"Kada je bilo bombardovanje uradio je to": Isplivala anegdeota iz života čuvenog Đoše

Legendarni glumac Bogoljub Mitić, svima poznatiji po nezaboravnom nadimku Đoša, napustio nas je na današnji dan, 22. juna 2017. godine. Iako je prošlo devet godina od njegovog odlaska, njegove šaljive replike i specifičan šarm i danas žive u svakodnevnom govoru ljudi širom regiona.

Rođen 1968. godine, Mitić je preko noći osvojio srca publike ulogom u kultnoj TV seriji "Porodično blago". Upravo po tom liku dobio je nadimak koji će ga pratiti do kraja života – Bata Đoša.

Njegova iznenadna smrt u 49. godini duboko je potresla javnost. Glumca je u ranim jutarnjim časovima u porodičnom stanu pronašla ćerka Natalija. Nažalost, lekari Hitne pomoći mogli su samo da konstatuju smrt. Nakon njegovog odlaska, kolege i saradnici podelili su dirljive detalje iz Đošinog života koje javnost do tada nije znala.

Poznati scenarista Siniša Pavić osvrnuo se na Đošinu neverovatnu ljudskost i hrabrost, otkrivši detalj iz perioda NATO bombardovanja 1999. godine koji svedoči o tome kakav je čovek bio:

- Kada je bilo bombardovanje on je obukao maskirnu uniformu, pripasao je futrolu. Ne znam da li je imao pištolj ili ne i otišao je na Kosovo. Isto onako kako je u Drugom svetskom ratu išao Bing Crosbi po frontovskim linijama da bodri vojnike, da ih opušta i diže duh. To su radile velike armije, Crvena armija je imala svoje umetnike koji su išli po linijama. On je to radio sam, u dogovoru sa vojnim komandama. Išao je tamo po Kosovu, pričao im anegdote i viceve. Animirao ih prosto. Činio im je taj život na Kosovu lakšim. Takav je bio prosto čovek, spontan i radio je sve iz prvog poteza - rekao je.

Pavić je istakao i Đošin nesvakidašnji, prirodni glumački talenat koji nije zahtevao nikakvo školovanje niti posebne glumačke filtere.

Nije mu bilo potrebno uputstvo reditelja. Ono što sam mu pisao, to je bilo za taj njegov gabarit, ali on je to odmah odrađivao. Nije bilo potrebe da se koriguje i ponavlja. Bio je samonikli i rođeni glumac.

Bata Đoša je bio i ostao simbol narodnog duha, neposrednosti i južnjačkog melosa. Njegov odlazak ostavio je veliku prazninu na domaćoj sceni, ali i sećanje na čoveka koji je živeo da bi druge činio srećnim.