandro Quarta, umetnik poznat kao „roker u klasičnoj muzici“, čije izvođenje spaja tehničku virtuoznost i scensku energiju koja briše granicu između koncerta i performansa.

Uz njega nastupa i dirigent Jacopo Sipari di Pescasseroli, miljenik beogradske publike, čije vođenje orkestra svaki nastup pretvara u snažan i dinamičan umetnički doživljaj.

Posebnu emotivnu dimenziju programu daje i Bojana Stamenov, čiji snažan vokal unosi soul interpretacije u koncept koji spaja različite muzičke svetove.

Muzičku strukturu događaja zaokružuju bend The Fifth Element (Alessandro Quarta band) i BKO Symphony Orchestra, čime se stvara bogat zvučni spektar koji objedinjuje klasiku, filmsku muziku, soul i tango.

„Simfonijski dijalog“ nije klasičan koncert, već muzičko putovanje kroz različite emocije i stilove, od filmskih tema do strastvenog tanga, od simfonijske preciznosti do improvizacione slobode.

U tom spoju virtuoznosti i emocije leži i suština ovog projekta: ideja da muzika ne poznaje granice, već samo nove načine da dotakne publiku.

U središtu priče ponovo je Gollum, a njega će, kao i ranije, tumačiti Andy Serkis, koji ujedno potpisuje i režiju filma. Njegov povratak daje projektu dodatnu težinu, jer je upravo njegova interpretacija Goluma postala jedna od najprepoznatljivijih u istoriji moderne kinematografije.

Uz njega, fanove će obradovati i povratak Ian McKellen kao Gandalfa, kao i Elijah Wood u ulozi Froda. U Međuzemlje se vraća i Lee Pace kao vilenjački kralj Thranduil, čime film dodatno učvršćuje vezu sa prethodnim ostvarenjima.

Međutim, ono što posebno intrigira publiku jeste dolazak novih imena. Kate Winslet pridružuje se franšizi kao lik Marigol, dok Leo Woodall tumači Halvarda. Još jedno veliko ime, Jamie Dornan, igraće Strajdera, misterioznog rendžera koji će kasnije biti poznat kao Aragorn, što dodatno produbljuje narativnu vezu sa originalnom trilogijom.

Radnja filma smeštena je u period pre događaja iz The Fellowship of the Ring i prati potragu za Golumom – ključnim likom čija sudbina utiče na čitav tok priče o Prstenu. Time se otvara prostor za mračniju, intimniju priču, fokusiranu na likove i njihove unutrašnje borbe.

Na scenariju rade proverena imena, Fran Walsh i Philippa Boyens, koje su već oblikovale originalnu trilogiju, zajedno sa Phoebe Gittins i Arty Papageorgiou.

Podsetimo, čitav svet „Gospodara prstenova“ nastao je iz pera J. R. R. Tolkien, koji je još sredinom 20. veka stvorio jednu od najuticajnijih fantastičnih saga svih vremena. Filmsku magiju toj priči dao je Peter Jackson, čija je trilogija početkom 2000-ih postavila standarde u svetu filma.

Novi projekat sada ima zadatak da spoji prošlost i budućnost franšize, da zadrži duh originala, ali i ponudi novu perspektivu.

Ako je suditi po imenima i ideji, Međuzemlje nas ponovo zove i ovog puta, priča bi mogla biti ličnija, mračnija i uzbudljivija nego ikada.

Rouz tvrdi da se incident dogodio u jednom klubu u Melburnu, kada je bila u ranim dvadesetim godinama, dodajući da joj je trebalo skoro 20 godina da javno progovori o tome.

„Treba mnogo vremena da pronađete glas nakon traume. Ovo pokazuje koliko dubok trag ostavlja seksualno nasilje“, napisala je između ostalog.

Takođe je istakla da joj je bilo posebno teško da govori o navodnom nasilju između žena, navodeći da se o takvim slučajevima ređe priča.

Ipak, naglasila je da ne planira da podnese zvaničnu prijavu, već da je odlučila da svoje iskustvo podeli javno.

Sa druge strane, predstavnik Kejti Peri je kategorički odbacio optužbe.

„Ove tvrdnje nisu samo potpuno netačne, već su i opasne i neodgovorne“, naveo je u saopštenju, dodajući da je Rouz i ranije iznosila ozbiljne optužbe na društvenim mrežama koje su demantovane.

Za sada nema dodatnih informacija, a slučaj se odvija isključivo kroz javne izjave dve strane.

Rubi je nastavila da iznosi dodatne tvrdnje u vezi sa Kejti pojačavajući svoje navode i tvrdeći da poseduje dokaze za ono što je ranije ispričala.

U objavama na društvenim mrežama, Rouz je navela da bi Peri „slobodno mogla da je tuži“, dodajući da se to, po njenom mišljenju, neće desiti jer „postoje fotografije i više svedoka“ koji su, kako tvrdi, prisustvovali događaju. Ona je takođe insinuirala da se između njih dešavalo više sukoba i psiholoških pritisaka i u godinama koje su prethodile kasnijim javnim nesuglasicama i pesmama koje je nazvala „smešnim“.

U istim objavama, Rouz je iznela i novu tvrdnju da joj je Peri navodno u 2010-im godinama potpisala i napisala preporuke za vizu za Sjedinjene Američke Države, što dodatno komplikuje prirodu njihovog ranijeg odnosa koji opisuje kao višegodišnji i složen, prenosi People.

Naizgled obična večera među komšijama pretvara se u niz nepredvidivih obrta onog trenutka kada jedno pitanje pokrene lavinu. Ono što sledi nije samo dijalog, već sudar svetova, emocija i skrivenih istina koje godinama čekaju pravi trenutak da izađu na površinu.

U režiji Patrik Lazić, predstava okuplja snažan glumački ansambl: Sergej Trifunović, Aleksandra Tomić, Aleksej Bjelogrlić i Iva Ilinčić. Kroz njihove likove publika ulazi u intimne prostore odnosa koji deluju poznato – možda i previše.

„Ljudi odozgo“ balansiraju između duhovitog i bolno iskrenog. Upravo u toj tankoj liniji između smeha i nelagode krije se snaga ovog komada. Pitanja koja se otvaraju nisu laka: koliko smo iskreni prema partneru? Koliko smo spremni da rizikujemo zbog sopstvene sreće? I šta se dešava kada odgovori više ne mogu da se odlažu?

Autorski tim dodatno oblikuje atmosferu predstave – scenografiju potpisuje Vesna Popović, kostim Velimirka Damjanović, dok iza organizacije stoji Lena Baljak. Muzika, nastala u saradnji ansambla i kreativnog tima, dodatno naglašava ritam i tenziju koja se gradi na sceni.

Ovo nije predstava koja se samo gleda – ona se prepoznaje. I možda baš zato, izlazak iz sale neće značiti i izlazak iz priče.

Od šeste do devetnaeste godine živela je u rodnom mestu svog oca, Petrinji, gde se istakla u školi i završila gimnaziju kao đak generacije. Po završetku gimnazije, upisala je glumačku Akademiju u klasi profesorke Ognjenke Milićević, gde je studirala zajedno sa velikanima poput Bogdana Diklića, Zlate Petković, Ljiljane Stjepanović, Lazara Ristovskog, Snežane Savić i Radoša Bajića.

Počeci filmske karijere

Na filmsku scenu prvi put je stupila 1976. godine kada je dobila ulogu u filmu "Vrhovi Zelengore". Iste te godine, njena karijera je doživela ključni trenutak i uspon zahvaljujući značajnoj ulozi u čuvenom filmu Gorana Paskaljevića "Čuvar plaže u zimskom periodu".

Gubitak unutrašnjeg mira i razdvojenost od dece

Iako je ostvarila zapažene uloge, Gordana je pola svog života patila. Kolega Radoš Bajić nazvao ju je "tragičnom heroinom", a njena najveća tuga poticala je od razdvajanja od njene dece. Zbog te situacije, glumica je bila primorana da konstantno putuje na relaciji Nemačka - Jugoslavija, a u jednom intervjuu je priznala da je zbog toga potpuno izgubila svoj unutarnji mir.

Prerana smrt i sećanje

Gordana Kosanović je preminula sa samo 33 godine, nakon teške bolesti - i to tačno istog datuma kada je i rođena, ostavivši za sobom sećanje na svoju čudnu i jedinstvenu lepotu. Po njenoj ličnoj želji, sahranjena je pored svoje bake u selu Dići, mestu za koje su je vezivale najranije i najlepše uspomene iz detinjstva.

- Nikada nismo dobili papir kojim je opravdano zatvaranje pozorišta, niko nije naložio da se pozorište zatvori, do dana današnjeg deo publike ne dolazi u Narodno pozorište jer misli da je zatvoreno. To naglo zatvaranje, zbog kojeg su predstave otkazane, donelo je ogroman finansijski gubitak. Budžet je i dalje nepostojeći - rekla je glumica za N1.

Helc je navela da je do sada održan samo jedan sastanak sa direktorom drame koji nije značajno promenio situaciju, kako ona kaže.

- Imali smo jedan sastanak sa direktorom drame, dali smo mu mesec dana da se pripremi, ali smo nakon toga shvatili da imamo problem nerazumevanja - čovek koji misli da će nas ućutkati tako što nam obećava duplo veće plate i misli da ćemo biti srećni jer se u Narodnom igraju mjuzikli i naučna fantastika, bojim se da je neko ko ne razume šta je Narodno pozorište, čime se bavi i kolika je njegova važnost - rekla je Helc, koja je navela da su pritiscima izloženi svi zaposleni.

- Štrajk upozorenja, koji ne ugrožava predstavu ni na koji način, doveo je do toga da imamo problem sa obezbeđenjem, ali su dvoje radnika dobili kazne. To su ljudi koji su deo naše porodice, zaista ne razumem to - rekla je ona.

"Ignorisanje je njihov modus"

Helc je navela da je zahtev za prijem kod predsednika Vlade bio neophodan, s obzirom na to da njihove zahteve godinu dana niko nije želeo da uvaži niti da ih sasluša.

- Ne znam koliko smo pisama i mejlova Vladi poslali u potrazi za nekim ko bi sa nama razgovarao, nikakav odgovor nije bilo, zato smo poslali molbu da sa njim razgovaramo, sa predsednikom Vlade - rekla je Helc i dodala da su predstavnici vlasti ignorisali njihove apele.

- Ne očekujemo, ali se nadamo. Vidimo iz ovoga kako su se odnosili prema nama ovih godinu dana da je ignorisanje njihov modus i da misle da ćemo se umoriti i prestati to da radimo, ali mislim da ako im je makar malo stalo ili imaju malo svesti šta je to kultura jednog naroda… - navela je glumica.

Šta bi trebalo da proistekne iz razgovora sa predsednikom Vlade?

Helc je dodala da su zahtevi sindikata Narodnog pozorišta smene svih ljudi koji su naneli ogromnu štetu pozorištu, kako ona navodi.

- Naši direktni zahtevi su smene, od ministra kulture do čitave naše uprave. To su ljudi koji su naneli ogromnu štetu pozorištu i mislim da tu nema nikakvog dijaloga, da mi nešto sarađujemo. Predstavnik upravnog odbora je izgovorio stvari koje me je sramota da ponovim, to je ona linija preko koje se ne može preći - zaključila je ona.

U vreme kada je dobio ulogu u filmu Terensa Malika, Gir je iza sebe imao tek nekoliko manjih filmskih i televizijskih angažmana, među ostalim u serijama poput "Strike Force" i "Kojak". Saradnja sa Malikom, koji je nekoliko godina ranije privukao pažnju filmom "Pustare", za tada relativno neafirmisanog glumca predstavljala je važan profesionalni iskorak. 

"Dane neba" često se izdvajaju kao jedno od ključnih ostvarenja Malikovog ranog perioda, pre svega zbog prepoznatljivog vizuelnog stila i atmosfere filma. U takvom okviru i Gerova glumačka interpretacija često se posmatra kao jedna od zapaženijih u njegovoj karijeri. Sam glumac je govorio da mu je upravo taj film postavio veoma visoke profesionalne standarde.

U jednom od osvrta na sopstvenu karijeru Gir je izjavio:

-Nažalost, to je verovatno moj najbolji film. Veoma je teško nakon toga snimiti nešto bolje. -

Time je istakao koliko mu je taj projekat ostao važan, ne samo zbog sopstvene uloge već i zbog saradnje sa Malikom, za koga je rekao da je upravo na tom filmu u potpunosti oblikovao autorski identitet.

Film je, osim kritičkog prijema, ostvario i zapažen uspeh u odnosu na svoj produkcioni okvir, a pokazao se važnim i za dalji razvoj karijera i Ričarda Gira i Terensa Malika. Gir je takođe isticao da mu je to bio prvi film prikazan na festivalu u Kanu. Za Rotten Tomatoes je rekao da mu je sve vezano za taj film bilo presudno, i profesionalno i lično.

Iako je nakon toga snimio više od 60 filmova, među kojima su i komercijalno veoma uspešni naslovi poput "Američkog žigola" i "Zgodne žene", Gir je više puta nagovestio da "Dane neba" i dalje smatra svojim najvažnijim umetničkim projektom. Prema njegovim izjavama, upravo je taj film postavio temelj onoga što će kasnije postati prepoznatljivo u njegovom glumačkom izrazu, prenosi Index.hr.

Istovremeno, sve su učestalije tvrdnje da Amazon MGM Studios priprema radikalan zaokret za 26. film o Džejmsu Bondu i da je fokus na znatno mlađem glumcu. Prema najnovijim glasinama, među ozbiljnim kandidatima izdvaja se 23-godišnji britanski glumac Luis Partridž.

Partridž, najpoznatiji po ulogama u serijama "Enola Holms" i "Kuća Ginisa", prošle godine je javno "bacio udicu" Stivenu Najtu na premijeri serije "Kuća Ginisa":

- Možda bih mogao stajati za šankom, ispijati martini i ne govoriti ništa - izjavio je tada mladi Britanac pokušavajući da impresionira scenaristu.

Iako su, očekivano, iz Amazona i glumčevog tima odbili da komentarišu ova šuškanja, glasine se savršeno uklapaju u ranije izveštaje portala Deadline koji su najavili "svežije lice" u ulozi Bonda. Ako su nagađanja tačna, Partridž bi sa svoje 23 godine bio ubedljivo najmlađi agent 007 u istoriji. Poređenja radi, Šon Koneri je imao 32 godine kada je preuzeo ulogu, Danijel Krejg 38, Pirs Brosnan 42, dok je Rodžer Mur imao čak 45 godina.

Ideja o izrazito mladom Bondu potpuno menja dosadašnji pristup franšizi.

- Pisanje filma koji nosi 23-godišnjak potpuno je drugačije od onog za 36-godišnjaka - to su jednostavno dva različita sveta - izjavio je jedan od producenata za Variety.

Ipak, izbor glumca u ranim dvadesetim godinama produkciji bi obezbedio dugoročnu stabilnost franšize. Kada bi Partridž u narednih 15 godina snimio pet ili šest filmova, i dalje bi imao manje od 40 godina u trenutku kada odloži svoj prepoznatljivi Walther PPK. Dodatno, budući da još ne pripada vrhu A-liste, njegov honorar bio bi znatno niži u poređenju sa starijim i afirmisanijim kandidatima poput Elordija (28) ili aktuelnog favorita kladionica Kaluma Tarnera (36). Naravno, uvek postoji i mogućnost angažovanja potpuno nepoznatog glumca.

Za sada, međutim, sve ostaje u domenu nagađanja. Potraga za naslednikom Danijela Krejga tradicionalno podstiče brojne glasine, pa se tako poslednjih dana u kuloarima ponovo pominje i ime 40-godišnjeg Džejmsa Nortona, što dodatno potvrđuje koliko je konačna odluka Amazona i dalje neizvesna.

Ipak, njegov privatni i javni život često su bili pod lupom medija. Posebno težak trenutak dogodio se 2021. godine tokom snimanja filma Rust (Rđa), kada je došlo do tragedije u kojoj je stradala snimateljka Halina Hačins, dok je reditelj Džoel Suza povređen. Ovaj događaj pokrenuo je višegodišnji pravni proces koji je imao veliki uticaj na glumca.

U međuvremenu je snimljen i dokumentarni film The Trial of Alec Baldwin (Suđenje Aleku Boldvinu), koji se bavi upravo tim periodom njegovog života. Optužbe protiv njega su tokom 2023. i 2024. godine podizane i odbacivane, da bi na kraju bile trajno odbačene nakon što je sud utvrdio ozbiljne propuste u postupanju nadležnih organa.

Boldvin je sada pred publikom delio lične priče, imitacije i humoristične momente, ali i otvoreno govorio o posledicama tragedije i promenama koje su usledile u njegovom životu.

Posebno se osvrnuo na tragediju koja mu je obeležila život.

„Dogodila se ta tragedija u Novom Meksiku, gde je Halina Hačins izgubila život, i to je bilo neopisivo teško. Zbog svega toga sam ostajao kod kuće godinama, tri i po godine skoro da nisam radio. Sada polako počinjem opet, ali sam se navikao na život kod kuće i ne želim više da odlazim. Ne želim da radim. Zaista želim da se povučem i budem sa svojom decom", rekao je on, piše The Hollywood Reporter, prenosi Nova. 

Govorio je i o dokumentarnom filmu koji govori o tom slučaju.

„Rori me je pitala da li želim da snimi film o meni. Snimali su tokom suđenja u Novom Meksiku i stalno tražili još vremena za intervjue. Film pokazuje da je to prevazišlo tužilačko prekoračenje — ljudi su zapravo počinili krivično delo skrivajući dokaze. To je uticalo na sve u mom životu — finansije, karijeru, porodicu, zdravlje. Bio sam veoma bolestan. Morao sam da se vratim i završim film 'Rust' u Montani kao deo nagodbe. Bio sam u lošem stanju, gubio svest, jedva se kretao, ali sam morao da završim snimanje. Dao sam sve od sebe, iako nisam bio zadovoljan rezultatom. Kada neko snima film o vama, nikada nećete biti potpuno zadovoljni, ali mislim da je uradila dobar posao", kazao je on i zaključio:

„Jedan poznati advokat me je pitao da li mislim da je sve bilo namerno. Rekao sam da je to malo verovatno, ali da je bilo nekoliko čudnih stvari tog dana. Ona je primetila da, nakon što nisu uspeli da mene osude, nisu dalje istraživali ko je zapravo uneo metke na set. Pokušali su da optuže mene, nisu uspeli i prekršili su zakon u tom procesu. Bilo je jako teško.“

Na listi, na kojoj se nalaze i institucije poput Luvra, Britanskog muzeja u Londonu, Nacionalnog muzeja u Vašingtonu i Umetničko-istorijskog muzeja u Beču, Muzej Jugoslavije izdvojen je u kategoriji istorijskih muzeja.

U obrazloženju se ističe da je reč o muzeju posvećenom državi koja više ne postoji, ali čije nasleđe i dalje ima ključnu ulogu u razumevanju istorijskih i političkih promena na Balkanu.

Kako navodi "Travel and Leisure", Muzej Jugoslavije predstavlja važno mesto za razumevanje istorijskih preokreta u regionu:

"Promene granica na svetskoj mapi nisu česte, a upravo zato je Muzej Jugoslavije jedno od najzanimljivijih mesta za razumevanje istorijskih preokreta na Balkanu.

Raspad bivše države 1991. godine predstavljao je duboku političku i društvenu prekretnicu koja je trajno oblikovala region i način na koji ga danas doživljavamo.

Ukoliko planirate posetu Beogradu, nekadašnjoj prestonici Jugoslavije, obilazak ovog muzeja pruža uvid u nasleđe jedne epohe kroz predmete, uniforme i diplomatske poklone koji su pripadali Josipu Brozu Titu.

U stalnoj postavci čuvaju se brojni artefakti koji osvetljavaju politički, kulturni i svakodnevni život u bivšoj zajedničkoj državi", piše Travel and Leisure.

Jedna scena joj je posebno ostala u sećanju — ona u kojoj njen lik učestvuje u trojci sa likovima koje tumače Džejms Franko i Ešli Benson. Iako su već imale iskustva pred kamerama, i njoj i koleginici bilo je izuzetno neprijatno tokom snimanja.

„Mislile smo: ‘Dobro, valjda će biti u redu, zar ne?’“, ispričala je Hadžins u intervjuu godinu dana nakon izlaska filma.

„Same smo sebe toliko izbezumile i unele toliku anksioznost da smo, kada smo konačno stigle na set, bile još nervoznije. Bilo je jednostavno užasno.“

Tada 23-godišnja glumica još je u vreme premijere filma za magazin Glow rekla: „To mi je bilo veoma stresno. Rekla sam svom agentu da to više nikada ne želim da radim.“

Hadžins je objasnila da je takvu ulogu prihvatila kako bi se distancirala od uglađenog i besprekornog imidža koji je godinama gradila kao zvezda Diznijevih projekata. Uprkos neprijatnom iskustvu, kaže da je na film i dalje ponosna.

„Zaista sam ponosna na taj film. Mislim da je vrlo poseban, drugačiji od svega ostalog, i da je svež, zabavan i uzbudljiv. Deluje mi da veoma dobro prikazuje današnju kulturu mladih“, rekla je.

„Neko vreme sam se zaista borila da dobijem uloge koje sam silno želela. Bilo je teško, ali život je stalna borba. I karijera je borba — uvek morate da se izborite za ono što želite. Prelazak na grublje i zahtevnije uloge bio je izazovan, ali imam osećaj da sam u tome uspela.“

Njena koleginica sa seta Selena Gomez godinama kasnije osvrnula se na taj period i priznala koliko su tada obe bile mlade i naivne. U razgovoru za The Hollywood Reporter 2024. prisetila se kako je sa Hadžens razgovarala o tome da njihovi mlađi obožavaoci ionako neće gledati film.

„Sećam se da sam mislila kako sam veoma odrasla i zrela. A sigurna sam da sam zapravo zvučala kao da imam 12 godina“, rekla je Gomez.

„Govorila sam nešto poput: ‘Pa tehnički, film nije za mlađe od 18, tako da ga moji mlađi fanovi ionako neće gledati.’ A Vanesa bi samo rekla: ‘Aha, dobro...’ Bila sam stvarno veoma naivna.“

Pored istorijskih činjenica, Crkva Ružica je obavijena i legendama. Jedna od njih govori o tri sestre, Ružici, Marici i Cveti, koje su, prema predanju, svaka podigle po crkvu kao zadužbinu i po njima su hramovi dobili imena. Iako ova priča nema istorijsku potvrdu, i dalje živi u narodnom sećanju i doprinosi mistici ovog mesta.
Zahvaljujući spoju istorije, vere i legendi, Crkva Ružica danas važi za jednu od najposebnijih crkava na Balkanu i nezaobilaznu tačku za sve posetioce Beogradske tvrđave.

Njih dvojica su odrasli u Novom Sadu, gde su zajedno išli u školu i rano razvili interesovanje za muziku. Još početkom sedamdesetih svirali su zajedno, a kasnije su bili deo benda Rani mraz, koji je ostavio značajan trag na domaćoj sceni.
Ipak, život ih je odveo u različitim pravcima. Dok se Balašević potpuno posvetio muzici, Pavković je odlučio da profesionalnu karijeru gradi na fudbalskom terenu. Sredinom sedamdesetih potpisao je ugovor sa FK "Vojvodina", a kasnije nastupao i za FK "Partizan", čime se postepeno udaljio od muzičke scene.

Pesma koja mu je posvećena objavljena je 1980. godine na albumu "Odlazi cirkus" i vremenom je stekla status posebnog favorita među publikom. Iako nije među najpoznatijim hitovima, mnogi je doživljavaju kao intimnu priču o odrastanju, odnosu sa roditeljima i generacijskim razlikama.
Zanimljivo je da Pavković nikada nije u potpunosti napustio muziku. I pored sportske karijere, nastavio je da stvara, objavivši album "Muzička antikvarnica", dok je početkom 2026. predstavio i izdanje inspirisano poezijom Jovana Dučića, kroz koje je dodatno razvio svoj autorski izraz.

- Meni je majka preminula prvog dana snimanja "Mi nismo anđeli". Otišao sam posle prvog kadra na večeru kod ćaleta u atelje i video se tamo sa njima. Pri izlasku sam se javio, ali ona nije odgovorila. Iz nekog razloga, od 1.000 takvih izlazaka ja bih 999 puta odlučio da nastavim, međutim, taj jedan put sam odlučio da se  vratim i da se mi pozdravimo, kaže Uroš prisećajući se događaja i nastavlja:

- Sećam se da je bila u nekom plavom kimonu koji je tek dobila sa nekim zmajem na leđima i ja joj kažem: 'Ćao ja odlazim' i ona tu kao 'Zdravo, zdravo' i mi se tu pozdravimo i to je poslednji put da sam video kevu.
Nakon tog pozdrava, Uroš je otišao na akademiju gde ga je čekao budući kum Stevan Markuš da zaliju prvu klapu, koja je ujedno bila i prva scena u filmu, ne znajući šta će se dogoditi.

Time je Uroš Đurić podelio jedan od najintimnijih trenutaka iz svoje prošlosti.

Malo je poznato da se među kandidatkinjama za ovu ulogu našla i Ivana Mihić, koja je ušla u uži izbor reditelja.

U konačnici, odluka je doneta u korist Milene Pavlović, koja je tada bila mlada studentkinja glume i tek na početku karijere, dok je Ivana Mihić nastavila svoj profesionalni put drugim putem. Ipak, obe glumice dele zanimljivu zajedničku crtu, potiču iz porodica snažno vezanih za umetnost i film.

Milena Pavlović je ćerka reditelja Živojin Pavlović i književnice Snežane Lukić, dok je Ivana Mihić ćerka scenariste Gordan Mihić i glumice Vera Čukić.

Ivana Mihić danas živi povučenijim životom, daleko od javne scene, a povremeno se u medijima govori i o njenom okretanju prirodi i poljoprivredi. U retkim intervjuima emotivno se priseća svog oca, legendarnog scenariste Gordan Mihić, kao i porodičnih trenutaka koji su je oblikovali.

- Otac mi je do kraja života na svaku Lazarevu Subotu, Vrbicu donosio zvončić i stavljao mi ga oko vrata - prisetila se jednom prilikom Ivana, govoreći o vrednostima koje je od njega naučila, istrajnosti, dobroti i veri u male, ali važne gestove.

Iako je uloga Marine na kraju pripala drugoj glumici, ova priča ostaje zanimljiv uvid u to koliko su odluke na kastinzima često nepredvidive, ali i koliko svaka od glumica ostavlja svoj trag u istoriji domaćeg filma.

Ova kultna crna komedija, poznata širom sveta, u novoj postavci donosi savremenije čitanje i pomerenu perspektivu.

Kroz priču o dve naizgled dobrodušne starice i njihovim neobičnim „humanitarnim” postupcima, predstava na satiričan način otvara pitanja morala, porodičnih odnosa i granica normalnosti.

Reditelj Petar Jovanović ističe da je predstava tokom procesa rada evoluirala kroz saradnju celog autorskog tima, zadržavajući osnovnu idejnu liniju, ali uz jasne rediteljske intervencije koje je čine bližom savremenom kontekstu.

Cilj je bio da se komad oblikuje kao dinamičan crni vodvilj, sa izraženim scenskim ritmom, fizičkom igrom i snažnom atmosferom.

Autorski tim čine dramaturškinja Nikolina Đukanović, scenografkinja Marija Kalabić, kostimografkinja Milica Grbić-Komazec, kompozitorka Jana Lončar i saradnici na scenskom pokretu.

U predstavi igraju: Tijana Maksimović, Gordana Đurđević Dimić, Milovan Filipović, Tanja Pjevac, Branislav Jerković, Marko Marković, Ljubiša Milišić, Jovana Balašević, Miroslav Fabri, Dušan Jakišić i Stefan Vukić.

Premijera je zakazana za subotu, 18. aprila, dok je prva repriza 20. aprila. Karte su dostupne online i na biletarnici Srpskog narodnog pozorišta.

Posebnu pažnju privlači jedno delo koje se danas smatra simbolom sukoba umetnosti i ideologije. Reč je o filmu "Plastični Isus" reditelja Lazara Stojanovića, koji je jedno od najkontroverznijih dela jugoslovenske kinematografije.Snimljen je kao diplomski rad na Akademiji u Beogradu, a film prati mladog umetnika iz Zagreba koji živi u Beogradu, kreće se kroz alternativnu scenu i posmatra društvo opterećeno političkim tenzijama i studentskim protestima.

Zbog načina na koji obrađuje političke motive i prikazuje Josipa Broza Tita, film je proglašen subverzivnim i „blasfemičnim“, te je zabranjen još pre nego što je stigao pred publiku. Njegov autor, Lazar Stojanović, time je postao prvi jugoslovenski reditelj osuđen zbog jednog filmskog ostvarenja, dok su posledice zabrane pogodile i njegovog mentora Aleksandar Petrović, kao i glumca Tomislav Gotovac.

Iako je decenijama bio skrajnut, danas se ovo ostvarenje posmatra kao jedno od ključnih dela takozvanog "crnog talasa", pravca koji je kroz film otvoreno kritikovao društvo i propitivao granice slobode izraza.

Pored njega, publika će moći da vidi i druga dela koja su u svoje vreme nailazila na zabrane ili ograničenja, čime program dodatno osvetljava složen odnos između umetnosti i politike.

Organizatori su najavili i razgovore sa autorima, što će omogućiti dublji uvid u okolnosti pod kojima su ovi filmovi nastajali i razloge zbog kojih su bili sklonjeni iz javnosti.