Da li je ovo bila presudna scena u filmu "Ko to tamo peva?" Da je Pavle Vuisić poslušao ovaj savet sve bi bilo drugačije

Jugoslovenska kinematografija iznedrila je veliki broj filmova i serija koji su se zlatnim slovima upisali u istoriju domaće umetnosti. Neka ostvarenja odavno su prevazišla granice obične filmske zabave i postala deo kolektivnog sećanja generacija koje su uz njih odrastale. Među takvim ostvarenjima posebno mesto zauzima kultni film "Ko to tamo peva“, remek-delo reditelja Slobodana Šijana, koje ni više od četiri decenije nakon premijere ne gubi na popularnosti.

Brojne replike iz ovog filma i danas se citiraju, a gotovo da nema ljubitelja domaće kinematografije koji ne zna za legendarne scene iz autobusa koji putuje ka Beogradu uoči Drugog svetskog rata. Publika i danas sa osmehom pamti Miškovu vožnju autobusa unazad sa povezom preko očiju, koju je maestralno odigrao Aleksandar Berček, ali i čuvenu scenu pada lika kog tumači Danilo Bata Stojković sa mosta, uprkos tome što je upravo on prethodno tvrdio da bi mogao da progura autobus preko njega.

Ipak, pored svih komičnih i nezaboravnih trenutaka, postoji jedna scena koja se često izdvaja kao možda i najvažnija u čitavom filmu. Na prvi pogled deluje kratko i gotovo usputno, ali upravo ona nosi snažnu simboliku i nagoveštava tragičan kraj putovanja.

Naime, pred sam ulazak u Beograd, vozač autobusa, koga je nezaboravno odigrao Pavle Vuisić, nailazi na čoveka koji automobilom pokušava da napusti prestonicu. Uplašen i zabrinut zbog sve napetije političke situacije, nepoznati čovek savetuje putnicima da ne nastavljaju put ka gradu. Njegove reči predstavljaju upozorenje da se sprema nešto strašno i da bi bilo mudrije okrenuti se i vratiti nazad.

Međutim, vozač ne obraća previše pažnje na upozorenje. Putovanje se nastavlja kao da se ništa nije dogodilo, a autobus sa svojim neobičnim putnicima ulazi u Beograd. Tek tada gledaoci shvataju pravi značaj prethodne scene. Nedugo potom počinje aprilsko bombardovanje Beograda 1941. godine, a sudbina putnika dobija tragičan epilog.

U jednoj od najpotresnijih završnica domaće kinematografije, gotovo svi putnici autobusa gube život u bombardovanju. Jedini preživeli ostaju dvojica romskih muzičara, koji su tokom čitavog filma bili svojevrsni posmatrači događaja, često na margini zbivanja, ali istovremeno i simbol života, muzike i opstanka uprkos tragediji.

Upravo zbog takvih detalja „Ko to tamo peva“ nije samo komedija puna duhovitih scena i nezaboravnih replika. Ispod sloja humora krije se ozbiljna priča o ljudima, društvu, predrasudama i sudbini jedne zemlje koja se nalazi na ivici katastrofe. Zato ovaj film i danas važi za jedno od najvećih ostvarenja jugoslovenske kinematografije, a mnogi smatraju da se njegova simbolika i poruke mogu tumačiti iznova, sa svakim novim gledanjem.