Smrt kao saputnik: Marko Braković u Muzeju Paranormalnog govorio o najvećem ljudskom strahu i predstavio dnevnik "Tvrda kora"

Braković je tokom večeri govorio o strahu od smrti, prolaznosti, anksioznosti i potrebi savremenog čoveka da pronađe smisao u vremenu koje mu je dato. Umesto da smrt posmatramo kao temu koju treba potiskivati, objasnio je da upravo svest o sopstvenoj konačnosti može čoveka da podstakne da živi ispunjenije, donosi hrabrije odluke i više ceni odnose sa ljudima.

- Velika i ogromna količina dela se rađa iz neprijatnih emocija, poput tuge, besa, frustracije, depresije i raznih zavisnosti Iako ljubav i sreća mogu biti inspiracija, većina umetnosti proizilazi iz borbe i „kopinga“ sa neprijatnostima i svešću o smrti Čak i u terapiji, poput kognitivno-bihejvioralne terapije (KBT), tehnike kao što su vođenje dnevnika, crtanje i slikanje koriste se već 200 godina kao distrakcija od anksioznosti - poručio je.

Govoreći o tome kako se umetnost vekovima bavila smrću, izdvojio je nekoliko dela koja, po njegovom mišljenju, najbolje oslikavaju taj koncept. Među njima su pripovetka "Istina o slučaju gospodina Valdemara" Edgara Alana Poa, roman "Slika Dorijana Greja" Oskara Vajlda, kao i kultni film "Sedmi pečat" Ingmara Bergmana. Posebno se osvrnuo na jednu od najpoznatijih scena u istoriji filma – partiju šaha sa Smrću na morskoj obali, koja je postala simbol čovekovog suočavanja sa prolaznošću.

U razgovor se uključio i urednik knjige Nenad Župac, koji je istakao da je jednako važna i završna scena Bergmanovog filma, u kojoj se na vrhu brda vidi sedam tamnih silueta koje u povorci plešu sa Smrću, naglasivši da upravo taj prizor predstavlja jednu od najupečatljivijih filmskih metafora o ljudskoj sudbini.

Kao emotivan završetak predavanja odabrana je pesma Pabla Nerude "Lagano umire", čiji stihovi pozivaju na život bez odlaganja i straha.

"Lagano umire onaj koji ne putuje, onaj koji ne čita..." bili su stihovi kojima je zaključena tema o prolaznosti i smislu života.

Ovakve teme godinama su u fokusu Brakovićevog rada. Psihoterapeut, pisac i jedan od najprepoznatljivijih javnih glasova svoje generacije kada je reč o psihologiji i savremenom društvu, kroz svoju psihoterapijsku praksu i književnost istražuje ljudsku prirodu, identitet i unutrašnje konflikte.

Autor je romana "Fejsbuk predator", "Tablet", "Ljudski aparat" i "Balada dekadenata", kao i zbirke priča "Crna svadba", a posebno mesto tokom večeri zauzela je njegova najnovija knjiga "Tvrda kora", koja se trenutno nalazi u pretprodaji.

Reč je o ličnom dnevniku nastalom tokom dve godine, koji donosi stotine iskrenih beleški bez cenzure i ulepšavanja. Kroz zapise o ženama, samoći, psihoterapijskim uvidima, porodičnim odnosima, društvenim previranjima, ličnim lomovima, ali i o stalkerima i strahu od smrti u odraslom dobu, Braković čitaocima pruža intiman uvid u sopstveni život i proces samopreispitivanja.

Kako se navodi u opisu knjige, "Tvrda kora" predstavlja sirov, duhovit i emotivno ogoljen zapis čoveka koji odgovore nije tražio u svetu oko sebe, već u sebi. Sam autor istakao je da naslov simbolizuje borbu sa patnjom i način na koji čovek gradi sopstvenu otpornost.

– Lakše je pisati roman nego dnevnik. Neki romani koji su duplo veći po broju stranica bili su mi mnogo lakši nego ovo – priznao je Braković.

Dodao je da je knjiga obogaćena ilustracijama i pesmama koje prate dnevničke zapise i dodatno produbljuju ličnu ispovest.

Govoreći o književnim uzorima, otkrio je da je prilikom pisanja bio inspirisan dnevnicima Čarlsa Bukovskog, zbog čega se u knjizi potpisuje kao Brakowski. Ipak, naglasio je da je najveći uticaj na ozbiljnost i dubinu dnevnika imao dnevnički opus Fjodora Dostojevskog.

– Pre nego što sam pročitao njegov dnevnik, shvatio sam da se u mnogim temama i razmišljanjima preklapamo, rekao je Braković.

Na kraju večeri najavio je niz predstojećih promocija knjige, istakavši da je "Tvrda kora" svojevrsna kruna dvadeset godina rada u psihoterapiji i petnaest godina književnog stvaralaštva.

Nakon predavanja publika je imala priliku da razgovara sa autorom, postavi pitanja i sazna više o knjizi, koja će nakon pretprodaje biti dostupna i u redovnoj prodaji. Veče u Muzeju Paranormalnog proteklo je u atmosferi otvorenog dijaloga o životu, smrti i psihologiji – temama koje, kako je Braković poručio, mogu biti neprijatne, ali su neizbežan deo ljudskog iskustva.