Muzeji širom sveta uvode veštačku inteligenciju: AI vodiči privlače mlađu publiku, ali otvaraju i brojna pitanja

Virtuelni vodiči umesto klasičnih tura

Muzeji širom sveta sve češće uvode veštačku inteligenciju u svoje postavke kako bi posetiocima ponudili interaktivnije iskustvo, povećali posećenost i odgovorili na izazove poput smanjenog finansiranja i pada broja gostiju.

Kako piše Fajnenšel tajms, jedan od primera dolazi iz londonskog muzeja Lejton Haus, gde posetioci skeniranjem QR koda mogu da razgovaraju sa AI verzijom nekadašnjeg vlasnika kuće, viktorijanskog slikara Frederika, lorda Lejtona. Virtuelni sagovornik priča o svojim putovanjima na Bliski istok i objašnjava kako je nastala čuvena Arapska dvorana, jedna od najvećih atrakcija muzeja.

Slična rešenja već koriste i druge svetske institucije. U njujorškom Metropoliten muzeju razvijen je četbot koji omogućava razgovor sa Natali Poter, pripadnicom američkog visokog društva iz prošlih vremena, dok Muzej Dali posetiocima nudi priliku da razgovaraju sa virtuelnom verzijom Salvadora Dalija. Prema navodima portala Tportal, AI tehnologija korišćena je i tokom nedavne posete američkog predsednika Donalda Trampa predsedničkoj biblioteci u Severnoj Dakoti, gde je razgovarao sa digitalnom verzijom Teodora Ruzvelta.

Zašto se muzeji okreću veštačkoj inteligenciji?

Razlozi za ovakav trend nisu samo tehnološke prirode. Muzeji se poslednjih godina suočavaju sa manjim brojem posetilaca, posebno među mladima, kao i sa smanjenjem javnih sredstava i težim pronalaženjem privatnih donatora.

Podaci pokazuju da je tokom 2024/2025. godine broj posetilaca mlađih od 16 godina u nacionalnim muzejima u Engleskoj opao za deset odsto, dok je posećenost 100 najpopularnijih muzeja na svetu i dalje oko 13 odsto niža nego pre pandemije.

Pojedini stručnjaci smatraju da mlađe generacije prirodnije prihvataju razgovor sa AI vodičem nego čitanje klasičnih tekstova pored eksponata. Savetnik brojnih muzeja Andraš Santo ocenjuje da je „razgovorna veštačka inteligencija jezik našeg vremena, a možda i budućnosti“.

Prednosti, ali i rizici

Ipak, nisu svi u kulturnom sektoru uvereni da je to pravi put. Stručnjaci upozoravaju da generativna veštačka inteligencija i dalje može da daje netačne ili pristrasne informacije, što predstavlja poseban izazov za institucije čiji je osnovni zadatak prenošenje proverenog znanja.

Natalija Kosmina iz MIT Medija Laba smatra da sadržaj koji nije prošao ljudsku proveru ne bi trebalo da bude autoritet za tumačenje istorije, umetnosti i kulture, upozoravajući na opasnost od stvaranja generičkih i kulturno ujednačenih sadržaja.

S druge strane, Marion Kare, suosnivačica kompanije Ask Mona, tvrdi da AI može značajno da unapredi iskustvo posetilaca ukoliko se razvija u saradnji sa stručnjacima. Njena kompanija izrađuje digitalne vodiče za muzeje poput Luvra i Nacionalnog muzeja lepih umetnosti u Kvebeku, pri čemu sistemi koriste isključivo podatke koje odobre kustosi i muzejski eksperti.

Prema njenim rečima, u muzeju u Kvebeku prosečno vreme koje posetioci provedu ispred jednog umetničkog dela povećano je sa svega nekoliko sekundi na oko pet minuta. AI vodiči mogu da prilagode objašnjenja uzrastu, nivou znanja i jeziku posetioca, čineći obilazak pristupačnijim i zanimljivijim.

Nova prilika za finansiranje muzeja

Veštačka inteligencija muzejima donosi i nove poslovne mogućnosti. Prirodnjački muzej u Londonu, zajedno sa Muzejom Viktorije i Alberta i Imperijalnim ratnim ratnim muzejom, učestvuje u programu britanske vlade u okviru kojeg licencira svoje baze podataka kompanijama koje razvijaju AI sisteme.

Direktor Prirodnjačkog muzeja Dag Gar smatra da zbirke i naučne baze predstavljaju vrednu digitalnu imovinu koju kulturne ustanove ne bi trebalo besplatno da ustupaju komercijalnim kompanijama. Muzej je već licencirao deo podataka o biodiverzitetu investicionoj kompaniji BlekRok, koja ih koristi za razvoj modela za procenu održivih ulaganja.

Iako se mišljenja razlikuju, većina stručnjaka saglasna je da veštačka inteligencija neće zameniti kustose, istoričare umetnosti i istraživače, već može postati koristan alat ukoliko se koristi odgovorno i pod stalnim nadzorom ljudi.