Poslednja želja Vedrane Rudan biće ispunjena: Niko neće znati gde i kada je sahrana, a evo zašto

Vedrana Rudan preminula je 18. avgusta, nakon duge i teške borbe sa rakom. Vest o njenom odlasku potresa čitaoce širom regiona, koji su decenijama pratili njene knjige, kolumne i javne nastupe.

Dok se javnost oprašta od književnice poznate po britkom jeziku, provokativnim stavovima i potpunoj iskrenosti, stižu prve informacije o njenom poslednjem ispraćaju. Velike komemoracije i javnog okupljanja, prema pisanju hrvatskih medija, neće biti.

Njena porodica odlučuje da poštuje poslednju želju koju im je Vedrana ostavila – da bude ispraćena u najintimnijem porodičnom krugu, bez prisustva javnosti.

Mesto i vreme sahrane ostaće tajna

Tačan datum, vreme i mesto poslednjeg ispraćaja Vedrane Rudan neće biti javno saopšteni. Porodica će se od nje oprostiti u potpunoj privatnosti, onako kako je sama književnica želela.

Odluka da javnost ne bude obaveštena nije doneta naknadno niti predstavlja pokušaj da se njen odlazak obavije misterijom. Reč je o ispunjavanju Vedranine lične želje da poslednji oproštaj ne postane javni događaj.

Zbog toga njeni brojni čitaoci i poštovaoci neće unapred znati kada se ispraćaj održava. Porodica želi da sačuva mir i privatnost u trenucima tuge, bez kamera, medijske pažnje i velikog broja ljudi.

Povukla se nakon što je saznala da boluje od raka

Vedrana Rudan u maju 2024. godine saopštava da boluje od raka. Nakon toga gotovo potpuno se povlači iz medija i svoje najteže dane uglavnom deli sa čitaocima putem ličnog bloga Rudan.info.

O bolesti govori bez ulepšavanja, u stilu po kojem je čitavog života bila prepoznatljiva. Piše o lečenju, bolu, strahu, porodici i smrti, ali čak i najteže teme prožima crnim humorom i ironijom.

Njeno poslednje televizijsko gostovanje bilo je 2. marta 2025. godine u emisiji „Nedjeljom u 2“. U tom razgovoru otvoreno govori o dijagnozi, suočavanju sa krajem života, odnosima sa najbližima i želji za eutanazijom.

Nakon tog gostovanja više se ne pojavljuje u televizijskim emisijama, ali nastavlja da piše. Njene kolumne postaju svojevrstan dnevnik života sa teškom bolešću i svedočenje žene koja ni u najtežim trenucima ne pristaje na patetiku.

Smrt je nazivala „odlaskom na područje bez signala“

U svom poslednjem intervjuu Vedrana govori da zna koliko ljudi je voli i da je ta ljubav, na neki način, čini besmrtnom. Od čitalaca i ljudi koji su joj bili bliski traži da njen kraj ne posmatraju samo kroz suze.

Smrt opisuje izrazom koji u nekoliko reči sažima njen odnos prema životu, prolaznosti i sopstvenom odlasku – kao „odlazak na područje bez signala“.

Ta rečenica ostaje jedan od najupečatljivijih načina na koji se Vedrana Rudan oprašta od publike. Bez velikih reči i ulepšavanja, ostaje dosledna sebi do kraja – britka, duhovita i potpuno otvorena čak i kada govori o smrti.

Poslednji oproštaj daleko od javnosti

I način na koji će biti ispraćena prati ono što je zastupala u poslednjim godinama života – pravo da sama odlučuje o sopstvenom kraju. Porodica će njenu odluku poštovati, pa javnost neće dobiti informacije o mestu i vremenu sahrane.

Čitaocima tako ostaje da se od Vedrane Rudan oproste kroz njene knjige, kolumne i rečenice koje su često bolele, provocirale i terale na razmišljanje. Njen fizički odlazak biće tih i privatan, ali će trag koji ostavlja u regionalnoj književnosti i javnom prostoru još dugo biti vidljiv.