Valter je večan: Na današnji dan rođen je Bata Živojinović, čovek koji je postao legenda

Velimir Bata Živojinović rodio se da postane mit. Bio je seizmograf jednog vremena, siloviti talas energije koji je prohujao kroz stotine filmskih sudbina, ostavljajući iza sebe svet urezan u svest miliona gledalaca.

Za ove prostore nikada nije bio samo ime na odjavnoj špici. Bio je i ostao deo našeg kulturnog identiteta, nepokolebljiva kičma domaće kinematografije koja je decenijama disala njegovim plućima.

Kada kažemo da je Valter večan, to nije fraza. To je najtačniji opis čoveka koji je nadživeo prolaznost i postao istorija.

Oni koji su sa njim delili filmsku traku, set ili kafanski sto govorili su o neobičnom spoju koji krasi samo najveće – fanatičnog profesionalizma i iskrene ljudske topline. Dok su drugi tražili kaskadere, Bata je bez mnogo razmišljanja ulazio u vatru, skakao sa vozova i najzahtevnije scene izvodio sopstvenim telom.

Ipak, iza te mitske snage krio se vedar i dečački duh. Kada bi atmosfera na snimanju postala previše napeta, upravo je Bata bio taj koji je pronalazio način da sve okrene na šalu. Njegove dosetke i „zvrčke“ ostale su deo legendi koje se i danas prepričavaju među filmskim radnicima.

Igrao se sa svetom i ljudima, ali nikada iz hira, već iz želje da svima oko sebe olakša teret.

Iz tog istog narodskog duha, koji nije trpeo elitizam i zatvorene krugove, proizašao je i njegov društveni angažman. Bio je među osnivačima Udruženja filmskih glumaca Srbije, njegov dugogodišnji predsednik, ali i jedan od ljudi koji su pomagali razvoj Filmskog festivala u Sopotu.

Ljubav prema sportu pratila ga je još od mladosti. Kao nekadašnji fudbaler Crvene zvezde, ostao je vezan za klub i kasnije kroz rad u Skupštini crveno-belih.

Kada je zakoračio u politiku kao narodni poslanik i predsednički kandidat, učinio je to sa autoritetom koji je prevazilazio svaku stranačku pripadnost. Bata je pripadao narodu, a narod je u njemu prepoznavao deo sebe.

Njegovu karijeru gotovo je nemoguće izmeriti brojem nagrada. One nisu samo priznanja već mapa jednog izuzetnog umetničkog puta.

Prva velika priznanja stigla su još 1963. godine kada je osvojio Srebrnu arenu u Puli za filmove „Kozara“ i „Dr“. Usledile su tri Zlatne arene, četiri Gran prija na Glumačkim susretima u Nišu, dve nagrade „Car Konstantin“, kao i prestižna nagrada za životno delo koja nosi ime njegovog velikog prijatelja i filmskog saborca Pavla Vuisića.

Njegova popularnost odavno je prevazišla granice nekadašnje Jugoslavije. U Kini je stekao status nacionalnog heroja zahvaljujući filmu „Valter brani Sarajevo“, a priznanja su stizala iz Rusije, Italije, Bugarske, Ukrajine i sa brojnih međunarodnih festivala.

Jugoslovenska kinoteka dodelila mu je Zlatni pečat, država Oktobarsku i Sedmojulsku nagradu, a pred kraj života odlikovan je Zlatnom medaljom za zasluge.

Simbolično, krug je zatvoren na 44. FEST-u kada mu je uručen „Beogradski pobednik“ za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti. Bio je to trijumf čoveka koji je pobedio vreme.

Kada su bioskopske sale ustupile mesto televiziji, Bata nije izgubio ništa od svoje harizme. Naprotiv.

Kao Macola u „Boljem životu“ i Aranđel u „Srećnim ljudima“, ušao je u domove miliona gledalaca i postao deo svakodnevice čitavih generacija. Te serije i danas se gledaju sa istim žarom jer u njegovoj pojavi postoji nešto duboko blisko i prepoznatljivo.

Svoj filmski put zaokružio je ulogom deda Životija u filmu „Led“ 2012. godine, ostavljajući poslednju sliku čoveka koji je bio simbol stamenosti, mudrosti i neraskidive veze sa narodom iz kojeg je potekao.

Iza reflektora, aplauza i slave stajao je čovek koji nikada nije poverovao u sopstveni mit.

Privatno skroman, neposredan i srdačan, čitav život bio je posvećen jednoj ženi – svojoj supruzi Luli. Ona je bila njegova najveća podrška, mirna luka i oslonac kroz decenije uspeha, ali i tokom najtežih godina bolesti.

Ta tiha porodična odanost možda je bila njegova najveća životna uloga.

Velimir Bata Živojinović ostao je nepresušna energija koja je obeležila čitavu epohu jugoslovenskog i srpskog filma. Bio je ratni heroj, komičar, karakterni glumac i čovek iz naroda. Ostavio je trag koji nije moguće izbrisati.

Valter danas ne živi samo u kadrovima filmova koji se i dalje gledaju širom sveta. Živi u kolektivnom sećanju, u uspomenama generacija i u načinu na koji pamtimo jedno vreme koje bez njega izgleda nezamislivo.

Jer neke legende ne odlaze, one ostaju zauvek.