Emir Kusturica otkrio šta filmu daje posebnu magiju: Nisu samo glumci zaslužni za "Čuružanku"

Dok rad na filmu "Čuružanka" ulazi u završnu fazu, proslavljeni reditelj kaže da je zadovoljan onim što je do sada urađeno, ali naglašava da je najvažnije kada priča pred kamerom počne da dobija sopstveni život.

Na pitanje da li je zadovoljan dosadašnjim radom na filmu, Kusturica odgovara:

– Ja mogu da govorim o osećanjima, a zadovoljstvo to znači i više od toga. Svaki film na početku biva odličan. Svi su oduševljeni kao uostalom i ploče u studijima. Svi su oduševljeni prvim tonovima. E tako je i ovde.

Ipak, kako objašnjava, početni entuzijazam nije ono što određuje kvalitet filma. Mnogo važnije je ono što se dešava kada scena počne prirodno da funkcioniše i kada život sam pronađe put do kamere.

– Dakle, zadovoljstvo od snimanja filma postoji. Postoji jedna granica do koje smo dobacili koja, čini mi se, u interpretaciji teksta unapređuje svaku od tih sekvenci. I ono što je najvažnije, život ulazi u film, otvorena su mu sva vrata od životinja, slučajnih prolaznika i svega onoga što može da napravi film živim. Osnova tog filma su baka i unuka jer na njima počiva odnosno ostaje svijet. A ovo što se dešava između je na neki način reflektuje našu društvenu situaciju, naše podjele, naše ideje o tome kako nismo odrasli i kako smo narod uglavnom za dječijeg vrtića. 

Boravak u Čurugu za Kusturicu nije novost, pa je upravo zbog toga, kaže, imao dovoljno vremena da upozna prirodu i atmosferu mesta koje je postalo važan deo filma.

– U Čurugu ja već bivam ima jedno sedam, osam godina, ali ono što je najvažnije postoji saglasje s prirodom. Ovde je jedna topola naraste za sedam godina 35, 40 metara.

Reditelj smatra da upravo ta povezanost sa prirodom daje filmu autentičnost koju je teško stvoriti na bilo kojoj drugoj lokaciji.

– A tako je i sa svim zatečenim životinjskim resursima od žaba do sova, od sova do jastrebova, od jastrebova do konja. Ova dva bijela konja igraju ogromnu ulogu u tom filmu zato što su stalno negdje u pozadini i kad naši junaci jedu lubenicu onda i oni zajedno s njima to dijele.

Kako dodaje, upravo takvi detalji daju posebnu emociju svakoj sceni.

– Postoji, rekao bih, gotovo jedan zoološki vrt koji se izlijeva u taj film i koji na najbolji način potvrđuje tu ideju da je osjećajnost zapravo najveće bogatstvo koje čovek ima i da ono jeste pravi predmet interesovanja svake umjetnosti. Ja još uvek imam iluziju da je film umjetnost, ja tako i tretiram sekvence, odnosno taj optički dio za koji je Čurug najzaslužniji, a to je ta bujna priroda, voda i sve što ovdje raste. Nije samo ono da trava raste, nego raste i sve što tu živi.

Da Čurug nije osvojio samo Emira Kusturicu potvrđuju i ostali članovi ekipe. Vesna Trivalić priznala je da joj prija boravak u ovom malom vojvođanskom mestum, dok je Andrija Milošević rekao da bi i on bez problema mogao da zamisli život u Čurugu.

Po svemu sudeći, upravo su priroda, ljudi i autentičan ambijent učinili da Čurug postane mnogo više od filmske lokacije – mesto koje je, osim kadrova, osvojilo i celu ekipu filma "Čuružanka".

* Naslovna fotografija: Direktno.rs / Rajko Ristić