Priča o čoveku koji je bio cimer Žarka Lauševića: Njegove reči postale su naslov čuvene knjige "Godina prođe, dan nikad"

Dvojica ljudi koje je tragedija spojila

Kada je 1993. godine Žarko Laušević stigao u zatvor u Spužu, iza sebe je već imao događaj koji će zauvek obeležiti njegov život. U ćeliji ga je sačekao Nikola Kaluđerović, Cetinjanin koji je robijao zbog krvne osvete nakon ubistva sina jedinca.

Na prvi pogled, delovalo je da ih povezuje samo činjenica da su završili iza zatvorskih zidina. Međutim, među njima se razvilo prijateljstvo koje će obojica pamtiti do kraja života.

"Ne znam ko je koga više voleo"

Godinama kasnije Nikola je govorio da nikada nije imao bliži odnos ni sa rođenom braćom.

Tvrdio je da su četiri i po godine delili istu ćeliju, razgovore, tišinu i dane koji su sporo prolazili.

Govorio je da je pazio na Lauševića, savetovao ga i pokušavao da ga sačuva od svake moguće greške, dok je glumac u njemu pronalazio sagovornika koji je najbolje razumeo težinu života iza rešetaka.

Rečenica koja je postala naslov knjige

Jedan od najzanimljivijih detalja njihovog prijateljstva vezan je za nastanak naslova knjige "Godina prođe, dan nikad".

Prema Nikolinom svedočenju, Laušević mu je jednog dana rekao da vreme u zatvoru nikako ne prolazi i da nikada neće dočekati kraj kazne.

Nikola mu je tada odgovorio rečenicom koju će kasnije znati čitav region:

"Godina prođe, ali dan nikad."

Upravo te reči postale su naslov knjige koja će kasnije biti pročitana u stotinama hiljada primeraka.

Slika koja je nastala daleko od očiju javnosti

Njihovo prijateljstvo nije ostalo samo na razgovorima.

Nikola je pričao da je Laušević u zatvoru naslikao portret njegovog pokojnog sina Željka i to tako da on dugo nije ni znao da nastaje.

Fotografiju svog sina dao mu je da je sačuva, a glumac ju je, u tišini zatvorske ćelije, pretvorio u sliku koja je kasnije zauzela posebno mesto u Nikolinom domu.

Laušević mu je napisao molbu za pomilovanje

Još jedan detalj ostao je gotovo nepoznat široj javnosti.

Nikola je tvrdio da je upravo Žarko Laušević napisao molbu na osnovu koje je kasnije bio pomilovan za dve godine zatvorske kazne.

Govoreći o njemu, nije krio divljenje njegovom talentu za pisanje.

Čak je kroz osmeh znao da kaže da je Laušević bio bolji pisac i slikar nego glumac, iako je upravo kao glumac postao legenda jugoslovenskog filma i pozorišta.

Priča koja govori više o ljudima nego o zatvoru

Životi Nikole Kaluđerovića i Žarka Lauševića ostali su zauvek povezani tragedijom, zatvorom i godinama koje nijedan od njih nije mogao da izbriše.

Jedan je iza sebe nosio bol zbog izgubljenog sina, drugi teret događaja koji mu je zauvek promenio život.

Njihovo prijateljstvo pokazalo je da se i na mestima na kojima čovek izgubi slobodu ponekad pronađe ono što najmanje očekuje – razumevanje, poverenje i nekoga ko će umeti da sasluša kada dan zaista izgleda kao da nikada neće proći.

Nikola Kaluđerović preminuo je 2020. godine u 82. godini života, dok je Žarko Laušević preminuo 15. novembra 2023. godine u 63. godini, posle kraće i teške bolesti. Njih dvojica otišli su sa ovog sveta u razmaku od svega nekoliko godina, ali je priča o prijateljstvu koje je nastalo iza zatvorskih zidina ostala zabeležena kroz uspomene njihovih savremenika i Lauševićevu knjigu "Godina prođe, dan nikad".