Scena koja kida na komade: Dijalog Gordana Kičića i Branke Šelić neće vas ostaviti ravnodušnim

Svaka epoha je sa sobom nosila specifične društvene i istorijske lomove, pa su i naši najveći reditelji snimali filmove koji su bili ogledalo tih teških vremena. Jedno od takvih remek-dela je i kultni film "Turneja" Gorana Markovića, koji na briljantan, surov, ali i apsurdan način opisuje ratne godine na prostorima bivše Jugoslavije.

Kroz priču o grupi beogradskih glumaca koji odlaze na nesmotrenu turneju po ratom zahvaćenim područjima, Marković uspeva da prikaže sudar apsolutne naivnosti i najsurovije realnosti. Među brojnim upečatljivim momentima, posebno se izdvaja jedna tiha, naizgled obična sretanja u biblioteci. Razgovor između glumca Laleta (koga tumači Gordan Kičić) i lokalne bibliotekarke (koju igra Branka Šelić) počinje sasvim banalno, a pretvara se u jednu od najpotresnijih i najtenzičnijih scena u istoriji našeg filma.

Lale: Dobar dan

Bibliotekarka: Dobar dan

Lale: Mislim, koliko će ovo da potraje? Bombardovanje?

Bibliotekarka: Neće još dugo, sad će da prestane.

Lale: Super. Lepa vam je biblioteka

Bibliotekarka: Jeste, baš su se potrudili da skupe dobre knjige. Hoćete li da pogledate?

Lale: Neću, hvala. A šta kažete, potrudili? Vi niste odavde?

Bibliotekarka: Ja sam iz Knjaževca, iz Srbije.

Lale: A super. Pa šta radite ovde u Srbobranu? Je l' ste udali ili?

Bibliotekarka: Ne, nego mi je sin iz Nemačke došao ovde da ratuje. Tamo je imao lepo zaposlenje u Mihelštatu. Ali, kada je ovo ovde počelo, on se prijavio kao dobrovoljac, napustio posao. I ja mislim, ako je on ovde, šta ja da radim u Knjaževcu? I tako dobijem ovo radno mesto.

Lale: Pa jeste, bolje kad ste već ovde nešto da radite. Je l' ste u Knjaževcu isto bili bibliotekarka?

Bibliotekarka: Ne. Tamo sam radila kao profesor filozofije u gimnaziji.

Lale: Super, super, a gde vam je sin?

Bibliotekarka: Poginuo je još proletos kod Dervente.

Lale: Da

Bibliotekarka: Hoćete da uzmete neku knjigu?

Laletova reakcija na samom kraju ovog dijaloga rekla je više od bilo kakvog dugačkog monologa ili dramatičnog vriska. Gordan Kičić je maestralno, samo jednim pogledom, spuštanjem glave i potpunim nemom, preneo sav užas saznanja pred kojim se njegov lik našao.