Od siromaštva u Apalačima do svetske slave: Doli Parton nije bila samo muzička zvezda, uspeh je pronašla i van scene

Detinjstvo u velikoj i siromašnoj porodici

Doli Rebeka Parton rođena je 19. januara 1946. godine u Lokast Ridžu u Tenesiju, kao četvrto od 12 dece. Porodica je živela veoma skromno u Apalačima, a muzika je od najranijih dana bila deo njenog života.

Majka Ejvi Li pevala je crkvene pesme i tradicionalne balade, dok je Doli odrastala uz snažan uticaj religije i muzike. Njeno detinjstvo kasnije će postati jedno od najvažnijih izvora inspiracije za pesme koje će je proslaviti.

Jedna od najpoznatijih je „Coat of Many Colors“, pesma iz 1971. godine inspirisana događajem iz njenog detinjstva. Doli je u njoj opisala kaput koji joj je majka napravila od komadića materijala i način na koji su joj se druga deca zbog toga podsmevala.

Parton je kasnije govorila o tome koliko su je upravo iskustva iz detinjstva oblikovala kao tekstopisca. Njena sposobnost da lične priče pretvori u pesme razumljive milionima ljudi postala je jedno od njenih najvećih umetničkih obeležja.

Na televiziji se pojavila još kao dete

Doli je vrlo rano znala da želi da se bavi muzikom. Njen ujak Bil Ouens imao je veliki uticaj na njen rani razvoj i pomogao joj da napravi prve korake.

Već sa deset godina pojavila se na lokalnoj televiziji u Noksvilu, a sa 13 godina prvi put je nastupila u čuvenoj emisiji „Grand Ole Opry“. Iste godine snimila je i svoju prvu ploču.

Nakon završetka srednje škole 1964. godine preselila se u Nešvil, centar kantri muzike, gde je pokušala da izgradi karijeru kao kantautorka i izvođačica. Upravo tada upoznala je Karla Dina, za koga se udala iste godine.

Susret sa Porterom Vagonerom promenio joj je karijeru

Pravi preokret dogodio se 1967. godine kada je Parton postala redovna partnerka Portera Vagonera u njegovoj popularnoj televizijskoj emisiji.

Njihova saradnja donela joj je veliku popularnost, ali je istovremeno otvorila vrata njenoj solo karijeri. Ubrzo je počela da niže uspehe i kao autorka i kao izvođačica.

Pesme poput „Jolene“, „Coat of Many Colors“ i „I Will Always Love You“ postale su zaštitni znak njenog stvaralaštva.

Posebno mesto zauzima „I Will Always Love You“. Parton ju je napisala kao oproštaj od Vagonera kada je odlučila da napusti njegovu emisiju i krene samostalnim putem. Decenijama kasnije pesma je dobila potpuno novu dimenziju kada ju je Vitni Hjuston snimila za film „The Bodyguard“.

Hjustonova verzija postala je jedan od najvećih pop hitova svih vremena, ali je istovremeno još jednom pokazala koliko je Parton bila značajna kao autorka.

Iz kantri muzike zakoračila je u Holivud

Tokom sedamdesetih Parton je počela da se udaljava od isključivo kantri publike i da osvaja širu muzičku scenu. Album „Here You Come Again“ iz 1977. godine doneo joj je veliki uspeh i približio je pop publici.

Nije se, međutim, zaustavila na muzici.

Godine 1980. ostvarila je jednu od svojih najpoznatijih filmskih uloga u komediji „9 to 5“, uz Džejn Fondu i Lili Tomlin. Film je postao veliki hit, a naslovna pesma donela joj je još jedan veliki uspeh.

Kasnije je igrala i u filmovima poput „Steel Magnolias“, potvrđujući da njena karijera može da funkcioniše i van muzičke scene. Za svoje filmske uloge dobila je i nominacije za Zlatni globus.

Bila je uspešna i kao poslovna žena

Jedan od manje poznatih aspekata njenog uspeha jeste to što je Parton izgradila ozbiljno poslovno carstvo.

Godine 1986. otvoren je Dolivud, tematski park u Pidžon Fordžu u Tenesiju, nazvan po njenom nadimku. Park je vremenom postao jedna od najposećenijih turističkih atrakcija tog dela SAD.

Parton je svoj imidž i muziku pretvorila u čitav niz poslovnih projekata, a poslednjih godina širila je brend i na druge oblasti, uključujući ugostiteljstvo i proizvode povezane sa njenim imenom.

Njeno najveće nasleđe nije samo muzika

Doli Parton je veliki deo svog bogatstva i uticaja usmerila ka humanitarnom radu.

Njena fondacija Imagination Library počela je kao lokalni program u Tenesiju, sa ciljem da deca dobijaju knjige besplatno. Program se kasnije proširio na više zemalja, a deci je tokom godina podeljeno više od 150 miliona knjiga.

Parton je bila poznata i po drugim humanitarnim projektima. Tokom pandemije koronavirusa donirala je milion dolara za istraživanje vakcine protiv kovida 19, a njen doprinos kasnije je povezivan sa istraživanjem koje je pomoglo razvoju vakcine.

Vraćala se svojim muzičkim korenima

Iako je postala svetska zvezda, Parton se nikada nije odrekla kantrija i tradicionalne muzike.

Tokom devedesetih sve više se vraćala svojim korenima, a 1999. godine objavila je album „The Grass Is Blue“, koji joj je doneo Gremi nagradu i potvrdio da i dalje ima snažan autorski pečat.

Sarađivala je sa brojnim velikim imenima, među kojima su Emilu Haris, Linda Ronštat, Loreta Lin i Tami Vajnet. Njena muzika nastavila je da povezuje različite generacije i žanrove.

Od male kuće u Tenesiju do Kuće slavnih

Tokom karijere duge više od šest decenija Parton je osvojila brojne nagrade i priznanja.

Primljena je u Nashville Songwriters Hall of Fame, Songwriters Hall of Fame i Rock & Roll Hall of Fame. Dobila je i Gremi za životno delo, Nacionalnu medalju umetnosti i priznanje Kennedy Center Honors.

Iza sebe je ostavila stotine pesama, više od 100 miliona prodatih ploča, filmske uloge, poslovne projekte i ogroman humanitarni rad.

Doli Parton je 25. avgusta preminula u Nešvilu u 80. godini, posle kratke borbe sa rakom, saopštili su njeni predstavnici. Njena smrt označila je kraj jedne od najdužih i najraznovrsnijih karijera u američkoj popularnoj kulturi.

Nasllovna fotografija: Shutterstock-s_bukley