"Mi ne možemo da garantujemo za vašu bezbednost": Gordan Kičić otkrio anegdotu iz Brazila

Film "Ustanička ulica" čiji je on producent ostvario je velike uspehe i jedan je od gledanijih. Kičić je bio gost podkasta "Ozbiljno neozbiljni" gde je između ostalog govorio o iskustvu putovanja u Brazil, opisao je kako tamo izgleda život, ali i opasnosti koje vrebaju sa svih strana.

- Bio sam u Sao Paolu. Bili smo 13, 14 dana sa "Ustaničkom ulicom" bilo je fenomenalno. Nisu mi, e pazi ovako. Hteo sam da idem na Korintijanse da gledam. To je havarija grad, 30, 40 miliona ljudi, lete helihopteri na sve strane. Tamo ima najviše helihoptera koji ono su registrovani, oni se ljudi voze helihopterima, pošto su gužve nestvarne. Nije planski pravljen grad, nego su ga tako lepili, ludilo. I sad tamo u direkciji festivala imaš čoveka koji je zadužen za tebe i kolegu i pošto to traje više dana, film je na više bioskopa tokom tih nekoliko dana, gde imaš taj Q&A i razgovor pre filma i posle i tako, ozbiljno je to - rekao je on i nastavio:

- Čim smo stigli ja reko: "Znate šta, ja sam saznao da sad u tom periodu od 12, 13 dana igraju Sao Paolo-Korintijans i hteo bih da gledam". Oni kao: "Dobro, je l' ste vi sigurni"? I ja im kažem da sam jako siguran, i oni: "Dobro, je l' možemo da vam javimo"? Ti izađeš na ulicu svi igraju fudbal, deca na ovoliko malom trotoaru igraju fudbal. Znači, to je haos. Kako da ne odem. I dolaze nam posle dva, tri dana, jer se to bližio, taj termin i kao: "Znate šta, mi ne možemo da garantujemo za vašu bezbednost. Vi ste ovde kod nas, ali ako mi vas pustimo sa pratnjom ne možemo da vam garantujemo". Ja se pitao kako nema neke lože, ali ne, tamo nije normalno i ladno ne. Frka je, zato što je ih je mnogo.

Naveo je da postoje delovi grada gde čovek ne sme sam da ide.

- Ti kad sletiš u Sao Paolo, znači sam let je trajao na primer 17 sati kad se spoji sve zajedno i presedanje i ovo. Od aerodroma do hotela smo putovali ja mislim tri ili četiri sata, zato što su toliko gužve i daleko je. Ali, sad kad sletiš ti prolaziš kroz favele koje su ograđene kilometrima nekom ogradom. To kao neki izbeglički kampovi. Imaš delove grada gde ne smeš da ideš. Znaš, prate te, stalno je neko sa tobom, ne smeš da imaš sat. Za svaki slučaj, jer ne znaš, tu seku sa mačetom i kao ja kažem: "Molim vas da idemo" i "Nema šanse, ako vi budete išli, morate da idete na svoju odgovornost, da vi potpišete, mi nećemo da imamo nikakve veze s vama". A tek tamo, ništa ih ne razumeš - ispričao je Gordan Kičić.