Golub iz Goblina za Direktno iz Bejruta: Ako imaš iole zdravog razuma podržaćeš decu u onome što oni misle da je najbolje za njih i ovu zemlju

Direktno i konkretno, kako bi to rekao guru svih pankera od Vardara pa do Triglava Sale Veruda.

Srpske (i ostale) pankere čeka koncert Goblina, 13. juna u Luci Beograd. Ovaj spektakl ima priliku da na sajtu Direktno.rs lično najavi Golub, ali da pre toga odgovori na sledeće pitanje

Jesu li ti direktni tekstovi, pogotovo sa poslednjeg albuma "Jednina", učinili da Goblina baš i nema mnogo u domaćim medijima?

- Mi smo uvek imali direktne tekstove. Uvek su naši tekstovi bili jasni. "Jednina" nije bila zabranjena, da budemo iskreni. "Jednina" se vrtela, od "Ti si taj", preko "Mirnog mora", "Mesa", "Negde pred zoru" – na kraju krajeva, to je album godine 2019. i Radija 202, i "Ti si taj" je bio hit godine 202. Znači, to su pesme koje su se prilično vrtele.

- Ono što se desilo, desilo se prošle godine kada smo dali podršku studentima s tom pesmom "Idemo do kraja". Onda je krenulo sve ovo što je krenulo. Bukvalno totalna cenzura Goblina, do te mere da mi jedva nalazimo prostor gde možemo da sviramo u Srbiji. I to je jednostavno postao prilično težak zadatak – napraviti koncert Goblina.

Da li vas to neko (sistem) urniše-cenzuriše ili je nešto drugo u pitanju?

- Ja ne bih rekao da nas bilo ko urniše. Mislim, nismo mi urnisani. Jesmo cenzurisani, jesmo zabranjeni, ali mi radimo sve ovo isto već 35 godina. I to su Goblini. Ne vidim ja kako bismo mi mogli da se menjamo, da se prilagođavamo nečemu ili da pravimo bilo kakav kompromis.

Na kraju krajeva, većina nas ima decu koja su sada ili studenti ili su poslednja godina srednje škole i počeće da studiraju sledeće godine. Pa mislim, ako imaš iole zdravog razuma, zar nećeš biti uz svoju decu i podržavati ih u onome što oni misle da je najbolje za njih i najbolje za ovu zemlju.

Mi smo apolitičan bend. Mi smo za ljudska prava, pravo na slobodno izražavanje, pravo na slobodu govora i vladavinu zakona. A to su upravo osnove ovog bunta studentskog, da kažemo - za šta se oni bore. Ako si iole normalan, staćeš uz njih i podržaćeš ih.

Kako teku pripreme za Beogradski koncert, odnosno, kako se uklapate kada ti uglavnom nisu u Srbiji a ostatak grupe jeste?

- Ovo nije ništa novo kad se priča o Goblinima, da je bend na dva kontinenta i da jedan deo benda, odnosno 90 odsto benda, se sprema zajedno, zajednički za taj koncert, dok ja visim na nekom drugom kontinentu i čekamo da se vidimo i onda ćemo zajedno da radimo. Tako da navikli smo se na ovo. Već 16. godina kako Goblini funkcionišu na ovakav način. Nije lako, nije savršeno, daleko od toga, ali to je jedini način na koji možemo da funkcionišemo i nekako smo uspeli da nađemo rešenje i način na koji sve to može da funkcioniše i verujem da, za sad, to ide u dobrom pravcu.

Znači, spremamo se za taj koncert. Uvek nas pitaju šta može da se očekuje - očekuje se dobra rok svirka. To su Goblini - ništa drugo. Nismo mi spektakularan bend da pravimo šou-program od našeg koncerta. Jednostavno to nisu Goblini.

Gde si, šta radiš? Ovo deluje kao uobičajeno, kolokvijalno pitanje, a zapravo traži objašnjenje: u kakvoj si trenutno svetskoj misiji, gde radiš, za koga (ti, mali!) radiš?

- Ja sam trenutno u Bejrutu. Nastavljam da se bavim humanitarnim poslom. U ovom trenutku se najviše bavim humanitarnim radom vezanim za raseljena lica, kojih ima preko milion u ovoj zemlji u ovom trenutku, zbog konflikta koji trenutno traje u Libanu. Mislim, bar jedno pola miliona izbeglica i da ne pričam o Palestincima i tako dalje. Mislim, ovo je zemlja u kojoj ima više izbeglica i raseljenih lica nego ljudi koji žive u njoj, a da nisu raseljeni i da nisu izbeglice.

Dve najbitnije stvari na koje sam fokusiran su zdravstvo i školstvo. Trudimo se na svaki način da ta deca imaju pristup školama i da mogu da idu u škole, da uče i da jednog dana, nadamo se, završe na fakultetima i da dođu do nekog boljeg života. -

Da li je tajna uspeha, pa i popularnosti, Goblina u toj vašoj pomalo naivnoj/dečijoj iskrenosti ili je u pitanju vaša ogromna energija ili... Ili ima nešto treće?

- Postoji ta neka izreka da deca i ludaci uvek govore istinu. Neko kaže da je to stara grčka izreka, neko to pripisuje Umbertu Eku. Ali u principu, hajde da kažemo, to su Goblini. Uvek smo govorili ono što mislimo. Nikad se nismo, da kažem, plašili istine. I ako je to dečije i naivno, neka i treba da bude tako, jer ja mislim da dokle god ima to dečije u nama, s tim dolaze i neke ideje, stvaralaštvo, energija i otvorenost.

Znači, otvoren si prema svemu tome što te okružuje i nekim stvarima koje su možda nove i koje nismo mogli ni da zamislimo pre 20, 30 godina. Tako da verujem da je to jedna od stvari koja čini Gobline, da ne kažemo popularnim, ali da nas određeni ljudi vole.

A što se tiče energije, pa mislim da energija, ne kao energija, nego više kao produkt iskrenog pristupa sviranju na koncertima. Jednostavno, mislim da je to izuzetno lako osetiti, da bend Goblini uživa na bini dok svira. I naravno, takav pristup koncertu stvara određenu vrstu energije koju ljudi mogu da osete, a određenu vrstu energije u isto vreme koju ne možeš da isfoliraš, ne možeš na silu da proizvedeš. -

Može li čovek u šestoj deceniji danas da bude panker u Srbiji?

- Pa, panker si ili nisi, što bi rekli određeni ljudi. Jednostavno, mislim da se moj način razmišljanja nije promenio od tih godina puberteta, tinejdžerskih godina, pa do danas. Na isti način razmišljam, na isti način posmatram stvari oko sebe i reagujem na njih.

Naravno, kada kažemo panker, postoji taj ideološki pristup, postoji i taj muzički pristup. Po pitanju muzike, dosta sam se otvorio poslednjih, da kažemo, bar 25 godina. Dozvolio sam sebi da slušam muziku koja ne može da se etiketira kao pank. I mislim da to samo doprinosi stvaralaštvu, da malo izađeš iz tih izuzetno rigidno postavljenih okvira panka.

Da li se možda sećaš da si se po dolasku u Avganistan prilično redovno dopisivao s jednim likom koji se zvao (zove se i dalje) Bane Bjelica? Taj je danas glavni urednik ovog sajta za koji daješ intervju.

- Bane Bjelica toliko poznato zvuči da sam siguran da smo bili u kontaktu, ali proveriću, ne znam, morali smo se upoznati negde. Tako da, veliki pozdrav za vašeg glavnog urednika.

Svi koji prate rad Goblina znaju i za tvoje literarne radove: "Pisma iz Avganistana" i "Izgužvane misli". Kad ćeš opet da uskočiš u literaturu?

- Kad će se pisati nova knjiga? Ne dokle god se radi na novom albumu. Bend radi na novom albumu. Kada sam radio na "Jednini", prethodnom albumu, imao sam dosta problema jer je to bio period kada sam završavao rad na poslednjoj knjizi, "Izgužvane misli", i tu se moglo primetiti da imam problem da napišem tekst, jer preskakanje sa tog proznog načina pisanja na poeziju nije lako.

Osetilo se da sam u početku baš imao problema da napišem tekst koji može da se izvodi, koji može da se uklopi u muziku i da samim tim postane tekst za pesme. Tako da ne želim da mi se to desi ponovo i samim tim ne razmišljam o pisanju knjige. Ali da, uvek postoji taj neki crv koji radi i jedino što mi treba je neka ideja koja će me "pogurati" da provedem više vremena za stolom, sa papirom i olovkom, i da krenem da pišem.