Legendarna izjava Duška Radovića koja je ostala u anale: Opraštajte gorima i slabijima od sebe

Jedan od njih je bez sumnje Duško Radović – namćor dečijeg srca, najoštriji posmatrač naših naravi i čovek koji je Beogradu svako jutro kuvao prvu kafu svojim neponovljivim glasom sa vrha Beograđanke.

Duško nije pisao da bi bio "veliki pisac". On je pisao da bi bio razumljiv. Njegova jednostavnost bila je, zapravo, najviši krug mudrosti. Dok su drugi gomilali teške i pretenciozne reči, on je od običnih, svakodnevnih situacija pravio čistu filozofiju. Znao je da su porodica i detinjstvo temelj svega, ali je to umeo da izgovori lepše i toplije od bilo koga:

O tetkama i detinjstvu:

- Mame, rađajte deci sestre, jer sestre postaju tetke, a tetke su najlepši, nezamenjivi dar svakom detinjstvu!

Bio je nepogrešivi hroničar muško-ženskih odnosa, onaj koji je kroz osmeh razotkrivao naše male sujete i večite borbe polova. Razumeo je tu dinamičnu igru bolje od bilo kog psihologa, ostavljajući nam duhovita uputstva za razumevanje bračnog života:

O braku i satnim kazaljkama:

- Žene su kao velike, a muževi kao male kazaljke na satu. Dok žene optrče ceo krug, muževi se jedva nekako pomere do sledeće numere.

Njegova misaona oštrica nije štedela nikoga, a najmanje ljudsku glupost i lažnu gordost. U svetu koji često insistira na pogrešnim vrednostima, Duško nas je podsećao na samu suštinu inteligencije i ličnog izbora:

O pametnima i glupima:

- Pametni mogu da biraju da budu i pametni, i glupi, kako im više odgovara. Glupi nemaju izbora.

Otmenost duha i britke društvene opomene

Ipak, iza tog prepoznatljivog ironičnog tona, uvek se krila duboka etika i neumorni poziv na čistu ljudskost. Radović nas je učio otmenosti duha – onoj koja se ogleda u odnosu prema onima koji su "manji" ili slabiji od nas:

O velikodušnosti:

- Opraštajte gorima i slabijima od sebe. Častite ih od viška svojih vrednosti.

Nije bežao ni od "teških" društvenih tema, secirajući moralne padove sa hirurškom preciznošću. Njegova upozorenja o poštenju i preobražaju onih koji su se nepošteno obogatili zvuče jezivo aktuelno i u današnje vreme:

O poštenju i preobražaju:

- Kad lopovi počnu da brane ono što su stekli, neće biti ljućih boraca za poštenje, a protiv lopova.

Voleo je da nas podseti i da uvek pazimo s kim se merimo i u čijim očima tražimo potvrdu: "Upoređivati se može samo ono što je slično. Zato nas neka poređenja teško vređaju." Često je spajao naizgled nespojive pojmove, poput novca i ljubavi, izvlačeći zaključke koji nas i danas nasmeju do suza:

O parama i ženama:

- Ima li sličnosti između para i žena? Ima. I pare i žene ne vole muškarce koji mnogo filozofiraju.

Na kraju, u svetu koji nas svakodnevno tera da jurimo za nedostižnim idealima i opterećujemo mozak nepotrebnim informacijama, Duško bi nas, uz prepoznatljiv poluosmeh, spustio na zemlju svojom čuvenom pragmatičnošću:

Najbolje ulaganje:

- Ulažite u stomak! To ulaganje daje brze i vidljive rezultate. Ulaganje u glavu je dugoročno i neizvesno.

Prošle su 42 godine od njegovog odlaska. Beogradi su se promenili, zgrade su porasle, kafići su zamenili kultne kafane, ali Duškove reči su ostale naša sigurna luka. One su tu da nas opomenu, da nas nasmeju sebi samima i da nam kažu da život – ma koliko težak bio – uvek ima barem jednu rečenicu koja mu daje pun smisao.

Naslovna fotografija: FOTO: rts.rs