Preminuo Vlatko Gilić: Našao se među 50 najznačajnijih reditelja u istoriji svetske kinematografije

Rođen je 1. januara 1935. godine u Podgorici. Iako je uspešno završio Arhitektonski fakultet u Beogradu, svoj profesionalni put ubrzo je trajno usmerio ka filmu. Arhitektonsko obrazovanje ostalo je jasno primetno u njegovom specifičnom rediteljskom rukopisu, koji su odlikovali vizuelna preciznost, pažljivo geometrijski oblikovani kadrovi i upečatljiv autorski izraz.

Filmovi nagrađivani na najvećim svetskim festivalima

Od 1966. do 1973. godine, u produkciji kultnog "Dunav filma", Vlatko Gilić je snimio niz kratkih dokumentarnih i igranih ostvarenja prema sopstvenim scenarijima. Njegovi filmovi osvajali su najviša priznanja na nekim od najvažnijih međunarodnih festivala:

Srebrni medved na prestižnom Berlinalu u Zapadnom Berlinu, Dva puta Gran pri u Oberhauzenu, Zvanična nominacija za Zlatni globus, Glavne nagrade na festivalima u Lajpcigu, Belvjuu i Melburnu

Među njegovim najpoznatijim i najuticajnijim kratkim filmovima nalaze se "Mala svetlost", "Povratak na rodno drvo", "Homo sapiens", "In continuo", "Ljubav" i "Moć".

Gilić je takođe potpisao scenario i režiju za dva legendarna dugometražna igrana filma – "Kičma" i "Dani od snova". Oba ostvarenja doživela su planetarni uspeh i prikazana su na Filmskom festivalu u Kanu. Film "Kičma" je 1977. godine bio u zvaničnoj konkurenciji za Zlatnu palmu, dok su "Dani od snova" 1980. prikazani u uglednom programu "Izvestan pogled" (Un Certain Regard).

Najveće priznanje njegovom geniju stiglo je 1980. godine, kada je američka televizijska mreža NBC uvrstila Vlatka Gilića među 50 najznačajnijih reditelja u istoriji svetske kinematografije.

Na tom spisku besmrtnih našao se rame uz rame sa velikanima kao što su:

Alfred Hičkok, Čarli Čaplin, Orson Vels, Ingmar Bergman, Federiko Felini, Akira Kurosav, Stenli Kjubrik, Andrej Tarkovski.

Gilić je bio jedini autor iz cele jugoistočne Evrope koji je ikada dobio ovakvo epohalno priznanje. Uprkos grandioznom međunarodnom uspehu i statusu svetskog klasika, Giliću je u kasnijem periodu iz političkih i birokratskih razloga bio praktično onemogućen dalji autorski rad na domaćem filmu.

Nakon toga, svoju neiscrpnu kreativnu energiju posvetio je obrazovanju novih generacija filmskih stvaralaca, predajući kao gostujući profesor na uglednim univerzitetima širom sveta. Bio je jedan od idejnih osnivača Katedre za režiju i dugogodišnji redovni profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde je 2011. godine zaslužno izabran za profesora emeritusa.