Tanja Bošković nakon više od pola veka saznala šokantnu istinu: "Razlog je bio trivijalan"

Domaća kinematografija iznedrila je pregršt glumačkih velikana koji su se zlatnim slovima upisali u istoriju umetnosti, ostavljajući iza sebe replike koje se među generacijama prepričavaju i danas. Među tim neprolaznim ikonama posebno mesto zauzima Tanja Bošković. Svojom pojavom uvek je privlačila ogromnu pažnju, dok je vanserijskom harizmom, talentom i raskošnom lepotom decenijama izazivala divljenje širom bivše Jugoslavije.

Gostujući u podkastu "Filmogram", glumačka diva se prisetila svojih samih početaka i otkrila fascinantnu, ali za nju nimalo prijatnu anegdotu sa snimanja svog debitantskog dugometražnog filma „Košava“. 

- U prvom filmu koji sam snimila, 'Košavi', Ognjenka Ognjanović je govorila umesto mene. Ja i danas smatram da je glas jedna od ključnih autentičnosti i različitosti koja ide meni u prilog. Glas je moja snaga, moja moć u mnogim životnim i profesionalnim situacijama. Tada su mi ga ukinuli. I tek prekjuče, na svoj rođendan, saznala sam da je razlog za to bio sasvim trivijalan i potpuno lične prirode - otvoreno je priznala Tanja Bošković, osvetljavajući nepravdu sa kojom se kao mlada glumica suočila.

Film "Košava"

Film "Košava", u režiji Dragoslava Lazića, ostao je zabeležen kao socijalno angažovana i prilično hrabra drama za vreme u kojem je nastala.

Priča prati dvojicu gastarbajtera koji se iz inostranstva vraćaju u domovinu sa namerom da pokrenu sopstveni biznis u rodnom mestu. Međutim, umesto tople dobrodošlice, oni nailaze na zid birokratije, korupciju, društveno nerazumevanje i sivu zonu tadašnjeg sistema. Kroz njihovu borbu, film slika oštru kritiku društva, nezaposlenosti i večite potrage za boljim životom.

Vrhunska glumačka ekipa:

Pored mlade Tanje Bošković (koja igra lik Radmile), u filmu su briljirala najveća imena našeg glumišta. Glavne muške uloge tumačili su neponovljivi Bekim Fehmiu i Velimir Bata Živojinović, dok su im sjajnu glumačku podršku pružali Milena Dravić, Danilo Bata Stojković i Jovan Janićijević Burduš.

Uprkos sjajnim ulogama i velikom uspehu, za Tanju Bošković ovaj projekat je ostao obeležen gorčinom zbog oduzetog glasa – sindroma koji je u to vreme bio česta praksa u jugoslovenskom filmu, ali koji je u njenom slučaju, kako se tek danas saznalo, bio vođen ličnim motivima i sujetom pojedinaca, a ne umetničkom potrebom.