Žalite se zbog repriziranja kultnih serija? Ovo su ključni razlozi zbog čega se to radi

Kao i uvek u ovakvim situacijama, društvene mreže i javni prostor preplavljeni su komentarima dežurnih kritičara koji negoduju što se jedno te isto ostvarenje emituje po milioniti put, uz cinično pitanje: "Zar nemamo ništa bolje?".

Surova i ogoljena istina glasi – nemamo. Domaća kinematografija i televizijska produkcija nalaze se u dubokoj krizi, a ostvarenja poput "Srećnih ljudi", "Boljeg života“" „Vrućeg vetra", "Porodičnog blaga" ili "Žikine dinastije" žive i danas, sa istim žarom publike, iz samo jednog razloga: stvorena su sa dušom i idejom, a ne kao roba na fabričkoj traci.

Vreme kada se živelo za publiku, a ne za budžet

Ljudi poput Siniše Pavića, Jovana Markovića, Aleksandra Đorđevića, Zdravka Šotre i Mihajla Vukobratovića radili su i živeli za svoje serije i filmove. NJihov lični interes i novac bili su u drugom planu. Ovim autorima je najbitnije bilo da se delo dopadne narodu, da publika u njemu uživa i da može da se nasmeje čak i onda kada joj je dan loš.

Serija "Srećni ljudi" snimana je i emitovana u ubedljivo najgorem i najmračnijem periodu moderne istorije ove zemlje. U vreme hiperinflacije, ratova i nemaštine, likovi poput Riske, Aranđela, Šćepana Šćekića i Popare uneli su tračak boje i preko potrebnu razonodu u sivilo koje je zahvatilo državu dok je narod jedva sastavljao kraj sa krajem.

Era instant rešenja i brzog profita

Danas je situacija potpuno drugačija jer se više ne radi po tom principu. Autentičan, topao i inteligentan humor na ekranima gotovo da više ne postoji. Zamenila su ga instant rešenja koja imaju rok trajanja od svega mesec dana. U modernoj produkciji – baš kao i u savremenoj muzici – novac je postao vrhovna i jedina interesna sfera.

Hiperprodukcija bez traga: Snimaju se filmovi i serije isključivo sa ciljem da donesu brzinski profit, nakon čega ekspresno nestaju i gubi im se svaki trag u pamćenju publike.

Zaboravljen recept: U svako umetničko ostvarenje najpre moraju da se unesu ljubav i toplina, pa tek onda da se računa ekonomska isplativost. Danas je taj redosled potpuno izvrnut.

Kada kvantitet ubije kvalitet: Povratak tradiciji kao jedini spas

U poslednjih petnaest godina svedoci smo opasnog trenda: snimaju se uglavnom filmovi i serije koji agresivno propagiraju ubistva, kriminal, alkohol i narkotike. Što je najgore, to se radi bez trunke stila, estetike ili makar suptilnog humora. Svako razdoblje u istoriji imalo je svoje mane i mračne strane, i to se uvek prikazivalo kroz kinematografiju i muziku, ali na daleko sofisticiraniji način, gde se kroz metaforu tačno znalo o čemu je reč.

Tek kada se budemo vratili tradicionalnim vrednostima i poštovanju publike, ponovo ćemo imati kvalitetno televizijsko štivo koje će moći da se gleda i za sto godina sa istim žarom. Kada ponovo zamenimo jeftini kvantitet vrhunskim kvalitetom i kada autori počnu da stvaraju onako kako se nekada radilo, tek tada nam reprize starih serija više neće biti jedini prozor u kvalitetan program. Do tada, Riska i Aranđel ostaju nedodirljivi vladari naših ekrana.