Preminula Ljiljana Pekić: Od ratnih tragedija do ljubavi sa Borislavom Pekićem, život posvetila čuvanju njegovog nasleđa

Detinjstvo obeleženo ratom i gubicima

Ljiljana Pekić, rođena Glišić, rođena je 1932. godine u Beogradu, u uglednoj građanskoj porodici. Njen otac Dušan Glišić bio je uspešan građevinski preduzetnik, dok je majka Nadežda, sestra nekadašnjeg predsednika Vlade Milana Stojadinovića, bila pravnica.

Posle Drugog svetskog rata njen život se iz korena promenio. Nakon pogubljenja oca, porodica je ostala bez doma, a zbog političkih okolnosti majka godinama nije mogla da pronađe zaposlenje.

- Gubitak obožavanog oca me je porazio. Srušio se ceo moj svet i teško sam se od toga oporavljala. Majka, zbog svog porekla, nije mogla da dobije posao čitavih deset godina. Sa perfektnim znanjem francuskog i diplomom pravnika konkurisala je nebrojeno puta, ali je svaki put bila odbijena. Živeli smo vrlo teško, prisetila se Ljiljana.

Kako bi preživeli, njena majka je štrikala za preduzeće „Majka i dete“, a cela porodica učestvovala je u ispunjavanju mesečnih normi.

Ljubav koja je počela u kafani „Trandafilović“

Uprkos teškim okolnostima, Ljiljana je završila Arhitektonski fakultet i diplomirala 1957. godine.

Borislava Pekića poznavala je još iz gimnazijskih dana, ali se njihova ljubav rodila kroz dugogodišnje prijateljstvo.

- Sa Pekićem sam se prvo intenzivno družila. Skoro svakodnevno smo odlazili kod 'Trandafilovića'. To nam je bila druga kuća. Nikad nismo imali puno para, pa smo zajednički plaćali ono malo pića što bismo pili. Voleli smo da šetamo Knez Mihailovom i boravimo na Adi Ciganliji.

Venčali su se 1958. godine, a godinu dana kasnije dobili ćerku Aleksandru.

Govoreći o suprugu, Ljiljana je isticala da ju je osvojio inteligencijom i snagom karaktera.

„Od prvog susreta me je osvojio inteligencijom, idejama i stavom. Mislim da je najznačajniji trenutak u mom životu bio onaj kada sam odlučila da on bude moj muž. Imali smo veoma skladan život. Ja sam bila njegov prvi čitalac.“

Odlazak u London zbog slobode stvaranja

Iako je Borislav Pekić bio priznati književnik i dobitnik NIN-ove nagrade za roman Hodočašće Arsenija Njegovana, zbog svojih političkih stavova bio je pod stalnim pritiskom tadašnjeg režima.

Ljiljana je bila ta koja je predložila da porodica napusti Jugoslaviju.

- Videla sam da život u Beogradu, druženja i učestvovanja u mnogim događajima ometaju njegov rad, pa sam mu predložila da odemo.

Zbog administrativnih prepreka i oduzimanja pasoša, Ljiljana je sa ćerkom prva otišla u London, gde je čekala da joj se suprug pridruži.

Naredne 22 godine opisivala je kao jedne od najlepših u životu.

- Imala sam posao koji sam volela, dok se Pekić borio sa svojim temama i bio zadovoljan što može nesmetano da piše. Kad nisam bila sa njim ili na poslu, slikala sam, čitala, bavila se keramikom i vitražima, odlazila u pozorište i na koncerte.

Njihov londonski dom često su posećivali brojni srpski intelektualci, među kojima su bili Danilo Kiš, Borislav Mihajlović Mihiz, Filip David i Dobrica Ćosić.

Čuvar Pekićevog književnog nasleđa

Nakon smrti Borislava Pekića 1992. godine, Ljiljana je gotovo ceo život posvetila očuvanju njegovog dela.

Sa ćerkom Aleksandrom i unukom Mari-Luiz digitalizovala je njegove rukopise, vodila internet stranice i učestvovala u promociji njegovog književnog opusa.

Posebno ju je radovala činjenica da Pekićeva dela privlače veliki broj žena.

- Aleksandra i Mari-Luiz pomažu mi svim srcem u pripremi Pekićeve zaostavštine. Shvatile smo neverovatnu činjenicu – čak 70 odsto čitalaca dela Bore Pekića jesu žene. Žao mi je što danas nije sa nama da oseti tu ogromnu ljubav koju mu pružaju čitaoci. Verujem da se negde odozgo smeši na tri generacije Pekićevih koje sa puno entuzijazma čuvaju njegovo delo.

Iza Ljiljane Pekić ostala je priča o istrajnosti, dostojanstvu i velikoj ljubavi, ali i neizbrisiv trag koji je ostavila kao najbliži saradnik, prvi čitalac i najverniji čuvar književnog nasleđa Borislava Pekića.

Naslovna fotografija: Printscreen Jutjub/zoritsam1