"Bio sam u toj čuvenoj koloni, imao sam 22 godine": Jovo Maksić o danu koji mu je zauvek promenio život

Danas je jedan od najcenjenijih domaćih glumaca, ali put do pozorišne scene bio je dug i težak. Pre nego što je upisao Fakultet dramskih umetnosti i ostvario brojne zapažene uloge, iza sebe je ostavio dom, uspomene i život koji više nikada nije mogao da vrati.

O tim danima govorio je retko, ali iskreno.

- Sve je krenulo 1991. godine, kada je počeo rat, tada sam imao svega 18 godina. Taj pakao za moju porodicu i mene trajao je pune četiri godine, a kulminirao je 1995. godine pogromom u operaciji "Oluja". Bio sam u toj čuvenoj koloni sa ostalim narodom, tada sam imao 22 godine. Verujte da se i ne sećam šta mi se sve izdešavalo u tom periodu jer je bilo mnogo ružnih stvari. U takvim nesrećnim okolnostima vreme leti i ne pamtite ga. Organizam bude pod neverovatnim adrenalinom i to vas gura napred - ispričao je Maksić. 

Kada čovek odlazi iz svog grada ne noseći gotovo ništa osim nade da će preživeti, uspomene postaju jedino što mu niko ne može oduzeti. Mnogi koji su tih dana krenuli na put bez povratka i danas pamte zvuk traktora, kolone automobila, prašnjave puteve i neizvesnost koja je pratila svaki novi kilometar. Među njima bio je i mladi Jovo.

- Kada sam stigao u Beograd nisam kukao i plakao, nego sam smogao snage i krenuo da se borim za bolje sutra. Izbor u životu uvek postoji, a ja sam pronašao svoj put kojim sam krenuo. Upisao sam Fakultet dramskih umetnosti i dok sam studirao, shvatio sam da se bavim poslom koji najviše volim - ispričao je.

Za Balkan kaže da je mesto najveće ljubavi i mržnje, a to je najuočljivije u Srbiji i među Srbima.

- Ili se volimo, ili se mrzimo do kraja. U pet minuta možemo i da se ljubimo i da se pobijemo. To je blago, ali i prokletstvo koje mi kao narod imamo. Naša zemlja se nalazi na raskrsnici puteva između Istoka i Zapada. Mi smo kao neki zid u koji udaraju i jedna i druga strana. Srbima je to nešto najnormalnije. Nekim strancima je to fascinantno, dok je drugima čudno i gledaju nas sa gađenjem kako uopšte možemo tako da živimo. Ali ja ne znam da li bismo mi mogli drugačije da opstanemo - izjavio je Maksić za Kurir. 

Godinama nakon što je izbegao iz grada u kojem je odrastao ostvario je san da postane glumac. Maksić je upravo zbog svega što je proživeo posebno emotivno doživeo rad na seriji "Oluja", koji govori o stradanju i egzodusu srpskog naroda iz Krajine.

- Neke scene su me vraćale u vreme koje sam želeo da ostavim iza sebe. Kada ste nešto zaista proživeli, ne morate mnogo da zamišljate. Dovoljno je da se setite. -

Maksić je glumio i u seriji "Tvrđava", koja takođe govori o Kninu i stradanju srpskog naroda iz tog grada.

- Danas jako lako može tom tematikom – koja je i dan danas bolna, koja je neki deo moje istorije, mog života, ja sam bio tih godina u tom periodu – lako da se isklizne u patetiku, i vrlo lako manipulisati takvim nekim stvarima. To se izbeglo, i Hajduk je to odradio kao jednu toplu ljudsku priču, antiratnu pre svega, gde je stavio u prvi plan tu porodicu, zapravo ta porodica jeste ta Tvrđava - izjavio je Jovo za RTS.

* Naslovna fotografija: ATAImages / Antonio Ahel