Olivera Katarina je izvela, a on je napisao: Ovu pesmu slušate na veseljima

Olivera je decenijama plenila neverovatnom lepotom, harizmom i nepresušnim talentom, a jedna od njenih izvedbi koja će zauvek ostati urezana u sećanju naroda jeste kultna pesma "Niška Banja". Ona je to uradila na maestralan način, a sve je dodatno začinio veliki Bekim Fehmiu, pravi jugoslovenski šmeker, pa su zajedno učinili da ovaj nastup izgleda prelepo i ostane zapamćen za sva vremena.

Pesmu "Niška Banja" i danas slušate na gotovo svim slavljima i veseljima, a Olivera Katarina ju je više puta maestralno izvela. Međutim, malo ko zna dirljivu priču o tome ko je stvorio ovu numeru. Čuvenu pesmu napisao je Dušan Duci Cvetković, glumac i umetnik koji danas ima svoj zasluženi kutak u Niškoj Banji.

Ratnik sa Krfa i Bizerte koji je igrao Koštanu

Dušan Cvetković rodio se 1892. godine u niškoj zanatlijskoj porodici. Izučio je obućarski i fotografski zanat, a 1908. godine postao je član čuvenog radničkog društva "Abrašević". Učestvovao je u Balkanskom ratu, odakle se vratio ranjen. U niškoj Vojnoj bolnici sreće svog prvog učitelja glume Kostu Delinija, koji ga je po ozdravljenju primio u svoju glumačku trupu, Povlašćeno pozorište "Joakim Vujić". U njoj je Duca prvi put zvanično nastupio 6. jula 1912. godine u predstavi "Kapetanovo dete".

Tokom Prvog svetskog rata sa srpskom vojskom prelazi preko Albanije, a 1916. odlazi na oporavak u Severnu Afriku. Tamo naredne godine počinje da igra u Srpskom vojničkom pozorištu u Bizerti, gde nastupa sve do početka proboja Solunskog fronta. U predstavi je igrao mahom ženske uloge (između ostalog i čuvenu Koštanu). Nastupao je sa glumačkim velikanima Dušanom Radenkovićem, Dušanom Životićem i Aleksandrom Zlatkovićem, pod upravom drugog učitelja Dimitrija Ginića.

Od Radio-Beograda i Berlina do stihova za sva vremena

Narodno pozorište u Nišu priredilo je Dušanu Cvetkoviću proslavu velikih jubileja – 17. maja 1953. godine obeleženo je "40 godina umetničkog rada veterana niške scene", a 17. novembra 1974. i "60 godina umetničkog rada".

Još u mlađim godinama, pa i posle odlaska u penziju, pevao je prijatnim, visokim i toplim tenorm u operetama i komadima s pevanjem i igranjem. Nastupao je u solističkim izvođenjima na raznim priredbama, u pozorištu, ali i na talasima Radio-Beograda. Svoje muzičke zapise snimao je čak i u Berlinu, dok ga je prestižna artistička agencija Krampf angažovala za varijeteje, te je nastupao širom međuratne Jugoslavije.

U svom rodnom Nišu, pored glume, uspešno se bavio režijom i pisanjem. Pisao je drame, ali i pesme koje su postale deo narodne baštine:

"Oj Nišavo", "Niška Banja topla voda", "Mori Tuto", "Jordanke mori"

Takođe, autor je i poznatih dramskih komada sa pevanjem poput "Jovanča meraklija", "Plamen Toplice", "Vranjčani se sude" i "Vranjanci na Jadranu".

Kada danas zapevamo stihove "Niške Banje", ne slavimo samo sećanje na neponovljivu Oliveru Katarinu i Bekima Fehmiua, već i na čoveka koji je kroz ratove, albansku golgotu i pozorišne daske stvorio pesmu koja živi duže od jednog veka.