Snimio je samo tri velika filma i postao besmrtan: Džejms Din je zauvek ostao buntovnik

Bila su mu potrebna samo tri velika filma da postane besmrtan

U istoriji Holivuda malo je glumaca koji su za tako kratko vreme ostavili trag dubok poput onog koji je ostavio Džejms Din. Nije bio samo filmska zvezda niti još jedno lepo lice sa bioskopskih plakata. Bio je potres u američkoj kulturi pedesetih godina, a njegov odjek oseća se i više od sedam decenija kasnije.

Dok su velikim platnom vladali uglađeni džentlmeni besprekorne dikcije, u kadar je ušao pogureni mladić razbarušene kose, sa cigaretom u uglu usana i pogledom koji je istovremeno prkosio svetu i molio ga da ga razume.

Džejms Din je zauvek promenio način na koji izgleda buntovnik.

Holivud nije bio spreman za njega

Amerika pedesetih godina negovala je sliku savršenog života: uredne kuće, uštirkane kragne, nasmejane porodice i muškarce koji nikada ne pokazuju slabost.

Holivudski ideal predstavljali su glumci poput Kerija Granta – elegantni, samouvereni, besprekornih manira i potpuno kontrolisanih emocija.

Džejms Din bio je sve suprotno.

Nije izgledao kao nedodirljivi junak. Bio je poguren, nesiguran, ponekad je mrmljao replike i delovao kao da mu je sopstveno telo tesno. Privatno je nosio naočare sa debelim okvirima, čitao poeziju, crtao i svirao bongo bubnjeve.

Pred kamerom se, međutim, pretvarao u sirovu emociju.

Njegov pogled čas je bio drzak, čas slomljen. Rečenice nije izgovarao savršeno, ali su zvučale istinito. U njegovoj nesavršenosti publika je prepoznala ono što nije pronalazila kod uglađenih holivudskih zvezda – stvarnog čoveka.

U „Istočno od raja“ nije glumio bol – proživljavao ga je

Kada je reditelj Elija Kazan tražio glumca za ekranizaciju Stajnbekovog romana „Istočno od raja“, bio mu je potreban mladić koji u sebi nosi istinski nemir.

Pronašao ga je u Džejmsu Dinu.

U ulozi Kala Traska, mladića koji očajnički pokušava da zadobije ljubav strogog oca, Din na platno donosi istovremeno bes, ljubomoru, usamljenost i gotovo dečačku potrebu za prihvatanjem.

Saradnja sa njim nije bila jednostavna. Din je improvizovao, menjao pokrete i odbijao da se ponaša kao poslušni proizvod studijskog sistema. Njegov način rada posebno je smetao Rejmondu Masiju, glumcu koji je tumačio Kalovog oca.

Kazan je, umesto da njihov sukob smiruje, odlučio da napetost iskoristi.

U jednoj od najpotresnijih scena Kal ocu donosi novac, nadajući se da će konačno zaslužiti njegovu ljubav. Kada ga otac odbije, prema scenariju je trebalo da se udalji. Din je uradio nešto sasvim drugo – bacio se na Masija, grčevito ga zagrlio i zaplakao.

Masijev šok bio je stvaran, a Kazan je zadržao scenu u filmu.

Din je naterao Holivud da na trenutak prestane da glumi scenario i počne da snima život. Upravo je ovaj improvizovani zagrljaj postao jedan od najupečatljivijih trenutaka njegove kratke karijere. Turner Classic Movies

Majku njegovog lika u filmu igra Džo Van Flit, koja za tu ulogu osvaja Oskara za najbolju sporednu glumicu. „Istočno od raja“ ostaje jedini od tri Dinova velika filma koji je stigao u bioskope dok je on još bio živ. 

Crvena vetrovka koja je promenila čitavu generaciju

Pravi kulturni zemljotres dolazi sa filmom „Buntovnik bez razloga“.

Džim Stark, zbunjeni mladić koji se sukobljava sa roditeljima, autoritetima i sopstvenim strahovima, nije bio klasični filmski junak. Bio je ljut, ranjiv i očajnički usamljen.

Mladi ljudi su se u njemu prepoznali.

Tinejdžeri su do tada uglavnom posmatrani kao deca koja samo treba da odrastu i prihvate pravila odraslih. Džejms Din im je dao identitet, lice i glas. Pokazao je da njihove emocije nisu prolazni hir i da bol zbog nerazumevanja može da bude stvarna i duboka.

Bela majica, farmerke i crvena vetrovka postaju uniforma nove mladosti. Milioni mladića pokušavaju da kopiraju njegov izgled, dok njegove fotografije završavaju na zidovima soba širom sveta.

Din više nije bio samo glumac. Postao je način na koji jedna generacija vidi samu sebe.

Film je premijerno prikazan 27. oktobra 1955, manje od mesec dana nakon njegove smrti. Din nikada nije video trenutak u kojem je „Buntovnik bez razloga“ postao kulturni fenomen.

Na snimanju „Diva“ pronašao je prijatelja u Elizabet Tejlor

U filmu „Div“ Džejms Din deli kadar sa dve velike zvezde tog vremena – Elizabet Tejlor i Rokom Hadsonom.

Njegov nepredvidiv način rada ponovo stvara napetost na setu. Din se povlači u sebe, improvizuje, teško prihvata disciplinu i ne uklapa se u precizno organizovani svet reditelja Džordža Stivensa.

Sa Elizabet Tejlor, međutim, gradi duboko prijateljstvo.

Ona iza njegove drskosti prepoznaje ranjivost čoveka koji je kao dete izgubio majku. Prema kasnijim svedočenjima i biografskim zapisima, njih dvoje vode duge razgovore, a Tejlor postaje jedna od retkih osoba kojoj Din dovoljno veruje da pokaže ono što krije iza pobunjeničke fasade.

U ulozi Džeta Rinka, siromašnog radnika koji postaje naftni bogataš, Din prikazuje i mladost i propadanje svog junaka. Za tu ulogu dobija drugu posthumnu nominaciju za Oskara. Prvu je dobio za „Istočno od raja“, čime postaje prvi glumac zvanično nominovan za Oskara nakon smrti.

Iza opasnog momka krio se usamljeni mladić

Mit o Džejmsu Dinu često se svodi na brze automobile, cigarete i prkosni pogled. Privatno je bio mnogo složeniji.

Voleo je umetnost, fotografiju, muziku i književnost. U jednom trenutku bio je bučan, provokativan i spreman da se sukobi sa svakim autoritetom, a već u sledećem povlačio se u potpunu tišinu.

Bio je kratkovid i van snimanja nosio prepoznatljive naočare sa debelim okvirima. One su mu davale izgled zamišljenog studenta, gotovo nespojiv sa slikom opasnog mladića koju će Holivud kasnije prodavati svetu.

Možda je upravo ta suprotnost činila njegovu pojavu tako privlačnom. U njemu su istovremeno živeli buntovnik i ranjivo dete, a publika nikada nije bila potpuno sigurna kojeg od njih vidi.

Sekunda koja je rodila legendu

Džejms Din poginuo je 30. septembra 1955. godine u saobraćajnoj nesreći u Kaliforniji. Imao je samo 24 godine.

Vozio je svoj srebrni „porše 550 spajder“, automobil kojem je dao nadimak „Malo kopile“, kada je došlo do sudara na putu u blizini Čolamija.

Njegov život završio se pre nego što su „Buntovnik bez razloga“ i „Div“ stigli u bioskope. Svet je tako tek počeo da upoznaje Džejmsa Dina u trenutku kada njega više nije bilo.

Smrt ga je zauvek zaustavila u mladosti.

Drugi glumci stare pred publikom, menjaju uloge, dobijaju bore, prave dobre i loše filmove i vremenom postaju deo istorije. Džejms Din nije dobio tu mogućnost. Ostao je zarobljen u nekoliko kadrova – podignute kragne, ruku u džepovima i pogleda usmerenog negde izvan sveta koji ga nije razumeo.

Zašto njegovo lice i danas živi?

Više od sedamdeset godina kasnije, njegovi posteri i dalje se prodaju širom sveta. Njegovu pojavu kopiraju glumci, muzičari, manekeni i fotografi. Crvena vetrovka ostaje jedan od najprepoznatljivijih kostima u istoriji filma.

Njegova snaga ne počiva samo na preranoj smrti. Džejms Din opstaje zato što je prvi pokazao da muškost ne mora da znači odsustvo emocija i da bunt može da nastane iz povređenosti, a ne samo iz želje za sukobom.

Nije glumio čoveka koji ima sve odgovore. Glumio je mladiće koji nisu umeli ni da objasne šta ih boli.

Zato svaka nova generacija u njemu može da pronađe nešto svoje.

Džejms Din nije stigao da ostari, promeni mišljenje ili se pomiri sa svetom. Zauvek je ostao onakav kakvim ga pamtimo – mlad, prkosan, usamljen i potpuno slobodan.