"Bio sam baš besan u to vreme": Čuveni reditelj otvorio dušu i otkrio kako je nastao kultni film

Mnoge teške društvene i istorijske okolnosti ekranizovane su kroz dozu satire i specifičnog humora, služeći često kao tiha, ali velika opomena društvu.

Međutim, kada su devedesete godine donele potpunu krizu vrednosti, ratno okruženje i urušavanje sistema, humora je bilo sve manje. Kultno filmsko ostvarenje "Apsolutnih 100" iz 2001. godine brutalno je iskreno i bez ulepšavanja prikazalo upravo taj mračni period.

Gostujući u podkastu "Filmograd", proslavljeni reditelj Srdan Golubović prisetio se stvaranja svog debitantskog celovečernjeg filma i otvoreno priznao kakva su ga osećanja pokretala u to vreme.

- Na seriji 'Apsolutnih 100', Boris Grgurović, scenarista, dok smo radili je pogledao film ponovo i on mi rekao: 'Koliko je taj film besan'. Pa to sam hteo, bio sam baš besan u to vreme, zbog svega, ne samo zbog što ne možemo da snimamo filmove, nego što nekako potpuno bili izolovani, što smo nekako bili zatvoreni. Osećao sam se baš poniženo u to vreme — prisetio se Golubović.

O filmu "Apsolutnih 100"

Objavljen 2001. godine, film "Apsolutnih 100" predstavlja jedan od najvažnijih i najuticajnijih srpskih filmova sa početka XXI veka.

Priča prati talentovanog strelca Sašu Gordića (koga je maestralno odigrao mladi Vuk Kostić) i njegovog starijeg brata Igora (Srđan Žika Todorović), nekadašnjeg juniorskog šampiona u streljaštvu i ratnog veterana koji je zapao u pakao narkomanije i dugove lokalnim kriminalcima. Kako bi spasao brata od bezobzirnih zelenaša i sačuvao goli život, Saša odlučuje da iskoristi svoje vrhunsko streljačko umeće i uzme pravdu u svoje ruke, preuzimajući ulogu osvetnika na beogradskim ulicama.

Film je osvojio brojne domaće i međunarodne nagrade, lansirao Vuka Kostića u sam vrh glumačke scene i ostao upamćen kao surovi svedok vremena u kom je kriminal preuzeo sve pore društva.

Naslovna fotografija: Milos Tesic/ATAImages