Da li danas živimo "Lepotu poroka"? Kultni film predvideo surovu budućnost

Ipak, jedno ostvarenje sa prostora bivše Jugoslavije izdvaja se kao proročanstvo koje tek danas u potpunosti živimo – reč je o remek-delu Živka Nikolića, filmu "Lepota poroka".

Na prvu loptu, ovaj film je svima urnebesno smešan. Obiluje antologijskim humorom, dok je maestralni Petar Božović ulogu Žorža odigrao na nivou dostojnom holivudskog Oskara. Međutim, kada se zagrebe ispod površine i dublje analizira tematika, smeh brzo nestaje i zamenjuje ga jeza. Živko Nikolić nam nije ostavio samo komediju, ostavio nam je ogledalo u kojem se danas ogledamo.

Proročanstvo iz 1986. godine: Najava sveopšte prostitucije

Film je snimljen davne 1986. godine, u vreme kada je komunizam još uvek bio zvanična ideologija, a Jugoslavija delovala stabilno. Iz današnje perspektive, „Lepota poroka“ je zapravo bila surova najava svega što će nam se desiti nakon raspada zemlje.

Ono što poslednje tri decenije dominira našim javnim i društvenim prostorom jeste sveopšta prostitucija – i to ne samo ona telesna. Svedoci smo potpune moralne, duhovne, pa čak i intelektualne prostitucije, gde se najviše vrednosti prodaju za jeftin profit i instant uspeh.

Dolazak stranaca i gubitak suvereniteta

Osim moralnog posrnuća pojedinca, ovo vizionarsko ostvarenje je nepogrešivo pokazalo šta će se dogoditi kada na ove prostore dođu strani moćnici i počnu da upravljaju našim resursima i sudbinama. Nikolić nam je jasno stavio do znanja da ćemo u sopstvenoj kući morati da ćutimo i savijamo kičmu.

O toj bolnoj realnosti najbolje govori kultna scena u kojoj lik koji tumači Mira Furlan odbija da ode na brod sa bogatim Grkom, koji je praktično želeo da je kupi i pretvori u svoju konkubinu. Tada joj lik koji maestralno igra Mira Banjac izgovara rečenicu koja je danas postala surova krilatica naših života:

- Ali, on je stranac. Strancu se ne sme ništa odbiti.

Surova istina koja je stigla na naplatu

"Lepota poroka" je samo naizgled komedija o sudaru tradicije i modernizma, krša i nudističke plaže. U svojoj suštini, to je brutalna studija o kapitalizmu koji guta tradiciju, dostojanstvo i čovečnost.

Ono što je osamdesetih godina prošlog veka „haralo“ u nekim drugim, materijalno razvijenijim, ali duhovno posrnulim zemljama, danas je postalo naša svakodnevica. Živko Nikolić je bio umetnički genije koji je video korak ispred svih, ostavljajući nam film koji više ne moramo da gledamo na ekranu – dovoljno je da izađemo na ulicu.