8 godina bez Olivera Dragojevića: Porodična tragedija obeležila mu je život, priznao da nije bio idealan muž, a njegove pesme danas pevaju i oni koji nisu bili ni rođeni kada je postao zvezda

Iza prepoznatljivog glasa i osmeha Olivera Dragojevića krila se životna priča ispunjena porodičnim gubicima, skromnim detinjstvom, velikom ljubavlju i iskrenim priznanjima o sopstvenim greškama.

Malo ko zna da je tragedija obeležila njegovu porodicu mnogo pre nego što se rodio. Tokom Drugog svetskog rata Oliverovi roditelji izgubili su tri ćerke. Dve devojčice preminule su još kao bebe, dok je treća, Tatjana, umrla od salmonele u izbegličkom logoru. Nakon povratka u Dalmaciju, Oliver je 1947. godine rođen u Splitu, a odrastao je u Veloj Luci, gde je porodica nastavila život. 

Ni detinjstvo nije bilo lako. Odrastao je u skromnim uslovima, gde je more bilo njegovo igralište, a muzika sastavni deo svakodnevice. U jednom od intervjua govorio je da u kući nije bilo mnogo novca, ali da se nikada nije osećao siromašno jer je odrastao okružen porodicom, prijateljima i pesmom. Ljubav prema muzici pokazao je veoma rano, kada mu je otac kupio usnu harmoniku, a kasnije je naučio da svira klavir, klarinet i bas gitaru.

Njegova najveća životna ljubav bila je supruga Vesna. Upoznali su se još kao tinejdžeri, venčali 1974. godine i zajedno dobili trojicu sinova – Dina, Damira i Davora. Njihov brak trajao je više od četiri decenije, ali Oliver nikada nije pokušavao da sebe predstavi kao savršenog supruga.

U više intervjua otvoreno je priznavao da nije bio idealan muž i da Vesni nije bilo lako zbog čestih putovanja i brojnih nastupa. Govorio je da je upravo ona bila stub njihove porodice i osoba koja je uspela da sačuva ono najvrednije – dom i zajedništvo. Ta iskrenost samo je dodatno učvrstila poštovanje koje je publika imala prema njemu.

Iako je održao koncerte u čuvenim svetskim dvoranama poput Carnegie Halla u Njujorku, Royal Albert Halla u Londonu i pariške Olympije, Oliver je uvek govorio da mu je najdraže da peva u Dalmaciji, među svojim ljudima. Odbijao je da menja stil zbog trendova i ostao veran muzici koja ga je proslavila. Upravo zbog toga njegove pesme ni danas ne gube na popularnosti.  

Najbolji dokaz da Oliverova muzika živi i među mladima jeste pevač Jakov Jozinović. Dvadesetogodišnji muzičar više puta je istakao da mu je Oliver najveći uzor, a njegove interpretacije Dragojevićevih pesama osvojile su publiku širom regiona. Nedavno je upoznao i Oliverovu suprugu Vesnu, koja mu je pružila podršku, što je Jakov opisao kao jedan od najemotivnijih trenutaka u dosadašnjoj karijeri.

Na njegovim nastupima mogu se videti i brojni mladi koji zajedno sa publikom pevaju Oliverove hitove. To pokazuje da njegova muzika nije ostala uspomena samo jedne generacije, već je postala nasleđe koje se prenosi dalje.

Možda je upravo u tome najveća veličina Olivera Dragojevića. Njegove pesme nisu ostale zaključane u vremenu u kojem su nastale. I danas bude iste emocije, spajaju različite generacije i potvrđuju da veliki umetnici ne odlaze dok god njihove pesme žive među ljudima.

* Naslovna fotografija: ATA Images / Antonio Ahel