Zamonašili se u jeku slave: Ove poznate ličnosti su našle utočište u Crkvi

Velika popularnost i javni uspeh nisu im bili dovoljni. Tragali su za dubljim smislom i mirom, koji su na kraju i pronašli — u manastirskim ćelijama, daleko od estradne vreve, glamura i svakodnevnog stresa.

Rastko Lupulović (Episkop Ilarion): Od "Otvorenih vrata" do vladičanskog čina

Svako ko je gledao kultnu seriju "Otvorena vrata" iz 1994. godine dobro se seća lika Milančeta. Pored ove uloge, Rastko Lupulović je ostavio trag i u filmovima "Biće bolje" i "Paket aranžman". Rođen u Beogradu, završio je Fakultet dramskih umetnosti i važio za jednog od vodećih glumaca svoje generacije, što potvrđuje i nagrada „Zoran Radmilović“ na Sterijinom pozorju 1996. godine. Međutim, njegov životni put krenuo je sasvim drugim smerom.

Danas je on episkop Ilarion, a Sveti arhijerejski sabor SPC imenovao ga je za patrijarhovog vikarnog episkopa novobrdskog. Njegov put do monaštva počeo je 2013. godine kada je postavljen za igumana manastira Draganac.

— Najbitnija stvar kod mene je moje obraćenje u hrišćanstvo. Sticajem okolnosti sam počeo da odlazim u crkvu. To mi je pomoglo da se spustim na zemlju iz nekih mistifikatorskih oblaka. Osećam se zasićenim od roka i svega toga. Rok je negde u skladu sa opštim načinom života, opštom površnošću. Kad odem na Akademiju, izđuskam se i vratim se kući prazan i tup. Na liturgiju odem sa istim raspoloženjem, sa potreom da doživim katarzu, ali kući dođem sređen i miran... U susretu sa verom i tradicijom dolaziš do harmoničnog razrešenja svojih nemira, a u rok životu dolazi do prikrivanja tih nemira ili potpunog otupljivanja svih emocija. Zato ljudi u roku izgube tu neku kreativnu crtu, istroše se — rekao je Rastko u jednom intervjuu svega nekoliko meseci nakon što se zamonašio.

Nedavno je javnost imala priliku da ga vidi kako služi opelo legendarnom gitaristi Ljubi Ninkoviću, a uprkos velikoj crkvenoj odgovornosti, ističe potpunu ispunjenost svojim pozivom: „Nikada nisam požalio što sam postao monah. Naprotiv, zahvalan sam Bogu što me je vodio ka ovom putu. Ljubav i sloboda su ono što me je motivisalo“, izjavio je svojevremeno za emisiju Eksploziv.

Aleksandar Knežević (Monah Romilo): Od „Vidimo se u čitulji“ do Oksforda

Aleksandar Knežević, jedan od autora kultnog dokumentarca "Vidimo se u čitulji" iz 1994. godine, takođe je svoj mir pronašao iza manastirskih zidina. Scenario za ovaj kultni film baziran je na knjizi „Kriminal koji je izmenio Srbiju“, koju je Knežević napisao zajedno sa Vojislavom Tufegdžićem dok je radio kao novinar "Politike".

Prekretnica nastaje kada je mesec dana putovao po manastirima, želeći da pobegne od svega što ga je podsećalo na svetovni život. Duhovni put započeo je u Studenici, gde je jedno vreme tihovao, da bi se potom zamonašio na Hilandaru. Kao monah Romilo Knežević, proveo je šest godina u Londonu spremajući doktorat na prestižnom Univerzitetu u Oksfordu.

Gostujući u emisiji „Agape“ kod Aleksandra Gajšeka, pričao je o svom neobičnom životnom krugu. Sa očeve strane u porodici je imao šest-sedam generacija sveštenika, ali su ga roditelji, koji su studirali DIF, vaspitavali potpuno liberalno. Diplomirao je svetsku književnost, a prekretnica je bila godina dana provedena u Londonu, koju opisuje kao jednu od najtežih u životu, pre nego što je prepoznao svoj monaški priziv.

Arsenije Jovanović: Bog, rokenrol i tragična sudbina EKV generacije

Monah Arsenije Jovanović imao je izuzetno buran i autentičan život. Ovaj diplomirani stomatolog sa Senjaka zamenio je status bogataša i umetnički svet monaškim podvigom. Tokom osamdesetih godina, njegovi najbliži prijatelji bili su članovi kultnog rok benda EKV — Milan Mladenović, Ivica Vdović Vd i Bojan Pečar, dok mu je slikar Dušan Gerzić Gera bio najbolji drug iz detinjstva.

U to vreme, na prostore bivše Jugoslavije stigao je heroin, a veliki broj umetnika, muzičara i slikara iz tog miljea počeo je tragično da završava usled predoziranja i bolesti. Arsenije, koji je i sam bio klavijaturista i svirao sa EKV-om, prelomio je i napustio Beograd nakon što mu je najteže pala smrt najboljeg druga Gere.

Sedam godina je obilazio manastire širom sveta, uključujući i pet godina koje je proveo potpuno sam na planini, bez ikakvog kontakta sa ljudima. Svoju ispovest o tom vremenu pretočio je 2006. godine u knjigu „Bog i rokenrol“. Zamonašio se u manastiru Ostrog, gde i danas služi.

Edita Majić (Sestra Edita): Radikalan odlazak u špansku pustinju

Hrvatska pozorišna i filmska glumica Edita Majić šokirala je regionalnu javnost kada se 2004. godine iznenada zamonašila. Već više od dve decenije ona je članica najstrožeg klauzurnog reda bosonogih karmelićanki u manastiru Svetog Josipa u španskom gradu Avili. Njen život je potpuno izolovan — sestre ne izlaze iz manastira, nemaju grejanje ni toplu vodu, spavaju na ležajevima od slame, a većinu godine provode u strogom postu i molitvi.

Njena majka Jadranka je u septembru 2017. godine otkrila javnosti da je Edita donela još radikalniju odluku — da ode u potpunu samoću i živi kao pustinjakinja: „Već dugi niz godina ona je osećala da je Bog zove na drugačiji i radikalniji način življenja. Živi izvan manastira na pustom, osamljenom i nenaseljenom mestu.“

Njen odlazak pratile su i estradne spekulacije. Poznata spisateljica Mani Gotovac, sa kojom je Edita sarađivala, izjavila je da glumica zapravo nije mogla da preboli nesrećnu ljubav i da je zbog toga ušla u probleme sa heroinom, te pobegla u manastir. Ove navode su porodica i prijatelji oštro demantovali, a sama Edita je iz Avile poslala pismo javnosti u kojem je poručila da to nije istina, naglasivši da ona i Mani nikada nisu bile prijateljice, te da spisateljica ne može biti verodostojan izvor informacija o njenom životu.