"Kad sam shvatio da je kraj istrčao sam napolje": Potresna ispovest legendarnog glumca

Jugoslovenski glumac Boro Stjepanović, jedan od junaka kultnog ostvarenja "Ko to tamo peva", jednom prilikom je gostujući u emisiji "Balkanskom ulicom" na RTS-u otvoreno ispričao koji su mu to trenuci u životu bili najviše obojeni tugom.

- To kad je umro otac, to je šok. Kada je brat poginuo to nije bila tuga, to je bila katastrofa. Majka kad je umrla takođe je bio šok. Ali ono baš kada ste tužni, to je kada mi je uginuo pas. To je tuga. Jer ste vi zaštitnik tog bića. Nemoćnog, koje boluje. Kad sam shvatio da je kraj, ja sam istrčao iz veterinarske stanice, uleteo u kola, otvorio sve prozore i vrata i počeo da dišem duboko da se ne bih onesvestio. I onda smo tugovali i plakali - rekao je Stjepanović tada.

Za više od pola veka bogate karijere, proslavljeni glumac odigrao je preko stotinu upečatljivih pozorišnih i filmskih uloga. Pored toga, predavao je na čak četiri regionalne glumačke akademije, a bio je i jedan od osnivača dve akademije dramskih umetnosti – u Sarajevu i na Cetinju. Napisao je i četiri stručne knjige o glumi, svojoj najvećoj životnoj pasiji.

Govoreći svojevremeno za RSE o tome kako doživljava današnji ex-jugoslovenski prostor u društvenom i političkom smislu, Stjepanović je istakao da je to svet pogrešno shvaćene politike iz kog svesno beži:

- Ja živim u jednom sasvim paralelnom svetu. Volim nauku i naučnu fantastiku, pa volim i te paralelne svetove, jer je to jedna mogućnost da se iz sveta u kome ništa nije u redu pobegne u svet u kome je sve u redu. Kada sam prije izvesnog vremena krenuo u Sarajevo na proslavu 35 godina osnivanja Akademije scenskih umetnosti, a posle onog samita predsednika vlada, država i ne znam ti čega zapadnog Balkana - budalast termin, upali smo u njega, ali svejedno - nikad se nisam osećao Balkancem. Mislio sam da idem u sam pakao, jer su mi obećali ratno stanje, mržnju, nepoverenje. Kad sam došao tamo doživeo sam najprijatniju stvar možda u životu. Mnogo mladih ljudi na jednom mestu, bez ikakvih predrasuda, pevaju, igraju, vesele se, ne pitaju se za ime i prezime, ne pitaju se za veru i naciju, a pogotovo ne za političko opredeljenje. Politika nam je izgradila jedan svet u koji smo se mi uhvatili kao guske u magli i lutamo po toj magli - rekao je on tada.