"Jakov Jozinović ima zvaničnu potvrdu": Beba Balašević otkrila nepoznat detalj i izreku svog oca po kojoj i danas žive (INTERVJU)

Vi ste pisali pesmu koja je nominovana za Naxi Zvezdu?

Pa, ja inače jako volim ovde da dođem zato što je Naxi radio stvarno posebno mesto za sve nas autore i uvek se radujem kad se pesma nađe u izboru Naxijevih omiljenih pesama. Tako da ne mora da pobedi. Za mene je dovoljno da je tu među svim ostalim, gde su isto divne pesme mojih dragih kolega.

Da li postoji neka pesma koju ste radili, a za koju ste očekivali da će mnogo bolje da prođe, ali je nekako prošla ispod radara?

Mislim da će svaki autor slagati ako kaže: "Ne, ne, baš sam zadovoljan/zadovoljna", zato što mi to uglavnom očekujemo za svaku pesmu. Pravi autori svaku svoju pesmu jako vole i onda uvek očekuješ da će to nešto... Ne da će biti komercijalni uspeh, nego da će dopreti do ljudi. A ne desi se uvek. Tako da od svake pesme to očekujem, a s druge strane razumem da to ne može uvek.

Mirza Selimović je nedavno pričao i o saradnji sa Vama i o anegdoti da je jednu njegovu pesmu pevao Đorđe Balašević?

To je zapravo bila pesma koju sam ja napisala kad sam imala 15 godina. Moj tata, koji me je uvek nagovarao da nastavim da se bavim time još od onda, jako je voleo tu pesmu i on je čak otpevao prvi pilot, odnosno demo-snimak u studiju, što je meni najveći mogući kompliment za pesmu, jer je on tu pesmu voleo. Ne verujem da bi je on ikad pevao, izvodio, jer je isključivo izvodio pesme za koje je on pisao muziku i tekst. Ali imam taj demo-snimak koji tata peva i baš mi je drag. 

Da li ćete nekada da objavite taj snimak?

Ne verujem. To je neka naša stvar i, na kraju krajeva, sad je to Mirzina pesma i tako treba da živi – kao Mirzina pesma. Mislim da lepo živi.

Javnost je mimo Vas komentarisala da li Jakov Jozinović sme da peva pesme Vašeg oca ili ne. Koji je Vaš zvanični komentar?

On, naravno, to sme da radi. Uvek je to smeo da radi. On je čak, dečko, zamolio da ima neku zvaničnu vrstu potvrde od Fondacije Balašević. Tako da je i to dobio. Mi smo to apsolutno dali, vrlo raspoloženo, bez da išta za to tražimo. Javnost je već prebrojala par miliona koje smo od toga zaradili. Ali ne! Jakov Jozinović može, on izvodi te pesme lepo, divno, te pesme nastavljaju da žive i, ne, mi od toga ne zarađujemo ništa.

Da li ste bili na nekom njegovom nastupu? Da li Vam se dopadaju njegove izvedbe tih pesama?

Samo sticajem okolnosti nisam bila. Inače sam bila pozvana kad je bio u Novom Sadu, zvali su me da dođem, ali ja tad nisam bila u Novom Sadu. Ali ću sigurno otići zato što me generalno interesuje i muzika. Posebno je taj osećaj biti među mladima dosta osvežavajući za sve nas koji nismo više baš jako mladi. Tako da ću sigurno ići.

Da li možda spremate neku pesmu za njega, pošto se već žanrovski poklapate?

Zašto da ne? Mislim, naš prvi kontakt je i bio takav. Kada mi se on obratio, rekla sam: "Ako ti se ikad neka moja pesma svidi...", pre nego što je postao ovako jako popularan, jer to jeste moj odnos prema mladima. Nije to bio odnos samo lično prema njemu, nego prema mladima. Meni kad se javi neko mlad ko ima volju da bude deo ovog sveta pod reflektorom, ja kažem: "Okej, mogu ti ja uraditi pesmu, ako ti se svidi." Jer to volim, volim da radim s mladima. Možda se i desi nešto. Zašto da ne? Videćemo.

Lepa vest se dogodila nedavno. Postali ste tetka, rodio se mali Đorđe.

Pa, mi smo se uglavnom u kući vodili onom izrekom koju je moj tata često ponavljao: "Uvek u kući treba da bude bar jedna beba." Tako da, eto, mi i dalje živimo taj život. Sad imamo još jednu malu bebu. To je mali Đole, koji je sada nova opsesija svih nas. Ali kad prođe njegovo bebeće doba, onda ćemo razmišljati o nekim drugim bebama. To je život.

* Naslovna fotografija: Direktno.rs / Rajko Ristić