Životna priča Tima Karija, glumca koji je pomerao granice

Timoti Džejms Kari rođen je 19. aprila 1946. godine u Grapenhalu, u engleskom okrugu Češir. Njegov otac Džejms bio je kapelan Kraljevske mornarice, dok je majka Patriša radila kao sekretarica u školi. Imao je stariju sestru Džudit.

Zbog očevog posla porodica se često selila. Prve godine života proveo je u Engleskoj, zatim je jedno vreme živeo u Hong Kongu, a potom u različitim britanskim gradovima. Kada je imao 11 godina, porodica se nastanila u Plimutu.

Tragedija koja je obeležila detinjstvo

Kari je veoma rano doživeo veliki porodični gubitak. Njegov otac je 1958. godine doživeo moždani udar, a nekoliko nedelja kasnije preminuo je od komplikacija izazvanih upalom pluća. Imao je samo 49 godina.

Još kao dečak pokazao je interesovanje za muziku i pevao kao dečji sopran. Ipak, kako je odrastao, sve ga je više privlačila gluma.

Studirao je engleski jezik i dramu na Univerzitetu u Birmingemu, gde je diplomirao 1968. godine. Iste godine dobio je profesionalni angažman u londonskoj produkciji rok mjuzikla „Kosa“.

Upravo će taj projekat promeniti njegov život.

Susret koji je vodio do Frenka-N-Furtera

Tokom rada na „Kosi“ Kari je upoznao Ričarda O’Brajena, koji je tada bio glumac, a kasnije će postati autor „Roki horor šoua“.

O’Brajеn je početkom sedamdesetih napisao mjuzikl koji je spojio horor, naučnu fantastiku, rok muziku, seksualnu provokaciju i parodiju klasičnih filmskih motiva.

Kari je dobio ulogu doktora Frenka-N-Furtera – ekscentričnog naučnika čiji su izgled, ponašanje i otvorena seksualnost bili potpuno drugačiji od svega što je tada bilo uobičajeno na sceni.

Predstava je premijerno izvedena 1973. godine u londonskom Royal Court Theatre Upstairs. U početku je delovala kao neobičan i rizičan projekat, ali je ubrzo postala veliki hit.

Pokušaj da se predstava prenese na Brodvej nije imao isti uspeh i tamo je izvedena svega 45 puta. Ipak, londonski uspeh bio je dovoljan da priča dobije i filmsku verziju.

Film koji je postao kult

„The Rocky Horror Picture Show“ premijerno je prikazan 1975. godine, a Kari je ponovio ulogu Frenka-N-Furtera. Uz njega su igrali Suzan Sarandon, Bari Bostvik i Mit Lof.

Film u početku nije bio veliki bioskopski hit. Njegova popularnost rasla je postepeno, naročito nakon što su bioskopi počeli da ga prikazuju u kasnim noćnim terminima.

Publika je vremenom počela da učestvuje u projekcijama. Gledaoci su dolazili maskirani kao likovi, pevali, dobacivali replike i izvodili različite rituale tokom filma.

Tako je „Roki horor šou“ prerastao u više od običnog filma i postao jedan od najpoznatijih kultnih fenomena u istoriji kinematografije.

Za Karija je Frenk-N-Furter zauvek ostao jedna od najvažnijih uloga, ali nikada nije dozvolio da ga ona ograniči.

Od Šekspira do demona

Jedna od najvećih odlika njegove karijere bila je sposobnost da se potpuno transformiše.

Godine 1978. igrao je Vilijama Šekspira u britanskoj mini-seriji „Vil Šekspir“, dok je nekoliko godina kasnije dobio jednu od vizuelno najzahtevnijih uloga u karijeri.

U filmu „Legenda“ Ridlija Skota iz 1985. godine tumačio je Gospodara Tame, demonsko biće sa ogromnim rogovima i zastrašujućom pojavom. Transformacija je zahtevala sate provedene u šminkernici – čak oko pet i po sati svakog dana.

Iste godine pokazao je i potpuno drugačiju stranu svog talenta u crnoj komediji „Trag“, u kojoj je igrao batlera Vadsvorta.

Bio je to samo još jedan dokaz da Kari nije bio glumac jedne uloge.

Penivajz koji je plašio generacije

Pet godina kasnije dobio je ulogu po kojoj će ga upoznati i publika koja možda nikada nije gledala „Roki horor šou“.

Godine 1990. igrao je zlog klovna Penivajza u televizijskoj mini-seriji „To“, nastaloj prema romanu Stivena Kinga.

Njegova interpretacija ostala je jedna od najpoznatijih verzija ovog lika. Kari nije zastrašivao samo maskom – način na koji je koristio glas, pogled, osmeh i pokrete učinio je Penivajza nepredvidivim i jezivim.

Mini-serija je privukla ogromnu televizijsku publiku, a Karijev Penivajz ostao je duboko urezan u sećanje čitavih generacija gledalaca.

Zanimljivo je da Kari godinama nije voleo da mnogo govori o ovoj ulozi, iako je upravo ona postala jedan od zaštitnih znakova njegove karijere.

Hollywood ga nije svodio samo na horor

Iako su ga mnogi prvo povezivali sa neobičnim i mračnim likovima, Kari je tokom osamdesetih i devedesetih ostvario niz uloga koje su pokazale njegov raspon.

Igrao je u filmovima „Lov na Crveni oktobar“, „Tri musketara“ i „Kongo“, a pojavio se i u „Sam u kući 2: Izgubljen u Njujorku“.

Publika ga je gledala i u komedijama poput „Oskara“, „Čarlijevih anđela“ i „Mrak filma 2“.

Bez obzira na žanr, njegovi likovi gotovo nikada nisu bili obični. Kari je umeo da i sporednu ulogu pretvori u lik koji publika pamti.

Pozorište nikada nije napustio

Iako je postao velika filmska zvezda, pozorište mu je ostalo izuzetno važno.

Na Brodveju je igrao Mocarta u „Amadeusu“, za šta je dobio prvu nominaciju za nagradu Toni. Kasnije je nominovan i za uloge u predstavama „Moja omiljena godina“ i „Spamalot“.

Upravo „Spamalot“, mjuzikl Erika Ajdla zasnovan na svetu Monti Pajtona, predstavlja jedan od njegovih najznačajnijih pozorišnih uspeha iz kasnijeg perioda karijere.

U ulozi kralja Artura pokazao je da i dalje poseduje onu vrstu scenskog prisustva po kojoj je bio poznat od početka karijere.

Imao je i muzičku karijeru

Gluma nije bila njegova jedina umetnička ljubav. Kari je bio i pevač, a tokom sedamdesetih počeo je da gradi solo muzičku karijeru.

Album „Read My Lips“ objavio je 1978. godine, a potom su usledili „Fearless“ 1979. i „Simplicity“ 1981. godine.

Njegova muzika bila je zasnovana na roku, ali je obuhvatala i druge uticaje. Nastupao je sa bendom i išao na turneje po Severnoj Americi i Evropi.

Pesma „I Do the Rock“ ostala je njegov najpoznatiji muzički hit, dok je „Fearless“ bio njegov komercijalno najuspešniji album.

Njegov glas postao je prepoznatljiv širom sveta

Posebno poglavlje Karijeve karijere predstavljale su glasovne uloge.

Njegov dubok i karakterističan glas bio je idealan za animirane likove, pa je radio na brojnim crtanim serijama, filmovima i video-igrama.

Za ulogu kapetana Kuke u animiranoj seriji „Petar Pan i pirati“ dobio je Daytime Emmy nagradu.

Bio je i glas Najdžela Tornberija u seriji „Tornberijevi iz divljine“, a učestvovao je i u projektima „Poslednja prašuma“, „Gargojli“, „Prava čudovišta“ i „Lepotica i zver: Čarobni Božić“.

Njegov glas mogao se čuti i u video-igrama, uključujući „Doba zmajeva: Počeci“ i „Ratove zvezda: Ratove klonova“, gde je preuzeo ulogu kancelara Palpatina i Darta Sidijusa.

Moždani udar promenio mu je život, ali ne i odnos prema umetnosti

Kari je 2012. godine doživeo težak moždani udar. Posledice su bile ozbiljne i uticale su na njegovu pokretljivost, pa je ostatak života uglavnom koristio invalidska kolica.

Ipak, nije potpuno odustao od rada.

Nastavio je da prihvata glasovne uloge i da učestvuje u projektima kada mu je zdravstveno stanje to dozvoljavalo. Godine 2015. dobio je nagradu za umetnička dostignuća Actors Funda.

Godinu dana kasnije pojavio se u televizijskoj verziji „Roki horora“, ovoga puta u ulozi Kriminologa. Bio je to njegov poslednji veliki nastup pred kamerama.

Ni tada se njegova veza sa Frenkom-N-Furterom nije završila.

Tokom pandemije, 2020. godine, učestvovao je u virtuelnom izvođenju „The Rocky Horror Picture Show“, zajedno sa drugim glumcima koji su se uključivali iz svojih domova.

Poslednje godine i povratak uspomenama

Kari je i u poznim godinama ostao povezan sa umetnošću. Godine 2024. imao je glasovnu ulogu u hororu „Stream“, dok je 2025. objavio memoare pod nazivom „Vagabond“.

Iste godine učestvovao je u obeležavanju 50 godina od premijere „The Rocky Horror Picture Show“, još jednom se vraćajući ulozi koja mu je promenila život.

Tim Kari preminuo je 25. avgusta 2026. godine u svom domu u Los Anđelesu. Imao je 80 godina.

Od provokativnog Frenka-N-Furtera, preko Penivajza i Gospodara Tame, do kralja Artura, brojnih animiranih likova i glasovnih uloga, ostavio je iza sebe karijeru koju je gotovo nemoguće smestiti u jedan žanr.

Bio je glumac koji se nije plašio neobičnih uloga, umetnik koji je stalno menjao lice i glas, ali i izvođač koji je, čak i kada mu je zdravlje ozbiljno ograničilo mogućnosti, ostao vezan za scenu i umetnost.

Naslovna fotografija: Shutterstock/Everett Collection